Niko ne zna kako će početi školska godina

Roditelji – kivni. Prosvetni radnici – ogorčeni. Ministarstvo prosvete – nema plan. Niko ne zna kako će početi nova školska godina. Napeta je atmosfera. Nezadovoljstvo opšte. Nedoumica sve više. Konfuziju produbljuju kontradiktorni stavovi prema vakcinaciji i testiranju dece i mladih, kao uslovima za povratak svih učenika u klupe na časove od 45 minuta. Regularan početak nove radne godine sve je manje na vidiku, dioptrijom opšte javnosti.

Umesto da se đacima, roditeljima, nastavnicima blagovremeno predstave unapređeni i precizni modeli školskog rada za svaki slučaj, da znaju šta da očekuju u skladu s razvojem epidemijske situacije i da se za to staloženo pripreme, „zbunjivanje naroda odvrnuto je na najjače”, kažu saglasno roditelji i školski radnici. Ne očekuju da će ozvaničena pravila rada škola biti poznata do kraja avgusta i sa dobranom dozom ironije citiraju, što bi epidemiolozi rekli, „sledeće dve nedelje su ključne” za donošenje odluka.

Više od toga i nema do prvog dana nove radne godine za douniverzitetski sistem, koji obuhvata oko 850.000 dece i mladih. Oko 105.000 zaposlenih samo u osnovnom i srednjem obrazovanju sledeće nedelje vraća se na posao da kroji programe rada škola, rasporede časova za sve razrede i odeljenja, iako pojma nemaju kako će se nastava u stvari organizovati. Učiteljice i učitelji će u klupama dočekati oko 64.500 prvaka na republičkom nivou, samo se ne zna da li sve učenike jednog odeljenja istovremeno ili po grupama.

– Odluku o modelu nastave donosimo zajednički na sednici Kriznog štaba, pre svega, imajući u vidu očuvanje zdravlja nacije. Sve opcije su, za sada, na stolu i za svaku smo spremni, da se u školu krene redovno, pa da pratimo situaciju, ili kombinovano kao prošle godine. U ovom trenutku, jedino što mogu da kažem je da svi težimo najboljem za decu – redovnoj nastavi od 1. septembra. A procena celokupne epidemijske situacije, koja u velikoj meri zavisi od broja vakcinisanih građana, uticaće ponajviše na tu odluku. Zato toliko apelujemo na sve da se vakcinišu.

Podaci kojima raspolažemo pokazuju na veće razlike među jedinicama lokalne samouprave u procentu vakcinisanih građana, a negde smo suočeni i s malim brojem vakcinisanih radnika u obrazovnom sistemu. Zato ćemo sledeće nedelje razmotriti opcije modela nastave, ne samo po nivoima obrazovanja već i po jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu toga predložićemo optimalna rešenja o kojima će diskutovati i eventualne korekcije predložiti Krizni štab – ukazuje za naš list Branko Ružić, prvi potpredsednik vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On napominje da je ministarstvo kojim rukovodi u stalnom kontaktu sa stručnjacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” i sagledava sve podatke i informacije sa terena kako bi se stekla kompletnija epidemijska slika, posebno u sistemu obrazovanja, zbog početka nove školske godine – koliko ima zaraženih, vakcinisanih, na koji način se sprovode mere ublažavanja rizika od korone.

– Iako je o modelu nastave prošle nedelje izneto puno ideja i o njima se diskutovalo u javnosti, apelujem da roditelji, učenici, nastavnici i drugi zaposleni u obrazovno-vaspitnom sistemu sačekaju sednicu Kriznog štaba, koji je najrelevantniji da donese odluku koja će biti u najboljem interesu svih. Ne želim da iznošenjem predloga, koji nisu skroz definisani, unosim dodatnu konfuziju – objašnjava Ružić.

Posledice te konfuzije su čak i otvorene uvrede i pretnje roditelja prosvetnim radnicima. „Kad biste imali makar promil savesti i trunku pameti, ne biste prosledili poruku kojom tražite od roditelja da vakcinišu decu. Pozivate se na snažne preporuke resornog ministarstva, a tamo je birokratski ološ lezilebovića, kakvi ste i vi sami jer decenijama uništavate školstvo u Srbiji”, samo je početak pisma koje je ovih dana stiglo upravi i razrednom starešini šestog tri prestoničke OŠ „Braća Baruh” od tate jednog đaka.

