Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: RIZICI U SEZONI KUPANjA

Oko olimpijskog bazena – četiri spasioca

Broj osoba zaduženih da brinu o bezbednosti plivača regulisan je pravilnicima i glavni kriterijum je veličina vodene površine, a ne dubina ili broj kupača, ali se propisi često ne poštuju
Не заборавите: вода није природно окружење човека (Фото: Удружење спасилаца на води Србије)

Tragedije na bazenima i rečnim obalama, utapanja starijih, a posebno mladih ljudi, iz godine u godinu pune tokom letnjih meseci stranice crne hronike.

Ni ova sezona nažalost nije izuzetak. Tragični slučajevi dešavaju se češće na neobezbeđenim, divljim plažama, obalama jezera, reka, kanala i bara. Ovogodišnji crni, letnji bilans već do avgusta bio je više od 25 nastradalih u vodi.

Da nesreća ne bira adresu pokazuju i tragedije koje su se dogodile na uređenim bazenima i na kupalištima, gde nad bezbednošću plivača i posetilaca bdiju spasioci.

Lane 55 utapanja

Krajem jula je povodom Svetskog dana prevencije od utapanja objavljen podatak Republičkog zavoda za statistiku: samo tokom prošle godine, prvog leta u pandemiji, u Srbiji je na kupalištima izgubljeno 55 života, dok je u prethodnom četvorogodišnjem periodu, od 2016. do 2020. godine, skoro približan broj porodica – 52 zavijeno u crno, jer su ostali bez najdražih upravo usled utapanja. Ove godine Svetski dan prevencije od utapanja obeležen je pod sloganom „Svako može da se utopi, ali ne bi trebalo”.

Tragična statistika koju objavljuje Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da je voda godišnje uzrok za više od 230.000 smrti širom sveta. I da ne stradaju samo neplivači. Zato Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije, ističe da su u prevenciji tri stvari ključne: oprez, odgovorno ponašanje i kupanje isključivo na obezbeđenim lokacijama.

(Foto D. Jevremović)

U danu kada smo razgovarali, čak 320 članova ovog udruženja motrilo je na kupače širom Srbije. Ali, broj spasilaca je daleko veći od pomenutog, jer pojedina kupališta imaju vlastite spasilačke službe, kao na primer uprava „beogradskog mora” – Ade Ciganlije.

U mnogim mestima širom Srbije, poslednjih godina otvorena su kupališta, bazeni na otvorenom i akva-parkovi, ali, kako kaže naš sagovornik, to nisu mesta na kojima će se savladati veština plivanja.

– I dalje nemamo dovoljno zatvorenih bazena, a na njima se uči i trenira plivanje, kroz trenažne procese i pod nadzorom stručnih lica. Najmanje imamo plivača koji su tako naučili da plivaju – podseća Grujić.

Tokom sezone odmora u vodu se ulazi radi zabave. Takođe, sve je učestalija praksa da i plivači manje poštuju propisane mere ponašanja na kupalištima gde postoje spasilačke službe.

– Nedostaje nam kultura ponašanja u vodi – ukazuje Grujić i dodaje da mnogi često zaborave da voda nije prirodno okruženje čoveka. Čak i najbolji plivači mogu da se nađu u riskantnoj situaciji, upozorava ovaj iskusni spasilac.

Broj spasilaca za nadgledanje lokaliteta za koji su angažovani u našoj zemlji regulisan je pravilnicima. Glavni kriterijum je veličina vodene površine, a ne dubina ili broj kupača. Tako je za olimpijski bazen dimenzija 50 puta 20 metara propisano da bude angažovano u svakom trenutku četvoro spasilaca. Ako bazen radi u dve smene, broj spasilaca mora najmanje biti udvostručen. Nažalost, u praksi često se izvrdavaju propisi.

Samo da se rashladim

Još veći problem su neobezbeđene, divlje plaže. Grujić objašnjava da kada bi rizična mesta za plivanje uporedili sa saobraćajnim „crnim tačkama”, onih na kojima može neko da nastrada u vodi – daleko je više.

– Gde god ima vode u blizini nekog naseljenog mesta računajte da postoji najmanje jedno mesto gde se stanovništvo kupa i to su te „crne tačke”. Ljudi pomisle: „samo ću da uđem, da se rashladim”, ne razmišljajući da im je na takvim mestima život najugroženiji – upozorava naš sagovornik.

Čak i najbolji plivači mogu da se nađu u riskantnoj situaciji (Foto A. Vasiljević)

U Srbiji, koja je kontinentalna zemlja, najveće kupalište je beogradska Ada Ciganlija. U pojedinim danima na obali Savskog jezera beg od toplote potraži više desetina hiljada kupača. Prilikom obilaska ovog gradskog javnog kupališta gradonačelnik Zoran Radojičić apelovao je na sve posetioce da se odgovorno ponašaju. Kako su preneli mediji, tokom radnog vremena kupalište sa 32 spasilačke osmatračnice nadgleda od 40 do 60 spasilaca.

