Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi

Najstariji srpski univerzitet ispao iz društva 500 najboljih na svetu: sada je rangiran između 501. i 600. mesta. – Rektorka Ivanka Popović: Ovo je i dalje izvanredan uspeh
Зграда Ректората Универзитета у Београду на Студентском тргу (фото А. Васиљевић)

Dogodilo se ono što se naslućivalo već nekoliko godina: Beogradski univerzitet više nije među 500 najboljih akademskih ustanova na svetu prema najnovijoj, juče objavljenoj Šangajskoj listi. Rangiran je između 501. i 600. mesta, što je najlošija pozicija najvećeg srpskog univerziteta od 2012. godine i ulaska na ovu prestižnu listu. Univerzitet u Novom Sadu zauzeo je poziciju od 901. do 1.000 mesta.

Rektorka Ivanka Popović, koja završava mandat u Kapetan Mišinom zdanju, juče nije bila iznenađena. Ona je za Juronjuz Srbija rekla da je ovo bilo očekivano, imajući u vidu opšte uslove rada srpskih naučnika, ali i dodala da je to ipak izvanredan uspeh.

Najbolju poziciju naš najveći univerzitet imao je 2016. i 2017. godine, kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na ovoj neformalnoj, ali prestižnoj listi jer obuhvata samo četiri odsto najboljih akademskih institucija na planeti. Lane je bio rangiran između 401. i 500. mesta, što je dočekano s olakšanjem jer se očekivalo ono što se juče dogodilo.

Osim Beogradskog univerziteta, na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu, koji je lane ispao sa liste, ali se sada vratio s pozicijom između 901. do 1.000 mesta.

Od univerziteta u okruženju ove godine su tu i Univerzitet u Ljubljani (501–600. mesta) i Univerzitet u Zagrebu (od 601. do 700. mesta).

Na prvom mestu je Univerzitet Harvard (neprekidno na tronu od 2003. godine i početka rangiranja), slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong od 2003. godine. Zanimljivo je da je baš ovaj univerzitet munjevito napredovao od kada je počeo rangiranje: na početku je bio između 401. i 500. mesta, lane je zauzeo 63. poziciju, a ove godine je 59.

Procenjuje se da na svetu ima oko 22.000 univerziteta. Prvobitno se za ulazak na Šangajsku listu analiziralo 1.200 univerziteta, a rangiralo 500 najboljih, da bi 2018. bila proširena, pa se od 1.800 analiziranih rangira 1.000 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova. 

Problematični kriterijumi

Prethodnih godina u akademskoj javnosti mnogo se raspravljalo o kriterijumima za ulazak na Šangajsku listu, koji su prema mišljenju mnogih, i ne samo srpskih naučnika, veoma diskutabilni i za mnoge univerzitete nedostižni jer se ocenjuje, recimo, i broj dobitnika Nobelove nagrade ili Fildsove medalje. Jasno je onda zašto listom od 2003. godine dominiraju američki univerziteti (obično ih bude oko 150 rangiranih), a među prvih 10 nekako uspevaju da opstanu i dva britanska. Povišeni glasovi čuju se i iz EU jer je čudno da među zemljama članicama nijedan univerzitet ne zavređuje da bude pri vrhu liste.

Koliko su čudni osnovi za rangiranje, govori i podatak da je pariska Sorbona tek 2016. ušla na listu, a Univerzitet u Beogradu je u jednom trenutku bio bolje rangiran od ove čuvene francuske akademske institucije.

Opozicione stranke: za pad kriva vlast

U reagovanjima na pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi opozicione stranke ocenjuju da je za to odgovorna sadašnja vlast u Srbiji.

Stranka slobode i pravde (SSP) navodi da Vlada Srbije ne mari za rejting BU jer, kako se ističe u saopštenju te stranke, dosta ministara u vladi ima sumnjive diplome drugih univerziteta i ovaj ih ne zanima. Navode i da je vlast „nasilnom smenom rektorke Ivanke Popović narušila autonomiju Beogradskog univerziteta i tako pokazala kakav je njen odnos prema visokom obrazovanju”.

