Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zaštita istekla, kuće padaju kao kule od karata

Ruši se vila u Ulici Nikolaja Krasnova 4 na Vračaru koja je do kraja decembra 2020. bila pod prethodnom zaštitom kao deo prostorne kulturno-istorijske celine „Istočni Vračar”
Кућа у Николаја Краснова 4 на Врачару (Google Street View)

Još jedna međuratna jednospratna porodična kuća na Vračaru biće sravnjena sa zemljom uprkos tome što ima arhitektonsku vrednost. Reč je o zdanju u Ulici Nikolaja Krasnova 4 koje je sve do 25. decembra prošle godine bilo pod prethodnom zaštitom kao deo prostorne kulturno-istorijske celine „Istočni Vračar”. Tada je ta svojevrsna odbrana od ataka bagera istekla, a Zavod za zaštitu spomenika kulture do sada nije uspeo da taj deo teritorijalno najmanje beogradske opštine upiše u registar kulturnih dobara što bi sprečilo investitore da očas posla tu vilu zamene i do nekoliko puta većim zdanjima, što je duže od dve decenije očigledna praksa na Vračaru – naočigled struke, gradskih institucija vračarske ulice pretvaraju se u tunele, zelenilo nepovratno nestaje, slobodno parking mesto tamo je misaona imenica, a to što se žitelji bune protiv urušavanja ambijentalnih celina i njihovog menjanja do neprepoznatljivosti obično se svede na dnevnopolitičko prepucavanje sadašnje i prethodne vlasti.

– Ta vila ima arhitektonsku vrednost i od 1997. bila je pod prethodnom zaštitom kao deo celine „Istočni Vračar” do kraja prošle godine. Radimo na tome da ona bude zaštićena i nadamo se da će se to desiti sledeće godine – ističu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Investitor i vlasnik vile, kompanija „LR Fruit” iz Beograda, iskoristila je taj vakuum i ne kršeći zakon, ali i ne mareći za potencijalnu vrednost objekta, dobila rešenje o rušenju od opštine Vračar sredinom juna. U to su se najpre uverile komšije iz Ulice Nikolaja Krasnova koje su pre nekoliko jutara, kako kažu, zatekle majstore na krovu kuće kako skidaju crep. Ubrzo potom na vratima zdanja pojavilo se obaveštenje o rušenju – zvaničan dokument rešenja o rušenju koje je izdalo Odeljenje za građevinske i komunalne poslove opštine Vračar.

– Radnici su nam rekli da će kuću srušiti do temelja i da će to potrajati 25 dana. Od njih smo čuli da je zaštita istekla. Žao nam je i pitamo se da li barem fasada budući da je očuvana i lepa može da se zadrži. Vila je već sedam, osam godina prazna. Tu je živela jedna gospođa – ističe Nemanja Stepanović, komšija iz zgrade Nikolaja Krasnova 6.

On je obavestio Aleksandra Arsenijevića, predsednika Društva za ulepšavanje Vračara, koji deli Nemanjino mišljenje da bi bilo dobro barem fasadu kuće zadržati.

– Loša praksa nestajanja vračarskih porodičnih kuća se nastavlja i u ovom primeru sve je već gotovo jer investitor očigledno ima sve papire da ukloni taj objekat. Grehota je, i kao da svi ti ulagači biraju baš leto kada su ljudi na odmoru da počnu rušenje jer valjda se vode tom logikom da će to proći ispod radara komšija, odnosno javnosti – ističe Arsenijević.