Sledi sijaset psovki i uvreda nedostojnih stranica ovoj lista, u kojima ogorčeni otac, između ostalog, za prosvetne radnike kaže da su „glasnogovornici lažova i kriminalaca, da su uzurpirali pravo na obrazovanje i mesecima primaju nezarađene plate, lenčare, planduju na štetu generacija učenika”. Niz uvreda završava rečenicom: „Nemojte se iznenaditi ako vas posetim”, šta god da to znači, a zvuči kao pretnja.

– Ljudi su na ivici pucanja. Najlakše im je da se isprazne na prosvetnim radnicima jer mi radimo kako nam se kaže. Strašno je što smo prinuđeni da trpimo ovakve neprijatnosti. Ali, potpuno razumem ogorčenost tog čoveka. I ja sam majka, i moje dete je đak, i nama nije mnogo toga jasno, ali ovo nije način da se nedoumice reše – kaže za naš list Milica Tomović, direktorka OŠ „Braća Baruh”.

Prvi čovek prosvetnog sistema podseća da Ministarstvo prosvete nije u mogućnosti da obaveže na vakcinaciju prosvetne radnike, a kamoli decu, niti o tome razmišlja.

– Kao član Kriznog štaba, moje je da prenesem šta kaže zdravstvena struka, koju bi trebalo svi makar da saslušamo. Na osnovu preporuka Kriznog štaba, mi smo samo ukazivali na dobrobiti vakcinacije u pogledu sticanja kolektivnog imuniteta i povratka na uobičajene navike. Žao mi je što je naš dopis školama pogrešno protumačen – kaže ministar prosvete.

Roditelji apeluju na stručnu javnost, pogotovo na članove Kriznog štaba da dobro razmisle pre nego što daju izjave „jer imaju tu odgovornost da haos spreče, a oni ga prave”.

– Hajde da kad se javnosti obrate govoreći o temi u koju su uprte oči miliona roditelja i učenika, to bude zvaničan stav, a ne ko šta lično misli o tome kako bi nastava trebalo da počne. Sasvim je u redu i treba da se ukaže da i deca mogu da prime vakcinu, ali to ne sme da uslovljava nastavu. Vlada opšti haos, a ne vodi se računa o plasiranju informacija. Naučena je lekcija da škole i ranije nisu dobijale dopise sa konkretnim pojašnjenjima, nego su za gotovo sve tražile dodatna tumačenja. Preko nam je potreban lanac rešavanja nedoumica, konkretni predlozi za različite situacije. Mi to nemamo, imamo opštu zapetljanciju u kojoj resorno ministarstvo konstantno kao da ide oko žbunja, nikako da nešto konkretno predstavi – dočarava Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj”.

Da se poverenje u najodgovornije za javno zdravlje i obrazovanje kruni, ukazuje i Vesna Vojvodić Mitrović, potpredsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”.

– Imamo jednu vrstu raštimovanog orkestra gde pogotovo medicinski deo Kriznog štaba izgleda da nije u koordinaciji. Poruke koje se šalju trebalo bi da budu nedvosmislene i da ne budu probni baloni za opipavanje pulsa javnosti. Kad naiđu na žestok otpor, ublažavaju retoriku, a najveća je šteta sadržana u činjenici da mnogi stručnjake više ne doživljavaju kao stručnjake par ekselans, nego dolazi do erozije poverenja. Jasne ideje i strategije nema, zdravstvene ni prosvetne, pa čekamo da nam ministarstvo u poslednjoj nedelji avgusta kaže kako ćemo da radimo. Meni ovo izgleda kao loš vic. I ta perspektiva zaista nije zlonamerna prema institucijama sistema, već nameće ključno pitanje, gde je istinska briga za kvalitet nastave – uviđa Vesna Vojvodić Mitrović.

Kako ističe, neće biti da za planiranje rada u predstojećoj školskoj godini nije dragoceno iskustvo roditelja, nastavnika iz učionica, savetnika iz školskih uprava, stručnjaka prosvetnih zavoda, ali biće da nijedan sastanak predstavnika svih ovih strana i prosvetnog vrha nije održan s namerom da se unapredi kvalitet obrazovanja u skladu s datim okolnostima.

– Sledeće nedelje ću razgovarati i sa predstavnicima sindikata u obrazovanju jer bez obzira na to što pojedini izađu u javnost i kažu suprotno, meni je mnogo značajan dijalog s njima. Kao i do sada, o raznim drugim temama, sešćemo da pričamo i o početku nove školske godine – uverava u razgovoru za naš list ministar prosvete dve nedelje pre prvog septembra.