Čeka srpsko državljanstvo dok čuva kosti junaka na Vidu

Ono što je legendarni čiča Đorđe Mihailović za Zejtinlik to je Vasiliki Petrović za mauzolej na Vidu, grobnicu na ostrvu kraj Krfa, u kojoj se čuvaju kosti srpskih vojnika koji su dali život za otadžbinu i podlegli tifusu i ranama po prelasku Solunskog fronta. Kako i piše na ulazu u zdanje ukrašeno velikim grbom dvoglavog orla, tu leže srpski junaci koji nisu završili u obližnjoj Plavoj grobnici.

Kraj njihove večne kuće šest dana nedeljno stražari, čisti je i, za hodočasnike koji sa svih strana Srbije i sveta stižu da im se poklone, otvara vrata Vasilja – kaže da joj ime tako glasi na srpskom jeziku. Čuva ih, doduše, koju deceniju kraće nego čiča Đorđe grobnicu u Solunu jer je preko pleća prebacila oko pola veka manje od njega.

Ipak, o njima brine sa istim žarom već 15 godina, o čemu svedoči Željko Popović, predsednik Krfskog društva srpsko-grčkog prijateljstva. Svesna je da stražari nad najvrednijim ostacima srpske istorije, junacima o čijoj hrabrosti i danas dovoljno govore strani generali, da bezmalo mi to i ne moramo da činimo. Već nekoliko godina čeka da joj se ispuni jedna od najvećih želja i obećanje koje su joj prilikom jedne od poseta dali predstavnici naše države, iz Ministarstva rada, pod čiji delokrug poslova, kaže, i ona pripada. To je žudnja da pored državljanstva zemlje u kojoj je rođena, dobije i srpsko, kao dokaz svog porekla i srodstva sa junacima čije kosti čuva.

Vasilja Petrović se ne žali, već se strpljivo nada, stražari i čeka, dok u međuvremenu završava postdiplomske studije Kiparskog univerziteta, nakon diplomiranja na Teološkom fakultetu na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Za njenu veliku želju da i crvenim pasošem dokaže da je Srpkinja saznali smo od turista koji su se ovih dana vratili sa letovanja u Dasiji i hodočašća na Vido. Kako objašnjava jedan od njih, Miloš Ilinčić iz Beograda, šokiran je činjenicom da devojka, zahvaljujući čijoj požrtvovanosti i trudu mauzolej-kosturnica opstaje netaknut, godinama čeka na ispunjenje obećanja naših državnika.

– Ako predstavnici Srbije mogu da uruče državljanstvo glumcima Rejfu Fajnsu i Stivenu Sigalu, košarkašima, fudbalerima poput (Kleversona Gabrijela Kordove) Klea iz Partizana, treba hitno da ga daju i devojci koja čuva, voli i pazi mauzolej na Vidu. Sramotno je da mi ne brinemo o tako bitnim stvarima. Da nisu ti junaci položili kosti za otadžbinu, ko zna kako bismo danas živeli. Ne treba ništa da odlažemo za kasnije, tako ostajemo bez Kosmeta, pa ćemo ako se ne pobrinemo za Vido, ostati i bez njega. Meštani Krfa rekli su nam da su Francuzi hteli tamo da grade hotelski kompleks, a Arapi kockarnicu. Neko će uspeti to da nam uništi, srećom imamo Vasilju da nam čuva junake. Bolje je da naši poslanici i privrednici poput Palme ulažu novac u Vido nego da obrću neke prasiće u Paraliji. Porazno je što ne radi jedno krilo vrata na mauzoleju i ne može uopšte da se otvori – naglašava Ilinčić.

Petrovićeva ističe da joj rad na Vidu mnogo znači jer voli svoj posao, mesto koje čuva i srpski narod. Zna da je srpskog porekla, to oseća. Njen pradeda bio je Srbin koji je došao na Krf pre Prvog svetskog rata, ali kaže da joj, nažalost, deda nikada nije pričao o njemu, pa nema podataka odakle tačno potiče.

– Sigurno je, međutim, da je prezime Petrović čisto srpsko i da potiče iz Dalmacije ili Crne Gore. Pre nekoliko godina predstavnici Ministarstva rada iz Srbije želeli su da mi daju srpsko državljanstvo i time mi ukažu čast. Još ga nisam dobila, ne znam u kom je stadijumu sam proces, ali će za mene svakako biti čast kada ga dobijem – skromno kazuje Vasilja Petrović.

Ona radnim danima i subotom od 10 do 15 časova čuva mauzolej koji je 1939. sagradio sagradio ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, poznat po tome što je u Beogradu osmislio zdanja poput sadašnje zgrade Vlade Srbije i Državnog arhiva, kao i projektovao obnove crkve Ružica na Kalemegdanu, unutrašnjosti Starog dvora na Dedinju i Doma Narodne skupštine.

– Vasiliki budno bdi nad posmrtnim ostacima naših vojnika koji su prikupljeni sa 27 grobalja sa celog Krfa tu preneseni 1232. godine. Održava i bunkere koji su u sastavu mauzoleja, a nalaze se sa njegove leve i desne strane, na kojima su bronzana lica i naličja Albanske spomenice. U njima su položena tela 2.532 naša junaka za koje nisu imali precizne podatke koje bi istakli u mauzoleju. Jednostavno, imena tih poginulih heroja ne znaju se jer su do početka gradnje mauzoleja 1936. godine pospadala slova sa mnogih drvenih krstova iznad njihovih humki. To radi nebriga o mrtvima. O njima sada brine naša Vasiliki Petrović i zbog posla koji radi i te kako je zaslužila srpsko državljanstvo na koje već godinama čeka – ističe Željko Popović i dodaje da je njen pradeda sa Petrovićima stigao na Krf da ga brani od turskog napada 1716. godine.