(Foto: N. Stepanović)

Poslednji primer protivljenja javnosti protiv, kako su tada nazvali, „varvarskog divljanja investitora” bio je u aprilu ove godine kada su Društvo za ulepšavanje Vračara, Udruženje „Topolska” i Društvo za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca zatražili da se zaustavi rušenje po Neimaru. Povod je bila predratna dvospratna vila u Ulici Internacionalnih brigada 47 na Vračaru za koju je Urbanistički projekat predviđao njeno rušenje i na toj lokaciji gradnju objekta sa tri i jednim povučenim spratom. Mustra je bila ista kao i kod vile u Nikolaja Krasnova – prethodna zaštita celine „Kotež Neimar” istekla je krajem decembra prošle godine, a u međuvremenu nije pripremljena odluka o proglašenju ove celine za kulturno dobro, što je dalo vetar u leđa investitoru da nesmetano skroji novi objekat na Neimaru.

Nova pravila i rušenje starih zgrada

Gradski oci su, govoreći o novom generalnom urbanističkom planu Beograda, prošle godine istakli da će biti uvedena nova pravila kada je reč o objektima koji su proglašeni spomenicima kulture, ali i kada se radi o kulturno-istorijskim celinama.
Novim planom jasno će biti definisana zdanja koja su spomenici kulture, a Zavod za zaštitu spomenika kulture ubrzano će raditi na elaboratima za njihovo proglašenje. Kada je reč o objektima koji nisu spomenici kulture, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, biće uvedeno pravilo da Zavod daje saglasnost na izgled fasade kako bi se, iako su novi, uklopili u postojeću celinu. Osim toga, postojaće obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe ili neko drugo umetničko delo, najavljivali su u gradu.

Ipak, rušenje kuće Pere Velimirovića, nekadašnjeg ministra građevine, podignute po projektu arhitekte Jovana Ilkića, koja je u današnjoj Resavskoj ulici podignuta početkom 20. veka, bilo je u priličnoj suprotnosti sa tim najavama. Ovo staro zdanje u strogom centru grada otišlo je prošlost kako bi bila izgrađena moderna višespratnica. Rušenje je izazvalo negodovanje dela javnosti, ali ništa više od toga.

Zdanje od 90 leta

Stambeni objekat u Ulici Nikolaja Krasnova 4 sagrađen je 1931. godine za advokata i publicistu Mihaila M. Živanovića. Projektant je bio građevinski inženjer Staniša Jovanović. Arhitekte D. Lovrić i Č. Videnović izradile su 1959. projekat za nadziđivanje objekta, ali on nikad nije realizovan.

– Objekat je originalan primer stilskog oblikovanja. Ulazna partija postavljena je u samom uglu fasadnog platna, kojim dominiraju elementi arhitektonske i dekorativne plastike akademskog i ar deko repertoara.

Iznad ulaza u objekat, u visini prozora prvog sprata je figura postavljena na konzoli, „Žena sa krčagom”, izvedena u veštačkom kamenu. Iako nema pouzdanih podataka ko je autor, dovodi se u vezu sa tadašnjim likorescem Acom Stojanovićem – navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zikica
Budimo realni drzavna institucija koja nesto priglasi objektom od kulturnog znacaja treba da obezbedi i novcana sredstva za njihovo odrzavanje bar u ravnopravnom odnosu 50:50 prema vlasnicima koje na taj nacin uslovljava da taj objekat bar spolja ocuvaju u prvobitnom stanju.
Sava Miric
Ужаааас! Дивљаштво!
Milan Subotic
Pa ljudi izbori za Beograd su za samo nekoliko meseci.
zavod ne radi svoj posao
Šta radi Zavod? Zašto nije pokrenuo dalju zaštitu zgrade posle 2020? I tu korupcija?
Tanja Anic
Poražavajuće je kako Zavod radi svoj posao godinama unazad. Više je od slučajnosti neprodužena zaštita, a sve navodi da je Zavod postao uigran tim sa ovakvim investitorom kojima u ovom Beogradu ništa nije sveto. Godinama sam prolazila pored ove arhitektonske lepotice I zamišljala kako bi malo doterivanja trebalo da njena lepota dodje do punog sjaja. Tanja Anić, arhitekta
Книћанинова
На Дорћолу је срушена задужбина Саве Дечанца у Книћаниновој, гради се неко чудо, а нема никакве вести о томе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.