Prema oceni koalicije NADA, koju čine Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), Demokratska stranka Srbije i nekoliko udruženja građana, najnoviji pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi dokaz je promašaja u politici finansiranja nauke, preneo je Tanjug. U saopštenju ove koalicije navodi se da je u Srbiji poslednji sveobuhvatni konkurs za finansiranje naučnih istraživanja sproveden 2010. godine, a 2011. je poslednji put obavljena klasifikacija istraživača, kada su oni naknade i nagrade za svoj istraživački rad dobijali u skladu sa rezultatima. Kasnije je, prema oceni ove koalicije, promovisan naučni nerad i uravnilovka, pa će, kako ističe ta koalicija, ovaj univerzitet nastaviti da tone sve dok se suštinski ne promeni politika vlasti prema nauci.

Ulaganja u nauku veća za 80 odsto u odnosu na period pre 10 godina

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je juče da je prethodnih godina u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za naučna istraživanja reformisalo sistem finansiranja nauke i povećalo ulaganja u razvoj naučne infrastrukture. U odnosu na period od pre deset godina, ulaganja u nauku su veća za 80 odsto, sredstva ulagana u razvoj infrastrukture uvećana su tri puta, a primanja naučnika veća su za 35 odsto. Formirani su posebni fondovi, Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost, putem kojih se značajna sredstva ulažu u istraživanja u okviru svih oblasti.

Podseća se i da se širi postojeća mreža od 65 instituta i osnivaju novi, a širi se i mreža naučnotehnoloških parkova u čiju je izgradnju i opremanje uloženo više od 53,7 miliona evra.

„Svim ovim aktivnostima država Srbija nastoji da stvori dobre i podsticajne uslove za naučnoistraživački rad i verujemo da će svi ovi napori doprineti da kvalitet naučnih radova i njihova citiranost budu veći. Ministarstvo će nastaviti da sinergijskim aktivnostima sa KONUS-om, koji je i u prethodnom periodu bio značajan partner u svim zakonodavnim i naučnostručnim procesima, radi na implementaciji najboljih rešenja i dobrih praksi, što će u budućnosti doprineti boljoj poziciji na Šangajskoj listi”, navodi se u saopštenju.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SVETISLAV
U SAD najpriznatija rang lista americkih univerziteta je US News lista. Za ocenu se koristi 17 parametara kojima se dodeli razlicita tezina i onda se sabiraju. Primeri parametara su: odnos broja profesora i ucenika, cena skolovanja, procenat diplomiranih studenata, raznovrsnost predmeta, naucni rad profesora no samo kao jedan parametar. Znaci nije dosta ulagati u nauchne parkove nego i u celokupni sistem obrazovanja. Inache 2021 je Princeton prvi na listi pa Harvard.
Дипломирани политиколог
Брже, јаче, боље.
alex
Poceo bih jednom salom na Balkanu. Hvali se uspjesan covjek " Sve sam ukrao u zivotu, sem diplome, nju sam morao platiti." Mislim da je neprimjereno da rektor daje ocjenu plasmana kao " izvanredan uspeh". To treba da rade drugi. Hvala puno od studenta koji je diplomirao na ETF 1972 i kome su predavala dva akademika, dva francuska djaka, jedan narodni heroj, tri spomenicara i koji je uspjesno radio u Evropi, Africi, Aziji i Kanadi , gdje uzivam penziju. Tada se samo mjerilo sta radimo i kako.
Ivan Grozni
Sećam se kako su na silu naterali Institut Vinča da postane deo BU samo zato da bi se njihovi radovi vrednovali za ovakve liste, pošto se tamo ljudi ozbiljno bave svojim poslom i takva vrsta radova nosi mnogo bodova. Nauka na BU nikada nije bila jaka, ali su ranije bar profesori bili gospoda i pedagoški obrazovani i uspešni, te i poštovani. Ovi sada što sede u profesorskim foteljama pre 40 godina ne bi mogli ni za asistente da konkurišu, ali nepotizam i negativna selekcija su učinili svoje.
Petar
Не тако давно био је 17 у свету. Машинство и ЕТФ су били јаки колико и амерички MIT. Пад на 501-600 место и није тако лош резултат кад схватиш да си могао испасти са листе. Али као мала утеха, нисмо ми криви. Неко други је...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.