Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko su „studenti” koji su osvojili Avganistan

Talibani su se prvi put pojavili u verskim školama, koje finansirala Saudijska Arabija, sproveli sopstvenu strogu verziju Šerijata i uveli brutalna kažnjavanja.
(ЕПА ЕФЕ - СТР)

Talibani, odnosno „studenti” na paštunskom jeziku, pojavili su se početkom 1990. godine u severnom Pakistanu nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana.

Prvi put su se istakli u graničnoj oblasti severnog Pakistana i jugoistočnog Avganistana 1994. godine.

Obećali su da će se boriti protiv korupcije i unaprediti bezbednost a, u to vreme, mnogi Avganstanci su bili umorni od bahatosti i međusobnih sukoba mudžahedina tokom građanskog rata, javlja Bi-Bi-Si.

Smatra se da su se talibani prvi put pojavili u verskim školama, koje je uglavnom finansirala Saudijska Arabija, propovedajući tvrdu struju Islama.

Oni su sproveli sopstvenu strogu verziju Šerijata - islamskog zakona, i uveli brutalna kažnjavanja.

Muškarci su terani da puštaju brade, a žene su morale da nose burku koja im pokriva čitavo telo.

Talibani su zabranili televiziju, muziku i bioskope, a nisu odobravali ni obrazovanje devojaka.

Iz jugozapadnog Avganistana talibani su brzo proširili svoj uticaj.

U septembru 1995. zauzeli su pokrajinu Herat, koja se graniči sa Iranom, a tačno godinu dana kasnije zauzeli su avganistansku prestonicu Kabul, svrgnuvši režim predsednika Burhanudina Rabanija, jednog od utemeljivača avganistanskih mudžahedina, koji su se opirali sovjetskoj okupaciji.

Do 1998. talibani su imali kontrolu nad gotovo 90 odsto Avganistana.

Optuživali su ih za različita kršenja ljudskih prava i kulturološka nedela.

Jedan od ozloglašenih primera dogodio se 2001. godine, kad su talibani započeli uništavanje poznatih skulptura Bude u Bamijanu u centralnom delu Avganistana.

Pakistan je više puta poricao da podržava talibane, ali, kako navodi BBC, nema sumnje da su se mnogi Avganistanci koji su se u početku pridružili pokretu školovali u verskim školama u Pakistanu.

U jednom trenutku oni su postali pretnja koja bi mogla da destabilizuje Pakistan iz područja koja su kontrolisali na severozapadu zemlje.

Jedan od najpoznatijih napada pakistanskih talibana dogodio se u oktobru 2012. godine, kada su pokušali da ubiju pakistansku učenicu Malalu Jusufzai na putu ka kući u gradu Mingori. Jusufzai, koja se oporavila od teškog ranjavanja, postala je aktivistkinja za prava žena, a 2014. je dobila Nobelovu nagradu za mir.

Velika vojna ofanziva dve godine kasnije, nakon masakra u školi u Peševaru kada je ubijeno više od 140 osoba, uglavnom dece, smanjila je uticaj talibana u Pakistanu, dodaje Bi-Bi-Si.

Talibani su štitili vođu terorističke mreže Al Kaide Osamu Bin Ladena i odbili da ga izruče, pa su mesec dana posle napada izvedenih 11. septembra, SAD pokrenule vazdušne napade na Avganistan.

Do prve nedelje decembra srušen je talibanski režim.

Mnogi visoki talibanski čelnici navodno su se sklonili u pakistanski grad Kuetu, odakle su vodili operacije.

Uprkos sve većem broju stranih vojnika, talibani su se postepeno vratili, a zatim proširili svoj uticaj u Avganistanu, čineći ogromne delove te države nebezbednim, dok se nasilje u zemlji vratilo se na nivoe koji nisu viđeni od 2001.

Bilo je mnogo napada talibana na Kabul, a u septembru 2012. izvršili su akciju na NATO kamp Bastion.

Nada u postizanje mira pregovorima pojavila se 2013. godine, kada su talibani objavili planove za otvaranje kancelarije u Kataru.

Međutim, nepoverenje sa svih strana ostalo je veliko i nasilje se nastavilo.

