Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Ćute i sve podnose izgladneli do krajnjih granica

Невоље жена и деце у окупираној Србији у Великом рату (Википедија)

Tri godine trajala je okupacija Srbije u Velikom ratu, tri crne godine za srpski narod, pisali su savremenici. Jedan od njih, inženjer Radovan Trebinjac iz Bajine Bašte, svedoči u svom dnevniku (čije delove prenosi Milovan Lukić u tekstu „Račani u Prvom svetskom ratu 1914‒1918”, objavljenom u „Istorijskoj baštini” 2014. godine) o tom zlom vremenu.

Beleži Trebinjac da je okupaciona vlast zavodila surove kazne (pa i javno vešanje), zabranjivala svako udruživanje i putovanja bez policijske dozvole. U Srezu račanskom, osobito na Tari, okupator bezobzirno seče šume, pljačka domaćinstva rekvizicijom, od ljudi oduzima dragocenosti... Opljačkan je i manastir Rača, skidana su zvona s crkava.

Za to vreme jadni narod grca u nedaćama. Vladaju glad i boleštine u ovom kraju. Stanovništvo melje kočanje i bere koprive da išta pojede. Žito iz Valjeva i Šapca seljaci na leđima donose. Za kilo soli žene daju dukate.

„Danas 24. marta 1917. dan je sirotinje Sreza račanskog. Prema uputima, došla je svekolika sirotinja iz sreza da primi žito, ali ga nije dobila, nema... Okarene seljanke i ispijena deca, sve izgladnelo do krajnjih granica, vraćaju se kući. I svi ćute, podnose ovo. Istina, gledao sam kako ljudi uginule konje čerupaju kao gavrani”, piše bajinobaštanski inženjer.

„Danas 11. maja bilo je šišanje ovaca. I sinoć su, kao i u ponedeljak uveče, prošla kola natovarena džakovima vune. Seljanke vlasnice ovaca jadaju se jedna drugoj: ’Kad pomislim da zimus nemam čim zakrpiti čarape deci, a kamoli šta drugo, kako da mi se ne cepaju grudi...’”

„Maj 26. 1917. godine: Na ulicama varošice osećala se glad. Sve više je ljudi koji prose, traže hranu. Poneki od seljaka ili seljanki prođe poslom, bilo kod vlasti bilo privatno, više se lelujaju nego što idu. Samo se bogatiji još malo drže, bore se i splavari... Austrougarska sreska komanda 23. juna 1917. izdala je naređenje, objavu dobošem, da se svakom bez razlike zabrani mleti žito bez dozvole.”

Strogo je zabranjeno imati više od 50 kila šljiva, svi viškovi se predaju vlastima. Svaka kuća morala je predati po kilogram kopriva i lešnika. Za neizvršene obaveze plaćalo se 20 kruna. Klanje stoke se prijavljuje. Zabranjena je privatna prodaja sena. Uveden je obavezni kuluk: obično se dolazi po nekoliko dana „o svom ruvu i kruvu” na rad na Taru ili popravku puteva, za nedolazak je predviđena kazna.

„Avgust 12. 1917: Nekada tako divlji Lug, a sad dve trećine isečenih gorostasa (hrastova) koji već hiljadu godina preturiše. Najzad i sami podlegoše ratu i njegovim grozotama. Umesto veselih derana i malih stada ovaca, čuje se monoton odjek sekira i škripa kladarskih testera u rukama njihovih vojnika, koje prekidaju grobnu tišinu Luga”, opisuje Trebinjac.

Sa opštom oskudicom, ličnom i imovinskom nesigurnošću suočava se stanovništvo Bajine Bašte i okolnih sela. Šire se zarazne bolesti. Samo u poslednjoj godini okupacije ovde je 121 osoba umrla od španske groznice, 56 od tuberkuloze, 33 od dizenterije.

Jedan savremenik piše: „Kuća je bila obična šupa, skroz otvorena do krova. U spavaćoj sobi, gde je ceo dan unošena mokrina od obuće i odela, noću je sušena sva obuća i odelo, i to sa čeljadima koji spavaju u prostoriji. U ovakvim prilikama nije ni čudo što je umiranje veliko, osobito dece. Pamtim da je iz susednih kuća za nedelju umiralo po troje, četvoro dece...”

A kad muka više ne može da se trpi, onda se u narodu javlja otpor okupaciji, u raznim vidovima: od neizvršavanja poreskih obaveza, odbijanja odlaska na kuluk, prikrivanja hrane, do neispunjavanja naredbi, jatakovanja odmetnicima. Otpor je bio spontan, povezan sa mentalitetom planinaca koji se ne mire sa nepravdom i ugnjetavanjem. Mnoge je zbog toga okupatorska vlast osudila na robiju, pojedine odmetnike i na smrt. Bilo je masovnog interniranja stanovništva u logore, uzimanja talaca.

Ali pobunjeni narod nije mirovao. U poslednjoj godini okupacije sve više ih se sklanja na Taru da pruži otpor vlasti, tu je odmetnički logor grupe Teodosija Ordagića iz Beserovine. Među ovim odmetnicima bila je i jedna žena, Stojka Jugović, koja je kasnije poginula u borbi protiv austrougarskih vojnika. Stanovništvo je pobunjenicima donosilo hranu i odeću, javljalo im o kretanju vlasti prilikom organizovanja potera.

„U jednoj poteri okupatorski vojnici uspeli su iz zasede da ubiju Radoja Ćosovića, a uhvaćen je odmetnik Zdravko Milekić, kaluđer manastira Rača. Na pijaci ispod kuće Jovanovića spremljena su vešala. Međutim, pod neutvrđenim okolnostima hajduk Milekić uspeo je da pobegne. Obešena je na pijaci u Bajinoj Bašti Draginja Kitić, iz sela Luga”, navodi se u tekstu.                             

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Овакав и још гори терор су над Србима извели поново. Не смемо заборавити да Аустријанци, Хрвати и Словенци ништа приближно слично нису истрпели и никада нису адекватно (или било како) кажњени и због тога тако лако понављају злочине, и данашње генерације тих народа имају исти или већи осећај надмености и охолости према Србима, јер се временом само увећавао број злочина које су у разним ратовима чинили над Србима, и увећавала се политичка, територијална и економска корист коју су добијали.
geras
tako to biva kada postoje dva oslobodilačka pokreta .
Земунац
Ало! Реч је о ПРВОМ светском рату.
CeoVekMukeIStradanja
Da, i nakon svih stradanja, smrti, gladi, ponizenja - srpski kralj Aleksandar dobijenu odstetu deli na ravne delove sa Hrvatima i Slovencima koji nikakvu stetu nisu pretrpeli (naprotiv, oni prvi su stetu i stvarali). Povrh toga, jos su i neprijateljski oficiri primljeni i izjednaceni sa srpskim zbog cega su stotine srpskih oficira podneli ostavke. To ponizenje od strane srpske krune je pripremilo teren za komunisticku okupaciju 1945.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.