Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mladi se uglavnom informišu preko mobilnih telefona

Ohrabruje podatak da je više od polovine njih svesno štetnih aspekata socijalnih mreža i smatra da one loše utiču na samopouzdanje i podstiču depresiju zbog iluzije da njihovi virtuelni poznanici imaju bezbrižan život
(Фото А. Васиљевић)

Za razliku od roditelja, koji se o događajima u zemlji i svetu informišu preko radija, televizije i novina, najveći broj mladih u Srbiji najnovije vesti saznaje preko telefona, odnosno informativnih portala i društvenih mreža. Čak 98 odsto pripadnika mlade generacije koristi mobilni kao sredstvo za informisanje, manje od polovine njih gleda vesti na televiziji, petina sluša radio, a novine čita tek svaka deseta mlada osoba, pokazalo je najnovije godišnje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji”. Studija koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku mladih, starosti od 15 do 30 godina, takođe je pokazala da svega trećina mladih na telefonu ima instalirane takozvane njuz aplikacije (mobilne aplikacije za vesti) koje ne posećuje redovno, već povremeno. Tek svaka peta mlada osoba više puta dnevno čita informativne sajtove i aplikacije za vesti. Autore ovog istraživanja takođe je zanimalo da li mladi primećuju lažne vesti i da li umeju da ih prepoznaju, a odgovori sugerišu da se dve trećine njih susreće s „fejk” informacijama, a čak 80 odsto smatra da ume da razlikuje lažnu od prave informacije.

Umesto telefona mladi koriste socijalne mreže i najčešće komuniciraju međusobno preko „Vajbera” i direktnih poruka na „Instagramu”. Korišćenje „Fejsbuk mesindžera” je u padu, dok lagano raste broj korisnika „Telegrama”. Virtuelne društvene mreže i dalje su „vrhunsko božanstvo” u svetu u mladih – najviše njih ima profile na „Instagramu” (91 odsto) i „Fejsbuku” (87 odsto), dok je korišćenje društvene mreže „Tiktok” u porastu. Tvitove razmenjuje 38 odsto mladih.

Istraživanje „Stavovi mladih u Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža”, koje su sproveli stručnjaci Centra za kreiranje politika i strategija na uzorku od 700 ispitanika, otkrilo da skoro 60 odsto mladih otvori društvene mreže čim otvori oči, a skoro polovina njih provodi više od tri sata na „Instagramu”, „Fejsbuku” ili „Jutjubu” kako bi komunicirali sa svojim prijateljima ili se informisali. Još veći broj njih se „uspavljuje” uz pomoć socijalnih mreža – skoro dve trećine mladih provodi pola sata ili sat vremena pred spavanje uz mobilni telefon, a svaka peta mlada osoba prati šta se dešava na društvenim mrežama između jednog i tri sata pre odlaska u svet snova. Kada su autori ove studije pitali mlade da okarakterišu sebe na osnovu vremena koje provode na socijalnim mrežama, svaka sedmi ispitanik sebe je definisao kao zavisnika, a polovina njih priznala je da često koristi „Fejsbuk”, „Instagram” i „Jutjub”.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da se preko polovine mladih informiše preko društvenih mreža, a nešto manji procenat njih vesti prati preko internet portala. Manje od pet odsto mladih informacije o svetu oko sebe dobija preko televizije, a novine čita manje od jednog procenta mladih uzrasta od 18 do 30 godina. I ovo istraživanje je potvrdilo da je najpopularnija društvena mreža u Srbiji „Instagram”, koji koristi 85 odsto mladih, a za njim slede „Vocap”, „Jutjub” i „Fejsbuk”.

Iako tviter zajednica u Srbiji ima veliku popularnost i društveni uticaj, stiče se utisak da mladi nisu mnogo zainteresovani za tvitovanje – svega jedanaest procenata njih koristi „Tviter” i „Snapčet”, iako snimci s „Tvitera” neretko završe na „Instagramu”, a slike s filterima koje se prave na „Snapčetu” kasnije pronađu svoje mesto na instagram pričama ili objavama. Najmlađu društvenu mrežu „Tiktok”, koja je izaziva veliki bum u svetu, koristi svega 6,6 odsto mladih u našoj zemlji, a broj korisnika „Linktina”, „Telegrama”, „Tindera” i „Redita” manji je od pet procenata. Ohrabruje podatak da mladi ipak imaju realnu svest o štetnim aspektima socijalnih mreža – više od polovine njih smatra da one loše utiču na samopouzdanje i podstiču anksioznost i depresiju jer stvaraju iluziju o tome da njihovi virtuelni prijatelji i poznanici vode zabavne i bezbrižne živote.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.