Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POD LUPOM

Avganistanske lekcije

Prva pouka glasi: svaka okupacija dođe i prođe – samo ako se dovoljno dugo izdrži, sačuva strateški fokus i demografski potencijal. I druga: svaka okupacija je mučna, čak i kada okupator nastupa u plišanim rukavicama i sa – bar deklarativno – humanim motivima

Nameravao sam da ovu kolumnu posvetim godišnjici crnogorskih parlamentarnih izbora i svođenju bilansa tog – regionalno gledano – značajnog, iako u međuvremenu raznim zbivanjima i političkim igrama pomalo devalviranog događaja. Ali vest dana (i godine!) ipak je ovo što se prethodnih nedelja dešavalo u Avganistanu, a što je svoj vrhunac i veliko finale imalo proteklog vikenda u Kabulu.

Kada su Amerikanci (sa sve „saveznicima”) pre dve decenije trijumfalno ušli u Avganistan, ove rubrike u „Politici” nije bilo, a neki od čitalaca ovog teksta još nisu bili ni rođeni. Hoću reći – prošlo je mnogo vremena i ne bi bilo preterano iznenađenje da su se Avganistanci akomodirali na okupacionu vlast, pogotovo s obzirom na ono što joj je prethodilo. Ali to se ipak nije dogodilo. A protivljenje američkoj okupaciji s vremenom je samo raslo čak i kod onih koji su je u početku doživljavali kao „oslobođenje” od talibanske strahovlade.

Sticajem okolnosti, Srbija i Srbi u ovoj trci nemaju svog konja. Tačnije, oba „konja” su nas u različitim prilikama i na različite načine udarala – i nije isključeno da će to i nadalje činiti. Ali možda nam upravo to omogućava da događaje u Avganistanu sagledamo bolje i objektivnije od onih koji su u njih direktnije i interesno involvirani.

Geopolitički aspekt i novi nastavak „velike igre” velikih sila tu je verovatno najvažnija stvar. Ali nas ovde zanimaju neke druge, malo opštije i univerzalnije po(r)uke.

Prva pouka glasi: svaka okupacija dođe i prođe – samo ako se dovoljno dugo izdrži, sačuva strateški fokus i demografski potencijal. I druga: svaka okupacija je mučna, čak i kada okupator nastupa u plišanim rukavicama i sa – bar deklarativno – humanim motivima.

Zapravo, praktično svaki okupator će reći da je tu za vaše dobro. Nije isključeno ni da učini nešto pozitivno, sagradi poneki put, most ili prugu – ali ne treba imati ni trunku sumnje da je uvek tu iz svog interesa i svoje računice, bila ta računica ekonomska, vojna ili geopolitička. I da će, ako se ta računica u međuvremenu promeni, dići sidro i otići bez milosti i osvrtanja – uostalom, pogledajte samo one nesrećnike koji se tiskaju po pisti kabulskog aerodroma, kao i točkovima i krilima odlazećih aviona?!

Na stranu što američka okupacija u Avganistanu nipošto nije bila baš „plišana”. Stotine hiljada mrtvih i ranjenih civila, nasumična bombardovanja iz vazduha, velike i česte „kolateralne štete”. Sve je to, uz korumpiranu i nesposobnu lokalnu („saradničku”) administraciju, doprinosilo da se okupacija „ne primi” među Avganistancima, bez obzira na više nego problematično nasleđe i „tekovine” prethodne talibanske vladavine.

Režim koji je američkoj okupaciji prethodio po skoro svim parametrima bio je loš, diskriminatorski i nasilan. Da li će ovaj drugi talibanski „mandat” biti svojevrsni „popravni” ili večno ponavljanje istog – tek ćemo da vidimo. No, još jednom se pokazalo da niko ne voli okupatora. A još mnogo manje voli njegove lokalne sluge i okupatorske saradnike. I zato događaji iz Kabula i ovaj ekspresni slom ne treba nikog da iznenađuju i čude.

Ali iznenađenih je ipak bilo. Pogotovo tamo gde ih ne bi smelo biti. Na primer, u vrhovima američke administracije i bezbednosnih struktura čije su i javne i tajne analize predviđale da „nakon odlaska SAD avganistanska vojska može izdržati oko tri meseca” – zato su, između ostalog, u Vašingtonu i rešili da ubrzaju i intenziviraju povlačenje. Ali ispostavilo se da se bukvalno sve raspalo za samo nekoliko dana, odnosno još i pre američkog odlaska predviđenog za kraj avgusta. Ozbiljan je to i težak propust, iako ne sumnjam da će nadležni pokušati da ga potisnu i medijski zabašure.

