Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rešenje za „Pančevac” – rušenje ili ojačavanje i proširivanje

Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, ocenio da bi trebalo da se sruši postojeća konstrukcija i izgradi nova. – Ljuba Kostić, građevinski inženjer, smatra da je to luksuz i da most treba da se ojača, rekonstruiše možda i proširi
Уколико би се појачали стубови, могао би да се прошири за додатне траке, он има одличну локацију и пролазне путеве (Фото Р. Крстинић)

Beogradski mostovi rušeni su isključivo u toku ratova. U mirnodopskim uslovima nikada. Jeste iz grada najavljeno uklanjanje Starog savskog mosta, odnosno preseljenje na novu lokaciju, da bi se na njegovom mestu podigao veći, ali samo rušenje postojećeg mosta zarad izgradnje novog nikada otvoreno nije najavljivano. Do pre nekoliko dana. Sa ocenom da bi bilo dobro, kada se za to steknu uslovi, da se sruši postojeći Pančevački most i da se na njegovom mestu izgradi novi, minule sedmice izašao je Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”. On je za TV Tanjug istakao da je Pančevački most star, da je vreme da se sruši i da se napravi novi i da bi u taj projekat trebalo da budu uključeni grad, republika i sva relevantna preduzeća. Drobnjak je precizirao da bi to moglo da krene da se realizuje u naredne tri, četiri godine, odnosno kada budu postojale alternative drugih mostova.

Ovaj predlog ipak prilično je radikalniji u odnosu na sve dosadašnje na temu sudbine „Pančevca”.

Građani koji njime prolaze godinama traže da se njegova obnova nađe na listi prioriteta jer smatraju da je u veoma lošem stanju i da su pojedini njegovi delovi čak i nebezbedni. Iz grada i države na to su uzvraćali da je Pančevački most u planu za detaljnu obnovu, ali ne pre nego što bude izgrađen most na Adi Huji. Kao argumente za ovakvu dinamiku nadležni su navodili da nema govora o tome da se započne rekonstrukcija „Pančevca”, a da pre toga nije izgrađen onaj na Adi Huji.

Početak gradnje mosta na Adi Huji, koji se u najavama seli iz godine u godinu, ipak nije ni na vidiku, a ako se zna da je gradnja najmlađih beogradskih mostova trajala tri, četiri godine, jasno je da okviran početak detaljne obnove „Pančevca” može da se nasluti tek kada počnu radovi na trećem beogradskom dunavskom mostu.

Ali, tek sada, kada se odjednom pominje i rušenje Pančevačkog mosta, teško je pretpostaviti šta će konačno biti njegova sudbina.

(A. Vasiljević)

Da rušenje ne sme da bude konačno rešenje smatra Ljuba Kostić, građevinski inženjer, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO.

– Rušenje mosta podrazumeva prekid saobraćaja i u toku rušenja, ali i u toku gradnje novog. Koji grad sebi može da dozvoli takav luksuz? Rušenjem se preseca glavna komunikacija, a ona treba da bude svetinja. A ovaj pravac prema Banatu posebno je važan. Zato me malo čudi ta ideja: „Hajde da rušimo pa da pravimo novo”, kao da je to kula od karata – ističe Kostić za naš list i podseća da je „Pančevac” čelični most novijeg datuma.

– Kada je reč o čeličnim konstrukcijama, one su dobre zbog toga što uvek mogu da se ojačaju gde su oslabile – ukazuje Kostić.

Kako napominje, ni sami stubovi mosta nisu problem ukoliko je potrebno njihovo ojačanje. Kostić podseća da mogu da se nabiju novi šipovi, da se napravi prsten oko temelja i kapa koja sve to objedinjuje.

– Škola koju smo mi učili – nikada ne rušimo, već dodajemo. Pogotovu što je Beograd deficitaran sa mostovima. Zato je nezamislivo da se sklanja bilo koji od njih, naročito „Pančevac”. Uostalom, Pančevački most, ukoliko bi se pojačali stubovi, mogao bi da se proširi za dodatne trake. On ima odličnu lokaciju i prolazne puteve. Domaćinsko ponašanje bilo bi da se uradi ojačavanje i proširivanje Pančevačkog mosta i to tako da se ta rekonstrukcija odvija bez prekida saobraćaja preko njega. Beograd ima odlične inženjere za tako nešto – izričit je Kostić.

Prvi dunavski most 1935. godine

Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle u prisustvu brojnih zvanica među kojima je bio i tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić. Gradnja rečne saobraćajnice sa lukovima i lučnim obalnim stubovima nazvane Most kralja Petra Drugog privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećim u Evropi. Jedan od glavnih razloga bila je dužina od 1.526 metara, od čega se nad vodom proteglo čak 1.134 metra. Ali tek što su građani počeli da ga koriste, aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata.

Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika. Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja. Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se što pre vrati u život, ali obnova je odlagana zbog obima posla. Radovi su krenuli na jesen 1945, a za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija. Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. Beograđane je, kao takav, most služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan. Ova saobraćajnica ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac”.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горан Ф. Лалић
Мост Црвене Армије, како се некад звао, пројектовали су Головко и Колоколов а саградили црвеноармејци и акцијаши. Отворен 22 новембра 1946. Пројектованог за упола мањи саобраћај. Руси и данас имају најозбиљније мостоградитеље. Ред би био да се прво они позову.
Nenad V:
Nije mi jasno zašto su jedine dve opcije rušenje sa prekidom saobraćaja dok se ne napravi novi, ili obnova. Standardno rešenje je da se digne nov most odmah pored postojećeg I saobraćajnice se preusmere kad je završen, gde prekid traje samo par dana. I tek onda se stari sruši. primer Tapan Zee most preko Hadsona kod Njujorka.
Gagi, dipl. inž. saobraćaja
Kako se ne zna kada počinje izgradnja mosta preko Dunava kod Ada Huje kada je 22.09.2020. zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić izjavio, a preneli mediji; »da izgradnja mosta preko Dunava kod Ada Huje počinje sledeće godine«. Kako smo mi sada u »sledećoj« 2021. godini, očigledno je da od početka izgradnje mosta nema ništa. Naime, iako je idejno rešenje mosta urađeno pre skoro dve godine, do danas je mogao da bude urađen projekat za građevinsku dozvolu i dobijena dozvola za gradnju.
Смотан фајн крштен
Слажем се, у потпуности, да је незамисливо уклањати (рушити) било који од београдских мостова. Ово се односи не само на Панчевачки мост, него пре свега - на Стари савски мост. Иако је стварност, нажалост, већ претекла апеле јавности да је требало саградити нов мост поред Старог савског (зато што инвеститори већ увелико граде солитере свуда унаоколо), можда ће судбина Панчевачког моста бити срећнија, када се сагради Мост преко Аде Хује - могао би да остане за лак саобраћај без много инвестиција.
Dr Slobodan Devic
Svaka rekonstrukcija je skuplja od nove izgradnje. Kako na kratke tako i na duge staze ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.