Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAŠA TEMA: KO TO TAMO PREVODI

Prevođenje bez kazne

Prevodilac „Igre prestola” nikad neće dobiti najveću prevodilačku nagradu „Miloš N. Đurić“ zato što je blud nedovoljno estetizovana, kako u originalu, tako i u prevodu
Милош Константиновић (Фото: Танјуг/Данило Петернек)

Bez griže savesti uzmete crvenu kartonsku kutiju punu pomfrita i sa dva prsta je ispraznite dok čitate „Igru prestola”. Ukus pregorelog ulja u ustima, lepljivi prsti samo na trenutak zatvaraju knjigu iz koje se cedi krv sporednih likova, glavnih junaka, slučajnih prolaznika i prolaznica, zvezdočataca i zvezdočatkinja, trgovaca i trgovkinja, lovaca i lovkinja. Sve ih čeka ista sudbina na kraju poglavlja, likovi i likuše romana su potrošni kao pešaci i pešakinje u ratu. U opštom klanju i pogibiji uživa publika. Kao kada bi Ana Karenjina skakala pod voz u svakom poglavlju po nekoliko puta sa osmehom na licu, kao kada bi je bacali na šine, ali znojavu od zadovoljstava, pijanu od incesta. Izobilje je tajna „Igre prestola”. Mnogo smrti, mnogo zadovoljstva.

Koji god tom popularnog štiva po kome je snimljena još popularnija serija ponesete na letovanje, svejedno, radnja će vas brzo uzeti pod svoje. Ako ste poneli onaj koji ste već pročitali, zaboravili ste sadržaj ionako, pa eto zadovoljstva.

Prevodilac „Igre prestola” nikad neće dobiti najveću prevodilačku nagradu „Miloš N. Đurić”, ne zato što Ana Karenjina iz „Igre prestola” bludniči sa kepecom ili kepeckinjom, nego zato što je blud nedovoljno estetizovana, kako u originalu, tako i u prevodu. Iako je predeo sličan onom danskog kraljevića, kepeca i kepeckinju odlikuje hronični manjak dilema, i to smeta žiriju. Čika Miši, kako zovemo Miloša N. Đurića mi koji ga nikada nismo upoznali, sigurno bi se dopala epska linearna radnja bez početka i kraja, pisac koji kao serijski ubica proždire neustrašive mačevaoce i mačevalkinje. To je sve kao neki odlomak iz nepronađenog trojanskog speva.

Svojstveno je epskom da naratora ne grize savest zbog niza pogibija, kao ni slušalaoca, gledalaoca ili čitaoca, bilo da je reč o „Igri prestola” ili našoj takođe politički nekorektnoj i kažnjivoj pesmi „Marko Kraljević i vila brodarica”. Nakon ubistva lepe vile, pevač kaže: „Osta Vila nogom kopajući, Ode Marko drumom pevajući.” Neću vas gnjaviti teorijom žanrova, ali se epska vrsta tradicionalno stavlja na sam vrh u hijerarhiji književnih vrednosti. I najteže je prevodiva – poseže za najvrednijim blagom svakog jezika, blagom dubokog sećanja. Zato je Miloš Đurić genije, sa svojim prevodima „Odiseje” i „Ilijade”.

Komercijalni uspeh „Igre prestola” je dokaz o dubokom korenu epske vrste u duhu ljudi, i nije izuzetak – setimo se „Konana Varvarina”, pa i klasičnog Skotovog „Osmog putnika”, koji kao antička tragedija, poseduje tri jedinstva – radnje, mesta vremena. Rekoh „klasično”? Ohladio mi se namah pomfrit. To su filmovi, nije književnost, kažete služeći se iz moje crvene kartonske kutije, bez pitanja. Film ima odlike usmene književnosti, odgovaram. Ako publika, kao svaka idealna epska, nije pretežno nepismena, na putu je da to postane. Više nema gusle, nego svira na jednoj struni televizora, a uskoro neće imati ni svoj jezik, sa ustaškim novogovorom nametnutim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Ipak, nije kome je rečeno, nego kome je suđeno. Jevtini romani prelaze iz trivijalne književnosti u klasičnu kao fudbaleri iz lige u ligu, lako. Balzak je od pisca krimića, Dena Brauna svog vremena, postao klasik. Njegov prvi pozorišni komad „Crnac” iz 1823. koji govori o nasilju crnca nad belom devojkom nikada nije izvođen, a objavio ga je u Francuskoj njegov srpski prevodilac i jedan od 1.300 kaplara, Dušan Milačić, tek 1930, u okviru disertacije za koju je odlikovan ordenom Akademskih palmi. Sa „Golicavim pričama” Balzak je bio sklon erotizmu bliskom pornografiji. Ono što bi se danas zvalo „roto roman”, novinski štampan književni tekst u stotine nastavaka, gde pažnju čitalaca drže strasti mnogobrojnih junaka, spomenik je književnosti. Ciklus „Ljudska komedija” sadrži 91 roman. Mnogobrojni su primeri uspona trivijalne književnosti na lestvici zvaničnih umetničkih merila, sve do ulaska u školske programe. Na početku je naučna fantastika viđena kao i strip. Danas je strip sedma umetnost, Mebius klasik, i u Beogradu se dodeljuje nagrada za prevođenje stripa. Po Arturu Klarku se geostacionarna orbita zove Klarkova orbita. Prevodilac je pre svega vrlo pažljivi čitalac, i nije čudo da upravo on često otkriva klasike na marginama žanrova i izdavaštva. Kada je pre četiri decenije Ivan Klajn maestralno preveo strip „Asteriks na Korzici”, nije se potpisao. Nije se potpisao dvadesetih godina prošlog veka ni Mihailo Dobrić, prvi prevodilac „Dekamerona”. Današnji prevodioci se ponose prevođenjem erotskih tekstova, znajući koliko je to teško. Kišov prevod „Bordela muza”, izbor francuskog erotskog pesništva, primer je bogatstva srpskog jezika. Po današnjim zakonskim merilima, Danilo Kiš bi platio kaznu ili išao u zatvor zbog tog prevoda, jer rimuje „drolje” i „bolje”. Time on svojim prevodom šalje poruku u današnje vreme: novi i stari puritanci i cenzori jedni su te isti.

Mi, prevodioci, hoćemo kao i Kiš da prevodimo, bez verbalnog delikta, bez zaprećene kazne Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Prevodilac

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.