Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vek od smrti kralja Petra Prvog Karađorđevića

Опело у цркви Светог Ђорђа на Опленцу (фото В. Проковић)

Topola – U zadužbinskoj Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, obeležena je stogodišnjica od smrti najvoljenijeg srpskog kralja i unuka vožda Karađorđa, Petra Prvog Karađorđevića (1844‒1921).

Svetu arhijerejsku liturgiju i parastos služio je patrijarh srpski gospodin Porfirije sa domaćinom episkopom šumadijskim Jovanom i arhijerejima Srpske pravoslavne crkve. Prvojerarhu su sasluživali i brojni sveštenici, sveštenomonasi, đakoni, sa brojnim narodom uz pojanje Crkvenog hora „Oplenac”.

U svojoj besedi patrijarh srpski Porfirije podsetio je na važnost smisla postojanja, kao i pokajanja, to jest preobražaja i uzrastanja svakoga od nas. Pozvao se na jevanđelske reči da svako od nas mora da postane dete kako bi mogao da uđe u carstvo nebesko, što je odlično znao i omiljeni kralj. Pošto i u Svetom pismu piše da je svaka vlast od Boga, tako je i kralj Petar postao vladar po božijem dopuštenju, a onda i kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Sećajući se slavne prošlosti i stradanja, ppatrijarh je podsetio da je na taj krstovaskrsni put sa svojom vojskom preko Albanije, kralj oslobodilac jedino poneo diptih ikona Svetih apostola Petra i Pavla. Poput njih dvojice sa toliko različitih shvatanja, uvek je prevladavala božanska ljubav, pa je zato i ova ikona postala simbol sloge srpskog naroda. Bio je sluga svoga naroda i jedini kralj koji je podigao spomenik svom vojniku i njegovoj majci, istakla je Njegova Svetost.

Uznošenju molitvi prisustvovali su članovi porodice Karađorđević – prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom Katarinom, prinčevski par Filip i Danica i princ Mihailo sa princezom Ljubicom, predstavnici Krunskog veća Dragomir Acović, Krunskog saveta Matija Bećković i mnogi drugi.

Posle bogosluženja, služen je parastos, dok je državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti organizovao Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, koju je predvodila izaslanik predsednika Srbije, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević. Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, porodica Karađorđević, predstavnici Srba iz regiona, predstavnici opštine Topola i Zadužbine kralja Petra i drugi.

Brojnim zvaničnicima i poštovaocima dinastije Karađorđević, obratio se prestolonaslednik Aleksandar koji je podsetio na velika dela svog pradede, dok je minstarka Tepavčević istakla da veliki ljudi svojim delima ispisuju zlatne stranice istorije, baš kao što je to učinio Karađorđević, oslobodilac, pobednik i ujedinitelj – čuveni Čika Pera, kako su ga rado zvali njegovi Šumadinci.

Ovim povodom iz Istorijskog muzeja Srbije donete su u crkvu na Oplencu i kraljevske insignije – kruna, šar, kopča za plašt i skiptar Kralja Petra Prvog. Zadužbina Kralja Petra Prvog priredila je u njegovoj kući, preko puta mauzoleja, prigodnu izložbu u čast njegovog lika i dela.

Kraljevski prevod „O slobodi”

Stari kralj Petar Prvi, rođen je 11. jula 1844. godine, a umro 16. avgusta 1921. godine u Beogradu na gvozdenom vojničkom krevetu. Još za života je postao legenda zbog lične hrabrosti, poštenja i izgradnje Srbije kao moderne i najmoćnije države na Balkanu. Preveo je na srpski jezik kapitalno delo filozofije liberalizma „O slobodi” Džona Stjuarta Mila, a predgovor ovoj knjizi (1868) postao je i njegov politički program uz pomoć kojeg je i došao na vlast 1903. godine. Sahranjen je u oplenačkoj crkvi, 21. avgusta 1921. godine u kojoj se nalazi 39 grobnica i gde počiva 20 članova dinastije Karađorđević.


 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera Vol
A ja mislio da je došao na vlast vojnim udarom kad su Srbi odlučili svog kralja baciti niz balkon i dovesti Crnogorca.
Земунац
Сви изгледа заборављају да је Петров други син, Александар, проглашен регентом престолонаследником 24. јуна 1914. године и да је уствари он владао Србијом у време рата и у поратно време, те је и ''заслуга'' за стварање Југославије његова. Ко зна шта би било и како би било да се Петар није ''повукао због болести'' и препустио сину управљање земљом.
Земунац
Изгледа да су ти Карађорђевићи, Петар и син му Ђорђе, били много ''болесни'', а најмлађи син изузетно здрав, па их склонио на време да се и он не ''разболи''.
dr Slobodan Devic
A ono "povukao zbog bolesti" sto u mom selu zovu sklonjen?
Dušan
Nista dobro Nije ispalo bilje da je Srbija ušla u sastav AU do sada bi se raspala AU po etničkim linijama ali fali i dalje mudrosti i u državi a i u crkvi
Goran
Bolje da se nije zaigrao Jugoslavije ujedinjujuci srpski zivalj… Lepsu bismo pesmu danas pevali…
Леон Давидович
Краљ Петар 1. једини је Србин који је успео уз огромне жртве ослободити све Србе од туђинске власти. Али недоследне генерације све су прокоцкале и Срби су поново изгубили огромне делове територија које су вековима насељавали и нашли се у положају пре Петриве борбе за ослобођење..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.