U avgustu 2015. talibani su priznali da su više od dve godine prikrivali smrt svog vođe Mule Omara, koji je navodno umro zbog zdravstvenih problema u bolnici u Pakistanu.

U septembru je grupa rekla da su unutrašnje borbe okončane i okupila se oko novog vođe Mule Mansoura, koji je bio zamenik Mule Omera.

U to vreme preuzeli su kontrolu nad glavnim gradom jedne pokrajine, prvi put nakon poraza 2001. godine, preuzimajući kontrolu nad strateški važnim gradom Kunduzom.

Mula Mansour ubijen je u napadu američke bespilotne letelice u maju 2016. a nasledio ga je njegov zamenik Maulvi Hibatulah Akundzada, koji je i dalje na čelu talibana.

Posle američko-talibanskog mirovnog sporazuma iz februara 2020. godine činilo se da su talibani promenili taktiku i sa složenih napada u gradovima i na vojna utvrđenja prešli na talas ciljanih ubistava.

Čini se da su mete - novinari, sudije, mirovne aktivistkinje, žene na pozicijama - sugerisale su da talibani nisu promenili svoju ekstremističku ideologiju, nego samo svoju strategiju.

Smatra se da su sada brojčano jači nego u bilo kom trenutku otkad su svrgnuti 2001. godine, navodi Bi-Bi-Si, a prenosi Tanjug.

Prema nedavnim procenama NATO, talibani imaju do 85.000 boraca.

Grupa možda zarađuje čak 1,5 milijarde dolara godišnje, što je ogroman porast u poslednjoj deceniji. Nešto od toga dolazi preko droge - Avganistan je najveći proizvođač opijuma na svetu, a većina opijumskog maka - koji se koristi za heroin - uzgaja se u oblastima pod kontrolom Talibana, navodi Bi-Bi-Si.

Talibani zarađuju novac i oporezujući ljude koji putuju preko njihove teritorije i preko poslova kao što su telekomunikacije, električna energija i minerali.

Strane zemlje, uključujući Pakistan i Iran, negiraju da ih finansiraju, ali se, kako dodaje britanski javni servis, smatra se da to rade privatna lica iz regiona.

 

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

katica
Ko su? Ima jedna ambasada u Kabulu koja se smatra bezbednom (druge se ambasade iseljavaju, bežanija). Juče je ta ambasada dala zvanično saopštenje da ostaje u Kabulu.
Дипломирани политиколог
"Студенти" који не дозвољавају женама да се школују и који су у Пакистану отели и убили девојчицу која је ишла у школу. На страну забрана музике, биоскопа, позоришта и приказивања људских ликова у било ком облику.
Demos Cratein
Студенти!? А код нас влада мантра да млади и неискусни требају водити државу. Чему њима служе жене па им забрањују образовање? О чему образован талибан разговара са својом неписпеном женом? Како неписмена жена да чита Куран? Како да васпита и научи нешто своје дете? Како да му чита бајке пред спавање?
Srba
Demos [email protected] su mladi doneli komunizam, pa smo ziveli u mraku 45 godina.
Vedara
Sto nisu napisali kako ih je CIA stvorila i obučavala?
Земунац
@Jimmy АТалибани су пали с Марса! Мала група студената, постала преко ноћи толико моћна да је победила муџахедине. Немојте да сте смешни. Исту школу су похађали, код Амера и осталих и из исте касе су добили и паре и оружје.
Jimmy
CIA je stvorila Mudzahedine, Talibani su pobedili Mudzahedine u gradjanskom ratu '94. Velika razlika.
Вељац
Не знам ко су сви али неки су против нас Срба по босни ратовали пуцали и клали то је познато и евидентирано.
dr Slobodan Devic
To su bili mudzahedini a ne talibani. Mudzahedine je stvorila CIA da se bore protiv Ruske okupacije Avganistana. Talibane je stvorila Saudijska Arabija i do sada se nisu borili izvan granica Avganistana i Pakistana, a mudzahedine su pobedili u gradjanskom ratu u Avganistanu 90-tih. Ljudi su im prilazili zbog korumpiranosti mudzahedinske vlasti ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.