Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog nestašice sirovina ugrožena proizvodnja u Nemačkoj

Audi odlaže proizvodnju na jesen a čak 83 odsto preduzeća iz raznih privrednih grana žali se na nestašicu ili poskupljenje sirovina, delova i robe.
(ЕПА ЕФЕ -Р.В.)

BERLIN - Nestašica sirovina širom sveta neće se u skorije vreme proći, a što duže traje, to se više gomilaju neizvršene narudžbine.

Na stalne probleme u nabavci poluprovodnika, nemački automobilski koncern reaguje skraćenjem radnog vremena. Poluproodnici su potrebni za mikročipove bez kojih više nije moguće proizvesti moderan automobil.

Nestašica mikročipova vlada u čitavom svetu. Zato proizvodnja u Audiju na jesen neće početi kako je prvobitno bilo planirano, piše Dojče vele.

Audi nije izuzetak - 83 odsto preduzeća iz raznih privrednih grana žali se na nestašicu ili poskupljenje sirovina, delova i robe. To proizlazi iz ankete Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) sprovedene u 3.000 nemačkih firmi u zemlji i inostranstvu.

Najteže su pogođeni industrija i trgovina na malo. S problemima se susreće više od 90 odsto preduzeća, počev od metalske, preko automobilske do hemijske industrije. U građevinarstvu čak 94 odsto preduzetnika ima problem s nestašicom materijala. Pored sirovina poput čelika, aluminijuma, bakra i drveta, vlada i nestašica elektronskih komponenti, poluprovodnika i tekstila.

Kao razlog za probleme u isporuci, anketirani na prvom mestu navode rast potražnje uz premale proizvodne kapacitete (70%), te poteškoće u transportu (53%).

Kod transporta su poseban problem nedostatak kontejnera (76%), kao i suviše mali kapaciteti na teretnim brodovima (74%), na putevima i prugama (27%) i u vazdušnom saobraćaju (24%).

Glavni uzrok problema je pandemija korone. Ona je širom sveta usporila proizvodnju, pa tako i transport. Luke su bile zatvorene, brodovi usidreni, a zbog smanjene potražnje proizvedeno je oko 50 odsto manje kontejnera. Kada je transport sirovina i robe napokon ponovo krenuo, nije bilo moguće uhvatiti raniji tempo. Logistiku su usporili nedostatak osoblja, strože korona-mere u lukama i pre svega nedostatak kontejnera.

„Dodatni smrtni udarac bilo je zatvaranje Sueckog kanala“, kaže Jens Hildebrant, šef nemačke Trgovinske komore u Kini. Teretni brod „Ever Given“ sa 18.300 kontejnera krajem marta je šest dana blokirao kanal. Za to vreme, svi drugi brodovi na toj ruti morali su da čekaju. Za potpunu normalizaciju saobraćaja bilo je potrebno više od 100 dana.

U međuvremenu su u Kini ponovo delimično ili potpuno zatvarane luke, među njima i Šenžen-Jantian, četvrta kontejnerska luka po veličini na svetu. „Stručnjaci polaze od toga da će uklanjanje posledica samo u tom slučaju, računajući od jula, trajati najmanje tri meseca“, objašnjava Jens Hildebrant.

Prema ispitivanju koje je sproveo DIHK, samo petina firmi računa s tim da će se situacija do kraja godine poboljšati, a 53 odsto ispitanika očekuje poboljšanje tek od 2022. Četvrtina njih ne može da oceni kada bi isporuke ili cene mogli da se normalizuju.

„Tu trenutno uočavamo veliku nesigurnost“, ukazuje Folker Trajer iz DIHK-a.

U anketi je 42 odsto preduzeća navelo da ne uspevaju da obrade sve postojeće narudžbine, a 17 procenata njih već mora da odbija nove poslove. Kod 43 odsto firmi aktuelna situacija dovela je do smanjenja prihoda.

„Sada se koči ekonomski rast“, upozorava Trajer. On predviđa da se s dostizanjem nemačke ekonomske snage kakva je bila pre korona-krize, i „ako sve prođe dobro“, ne može računati pre sredine iduće godine.

Trajer se osvrnuo i na situaciju u Avganistanu. Kaže da je bilo pojedinačnih upita nemačkih preduzeća koja žele da evakuišu svoje avganistanske saradnike. „To nije masa ljudi, ali ih ima. Mi pokušavamo da preko Kriznog štaba nemačkog Ministarstva spoljnih poslova izvučemo i te ljude“, dodao je.

DIHK računa s tim da će sada trgovina s Avganistanom biti obustavljena. Ali, nemačko-avganistanski ekonomski odnosi ionako nisu bili na visokom nivou. Prošle godine, iz Nemačke je u tu zemlju izvezeno robe u vrednosti od 70 miliona evra, posebno vozila i automobilskih delova, mašina i hrane, navodi Dojče vele.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
sve po planu. Jos od prosle godine komentarisem da je cilj svega ovoga cemu je korona samo pokrice da se ukine potrosacko drustvo i duznicka ekonomija. Kontrola i raspodela preostalih resursa i njihovih tokova. Ko bude imao resurse i silu da ih zastiti opstace. Hiperprodukcija svega i svacega nam je konacno dosla glave. Sad se to radi pod plastom korone, sutra klimatske promene....
Lillah
Apsolutno. Društvo nadzora umesto potrošačkog društva.
Леон Давидович
Па и јесу прешли на аитомауизацију свега и свачега далеко више него што је то било потребно.
B. Kezun
Nestašica poluprovodnika, mikročipova i nekih strateških sirovina će prouzrokovati drugačiji odnos snaga u svijetu od sadašnjih, naročito ekonomskih, i mnogima pokvariti san, ne samo Petru Petroviću.
fergazer burazer, fergazer
Bolje bi bilo da se Srbija zapita kome će ubuduće prodavati automobile sa motorom na unutrašnje sagorevanje.
Petar Petrovic
Ne mogu zaspati zbog ove vesti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.