Oni koji ovih dana, u pokušaju da odbrane neodbranjivo, ili da makar malo relativizuju razmere američke imperijalne bruke, podsećaju na sovjetski boravak i odlazak iz Avganistana, krajem osamdesetih godina. Ali ta analogija stoji samo delimično i teško da može biti utešna za fanatizovane branitelje vere u unipolarni svetski poredak koji se ruši pred njihovim očima. Da. Avganistan jeste „groblje imperija”. Da. I Rusi su neslavno otišli odatle. Ali su otišli organizovano, a režim koji su tamo ostavili opstao je još nekoliko godina, i to sam-samcijat – dok su islamiste sve to vreme aktivno, vojno, logistički i finansijski, pomagali SAD i Pakistan (pa i Kina).

Ali je prvi čovek tog režima Muhamed Nadžibulah taj svoj herojski otpor platio glavom, doživevši od talibana sudbinu i mrcvarenje koje će dve decenije kasnije snaći Muamera Gadafija. Ali on je bio „ruski satelit” i nisu se zbog te bestijalnosti tada preterano potresli evropski i američki liberalni krugovi. (Mnogo više ih je potreslo docnije varvarsko rušenje glinenih statua Bude u Bamijanu.) Možda poučen baš tim iskustvom, sadašnji (to jest dojučerašnji) predsednik Ašraf Gani nije imao nameru da se igra glavom – čim su se talibani približili Kabulu, seo je u avion i sa najbližim saradnicima zbrisao u Tadžikistan. A slično je još danima pre reagovala i njegova „armija”.

I poslednja, možda i najvažnija, po(r)uka: u avionu, kad dođe stani-pani, nikada nema mesta za sve.

urednik NSPM i bivši narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Nikakve lekcije iz ratnih desavanja niko nije naucio,jer Istorija nije uciteljica zivota nego uciteljica smrti.
iz glave
зенит натиста је био 99, што је мало ко видео, а Авг 21 је само више него јасан доказ тв верницима да су са обе ноге у гробу
Dusan T
Svaka cast Djordje. Svaka slicnost sa stanjem i dogadjajima u Srbiji, trenutnim ili nadolazecim, je slucajna. Takodje niko nije pravio nikakve andaluzije.
aluzija
"Takodje niko nije pravio nikakve andaluzije." # Andaluzija je pokrajina u Španiji.
kljuc je u Pakistanu
Iz teksta: ..." док су исламисте све то време активно, војно, логистички и финансијски, помагали САД и Пакистан (па и Кина)". Ako se izbace iz prethodnog SAD ostaje Pakistan na cijoj teritoriji zivi vecina Pastuna kao etnicka grupa ali cija pak jedna trecina od ukunog broja zivi u Avganistanu gde je ta trecina vecinska grupa u celom Avganistanu. Sam Pakistan je tokom okupacije Avganistana od Amerikanaca imao vrlo zategnute odnose sa Amerikom a Pastuni i u Avg i u Pak slede Pakistansku politiku
Раде Ковачевић
Авганистан је уистину "гробље империја" с обзиром на то да су две највеће империје с краја 20. и почетка 21. века на њему поломиле зубе. Али ни следеће запажање, више аналогија коју господин Вукадиновић није изнео, није мање занимљива: недуго после пораза у Авганистану СССР је престао да постоји као империјални блок, па је с тога могуће, а већ има много индиција, да ће се у догледно време то десити и другом империјалном блоку окупљеном око НАТО-а. Све империје су, све до једне, пропале. Факат.
Дипломирани политиколог
@Раде Ковачевић, слажем се, осим што се у случају СССР-а осим војне и свемирске индустрије готово ништа друго није развијало, 80их су коришћене исте индустријске машине као и 60их. САД са друге стране има и друге изузетно јаке комплексе осим војног- ИТ, медицински и технолошки. У сваком случају, докле год Русија постоји, а постојаће и даље, биће и САД ту негде, плус уз то пола Европе ужива у томе што не мора да издваја велики новац за одбрану. Мислим да ће зато НАТО бити ту још неко време.
Раде Ковачевић
Дипломирани политиколог@Можете пропасти и од онога од чега сте јаки, гласи један дубок став код Ничеа. На пример, предимензиониран војноиндустријски комплекс Сједињених Држава могао би довести до пуцања капиталистичког ланца тамо где је најдебљи. Касарнски социјализм какав је постојао у СССР-у пропао је зато што је и настао тамо и тада, где и када нису ни постојале претпоставке за његово остваривање, тамо где је, по једном Лењиновом сумњивом ставу, капиталистички ланац био најтањи, у Русији.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.