Lekari sa svoje strane upozoravaju da se, bez obzira na psihofizičko stanje, u vodu ulazi s oprezom. Naročito ako je osoba pre toga dugo boravila na suncu. Posebno bi trebalo da budu oprezni hronični bolesnici, starije osobe i naravno roditelji male dece. Mališane roditelji ne smeju da ispuštaju iz vidokruga čak ni kada su u plićaku. Kada stasaju u tinejdžere i mogu sami s društvom da odlaze na kupanje, ako već nisu mogli da im priušte obuku za plivanje, roditelji bi trebalo da ih redovno podsećaju na odgovorno ponašanje na plažama.

Sve manje zainteresovanih za posao spasioca

Sve je više mesta po Srbiji s otvorenim bazenima, ali postoje opštine koje nemaju nijednog kvalifikovanog, obučenog spasioca. Najčešće su to bazeni u privatnom vlasništvu, u okviru hotelskih kompleksa ili javnom vlasništvu i njima tada upravljaju opštinska preduzeća, poput sportskog centra ili turističke organizacije. U tom slučaju spasioci se angažuju iz drugih mesta.

Problem je i što je sve manje zainteresovanih, naročito mladih koji žele da završe obuku i rade ovaj odgovoran i stresan posao. Ako su kvalifikovani, naročito tokom letnje sezone, odlaze u inostranstvo, jer su tamo višestruko plaćeni, u odnosu na zaradu koju dobijaju u Srbiji.

Ne precenjujte svoje plivačko umeće

  • Ako sumnjate u sopstvene plivačke mogućnosti ne udaljavajte se od obale, tj. obeleženog prostora za kupanje.
  • Ne precenjujte svoje fizičke i plivačke sposobnosti.
  • Ne ulazite u vodu ako ste pili alkoholna pića.
  • Nakon dužeg boravka na suncu i posle obroka postepeno ulazite u vodu.
  • Poštujte pravila, zvučne i vizuelne signale koje daju spasilačke službe.
  • Ne ostavljajte decu bez nadzora.
  • Ne zaboravite: voda nije prirodno okruženje čoveka.
  • Kupajte se samo na obezbeđenim lokalitetima prirodnih vodotokova.
Čak i najbolji plivači mogu da se nađu u riskantnoj situaciji (Foto D. Jevremović)

U vodu s cipelama i jaknom

Baka desetogodišnje devojčice, koja živi u Roterdamu, iznenadila se kada je čula da unuka za sledeći čas plivanja, usred leta, mora da spakuje i jaknu i cipele. Ali, tokom obuke plivanja, u okviru redovnih, a ne nekakvih vannastavnih aktivnosti, osnovci nižih razreda u holandskim školama imaju i čas na kome u bazenu plivaju potpuno obučeni. To je tamo,  jednostavno, deo obuke, kojom se zapravo predviđa kako bi se snašli da se u talasima nađu obučeni u nekoj iznenadnoj, neplaniranoj situaciji.

Da su se časovi isplatili dokaz je i da je mala Milica letos na raspustu u Beogradu bez bilo kakvih problema preplivala Adu Ciganliju zajedno s tatom.

Broj neplivača pokazuje razvijenost društva

Malo je poznato da je jedan od pokazatelja razvijenosti jednog društva i broj neplivača. Plivanje nikada nije bilo samo sport ili razonoda i rekreacija, ono igra važnu, egzistencijalnu ulogu u životu, ponegde je uslov da se bavimo nekom profesijom.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se oko 230.000 ljudi udavi svake godine. Taj podatak utapanja svrstava na treće mesto među nesrećama sa smrtnim ishodom. Od toga, velika većina (91 posto) javlja se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, u kojima je značajan procenat neplivača (prema nekim procenama čak 50 posto svih ljudi ne zna da pliva, a taj procenat je za trećinu veći kod žena).

Kako bi se povećala bezbednost građana, u mnogim obrazovnim sistemima plivanje je deo obaveznog osnovnog obrazovanja, dok je u našim osmoletkama to prepušteno velikom, i to zaista velikom, entuzijazmu učitelja i nastavnika, koji samoinicijativno organizuju odlazak svojih đaka na plivanje. Pre samo tri decenije u Srbiji je na prvoj godini fakulteta bila obavezna fizička aktivnost, dva časa nedeljno, pri čemu su svi brucoši neplivači bespogovorno morali da prolaze obuku plivanja tokom dva semestra. Bolonjski sistem studiranja je to ukinuo.

U mnogim zemljama u regionu, kada se grade nove osnovne škole, planira se i bazen, a kada školska zgrada nema svoj bazen, časovi plivanja su obavezni u najbližem sportsko- rekreativnom centru. Takva praksa neguje se još u vrtićima, a nastavlja se polaskom u osnovnu školu. Tako na primer, u Sloveniji, gde osnovna škola traje devet godina, gotovo 90 posto učenika napušta osnovnu školu s priznanjem bronzanog delfina, dakle plivača.

Kada se na stranu ostavi egzistencijalni razlog zašto je važno naučiti svako dete (ali i odraslu osobu) da pliva, o značaju ove fizičke aktivnosti za zdravlje lekari bi mogli da pričaju satima. Zapravo je to idealna rekreacija za sve, posebno za decu, starije ljude, za gojazne i većinu hroničnih bolesnika, kao i osobe s posebnim potrebama. Otpor vode ne dozvoljava nagle i brze pokrete, zamasi rukama, glavom, nogama su kontrolisani. To sprečava povrede i omogućava plivačima da uživaju u ovoj aktivnosti do poznih godina.

O. P.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.