Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski svet i srpski rod

Манастир Студеница (Фото Д. Жарковић)

U „Politikinoj” Temi nedelje, 8. avgusta, pročitao sam četiri izuzetna teksta o sintagmi „Srpski svet”. Autor prvog, prof. dr Dragan Stanić smatra da je ova sintagma mera životnog zajedništva, identitetske samosvesti, političkog jedinstva, privrednog napretka, kulturnog stvaralaštva i duhovne snage, koja okuplja Srbe oko zajedničkih ideja, istog jezika, književnog kanona, umetničkih vrednosti, kulturnih kodova, naučnih saznanja, obrazovnih ciljeva, sportskih uspeha i neuspeha, medijskih tokova i tokova kapitala, čime u globalnoj svetskoj zajednici dobijaju respektabilno mesto. Autor drugog, prof. dr Darko Tanasković smatra da ova sintagma ukazuje na sveukupnost jezičkog, kulturnog, tradicijskog i mentalnog, a ne prevashodno teritorijalnog prostora u kojem Srbi žive i koji živi u njima, tako da kulturno, identitetsko i narodno određenje ne bi trebalo nikog da zabrinjava. Autor trećeg, protojerej-stavrofor dr Miloš M. Vesin kaže da premošćavanje okeana ne zavisi ni od brodova ni od aviona, već od duhovne energije, dinamike i lepote Studenice, Žiče, Pećaršije, Dečana, Ravanice, Krušedola, Krke, Gomira i ostalih srpskih svetionika izlitih po beskrajnim bulevarima i predgrađima Čikaga, Njujorka, Los Anđelesa, Toronta i Vankuvera. Autor četvrtog, prof. dr Milivoje Pavlović smatra da se sintagma „Srpski svet” ne odnosi na teritorije i granice, nego na vrednosti kojima se prepoznaje identitet i afirmišu duhovne vrednosti srpskog naroda u svim vremenima i okolnostima, kao što su epska poezija, mitovi i predanja, umetnička i naučna dostignuća, solidarnost, sabornost i dijaspornost, a sve je to daleko od banalne dnevne politike.

Pošto baš ovako i sam razumem sintagmu „Srpski svet”, podržavam stavove i argumente ovih autora. Ali me i zabrinjava žestoko osporavanje nesrba koji se njenom upotrebom osećaju ugroženo i Srba opterećenih otrovnom političkom semantikom, koji njenu upotrebu smatraju nepristojnom i retrogradnom, na šta upozorava i prof. Tanasković. Zato sam se obradovao kad je u moju misao ušla reč – rod, jer sintagmi „Srpski rod” ni zlobni nesrbi ni zlobni Srbi ne mogu zameriti ono što zameraju sintagmi „Srpski svet”.

Kako se reč „svet” može odnositi i na ljude i na teritorije od čitave planete, preko kontinenata i regiona, do pojedinih država, kakve su sada bivše jugoslovenske republike, zlobnici ovu okolnost obilato koriste u neprincipijelnoj kritici sintagme „Srpski svet”.

Reč „rod” im tu priliku ne pruža, jer se odnosi samo na ljude koje povezuju jezik, istorija, vera, kultura i tradicija u duhovnoj sabornosti, sveukupnosti i solidarnosti. Zato se ta reč našla i u srpskom rečniku i u srpskoj himni. U rečniku su se od nje našle i reči: roditi, rođak, rođeni brat, rođeni jezik, rod rođeni, kao nešto što je najbliže, najdraže i najmilije. U himni je stih: „Bože, spasi, Bože, hrani, srpske zemlje, srpski rod”. A ima je i u reči – narod.

Sa sintagmom „Srpski rod” umesto „Srpski svet” Srbima će svakako biti lakše da budu ono što jesu, na šta ih je ohrabrivao i patrijarh Porfirije govoreći: „Ne bojte se da budete ono što jeste”.

Zoran Ivošević,
bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
Драган Станић је говорио о великим успесима Матице српске у лингвистици и филологији. У те успехе он убраја различите правописе српског језика на екавици и ијекавици, различите грааматике такође по основи екавског и ијекавског, о раазличитим писмима која се приемњују само у српском народу и његовом језику. Не постоји у свету други, сличан пример разбијености неког другог језика. То не може донети никакав напреада
zoran stokic
Sama tradicija i običaji jednoga naroda nisu dovoljni da se pojavi ta "nacionalna" dinamička hohezija koja omogućuje da se bude "integralan čovek" na engleski, španski, francuski ili srpski način. Za tako nešto je potreban – uvek – i širi kulturni i misaoni obrazac, koji se – uvek – preuzima od drugih! Samo ljudi koji u svakom trenutku žive obe temeljne dimenzije vremena – prošlost i budućnost – sposobni su da stvore naciju – nacionalnu hoheziju!
Barka
Srbi - svi i svuda, od Lepenskog Vira do danas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.