Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EU otvara vrata Avganistancima, a diže zidove pred Iračanima

Brisel nastavlja političko-ekonomski rat protiv Lukašenka optužujući ga da iz osvete pušta migrante preko granice, dok beloruski predsednik odgovara da zbog sankcija nema ni novca ni volje da ih zaustavlja
(Фото EPA-EFE/Valida Kalnina)

Evropska unija ide po svojoj „agendi” i vodi stare političke ratove, dok joj na vrata kucaju novi izazovi, poput priliva migranata iz Avganistana, za čiji prijem ne samo da nema jedinstva, nego su neke od država već jasno rekle da za Avganistance, koje su članice NATO-a prepustile na milost talibanima, kod njih nema mesta.

Dok Avganistanci lojani svrgnutoj prozapadnoj vladi očajnički traže izlaz, EU se nije izborila ni s posledicama minulih ratova na drugim kontinentima. Iračani i Sirijci i dalje traže spas u EU, iako su vrata za njih odavno zatvorena.

„Dojče vele” u reportaži iz kampa na litvanskoj granici piše da su tu uglavnom mladići između 20 i 30 godina, a većina njih je učestvovala u nasilno ugušenim protestima za politički nezavisni Irak i suzbijanje korupcije. Sada ih Litvanija i EU ne žele. Ali njihove sudbine značajne su za prestonice Zapada kao sredstvo u političko-ekonomskim ratovima protiv država čiji režimi ne odgovaraju zapadnim centrima moći.

Ministri unutrašnjih poslova članica EU odlučili su na hitnom sastanku u sredu da pojačaju pritisak na Belorusiju optuživši je da vodi hibridni rat protiv EU, i to organizovanim transportom Iračana u susedne zemlje: Litvaniju, Letoniju i Poljsku. Brisel je osudio „agresivno ponašanje” Belorusije i optužio je za ugrožavanje bezbednosti članica, a litvanski parlament je već odlučio da se na granici podigne zid. Dok se na istočne granice EU šalju dodatne bezbednosne snage i oprema, a traže i nove sankcije protiv zvaničnog Minska, Viktor Orban je sigurno zadovoljan što je EU preuzela njegovu politiku.

Što se tiče Aleksandra Lukašenka, i on sigurno oseća zadovoljstvo jer uspeva da napravi problem Litvaniji i EU. Vilnjus je postao prestonica opozicione liderke Svetlane Tihanovske, koja je učestvovala na predsedničkim izborima u Belorusiji u avgustu prošle godine. Do tada anonimna građanka Svetlana, supruga osuđenog blogera Sergeja, prema zvaničnim podacima u Minsku osvojila je 10 odsto glasova udružene opozicije. Izbori su bili netransparentni, pokradeni i nedemokratski, tvrde SAD i EU i uvode sankcije režimu u Minsku. Lukašenko kaže da posle nekoliko krugova tih sankcija nema ni novca ni volje da pomaže Briselu u zaustavljanju ilegalnih migranata. Litvanska statistika navodi da je od početka godine u njihovu državu iz Belorusije prešlo 4.100 azilanata, uglavnom Iračana, i da je to 50 puta više nego prošle godine.

Predsednik Evropskog parlamenta Dejvid Sasoli rekao je u sredu da Lukašenko eksploatiše ove siromašne ljude. „Video sam snimke na kojima se vidi kako beloruski graničari guraju te ljude preko granice. To je pitanje ljudskih prava i zaštite granica EU”, rekao je Sasoli. Samo dva dana ranije predsednik Evropskog parlamenta je konstatovao da EU ima odgovornost da prihvati migrante iz Avganistana – „jer ljudi koji su radili za EU u Avganistanu ne mogu biti prepušteni osveti talibana”.

S obzirom na tvrd, osvetnički i često nekontrolisan Lukašenkov temperament (prizemljenje aviona i hapšenje Romana Protaševiča), ne bi čudilo kada bi se sa organizovanog transporta nekurentnih Iračana sada preorijentisao na spasavanje Avganistanaca koje su SAD i EU prilikom povlačenja iz Avganistana – zaboravile.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i premijerka Estonije Kaja Kalas konstatovale su da Lukašenko izvodi hibridni napad na blok kao osvetu za sankcije. Merkelova je najavila da će danas u Moskvi o tome razgovarati s predsednikom Vladimirom Putinom. Ruski predsednik, međutim, već dve decenije prema Belorusiji primenjuje sasvim suprotne mere od sankcija i instaliranja druge vlasti. Kako bi se postigao visok stepen federalizacije dveju država, Moskva po ceni od koje ne ostvaruje zaradu daje Minsku energente koje on zatim preprodaje i puni budžet.

Na pragu da sasvim gurne Belorusiju u krilo Moskve je i Međunarodni monetarni fond, koji bi iduće sedmice trebalo da rasporedi 650 milijardi dolara kao pomoć državama izazvanu pandemijom. „Vašington post” razmatra kako i prema kojem kriterijumu treba podeliti novac. Ima država s autoritarnim vladama koje su, međutim, priznate u svetu (Rusija, Kina, Iran). One koje sigurno neće dobiti novac imaju nepriznate i alternativne predsednike, poput Venecuele ili Mjanmara. Iz ugla SAD, MMF-a i EU, problem s Belorusijom je taj što ima alternativnog predsednika u egzilu (s kojim su se videli i Džozef Bajden i Boris Džonson) – ali „diktatora” ipak priznaje previše država u svetu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

LaCosta
Amerikanci su u Belorusiji pokusali da urade istu stvar koju su odradili sa nama 5. oktobra. Jedino sto im je uspelo je da tu drzavu skoro u potpunosti okrenu prema Moskvi i da pomere rusku vojsku jos vise na zapad. Nikako da razumeju da njihova politika pritiska na Lukasenka deluje kontraproduktivno ali oni i dalje nastavljaju tim putem.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.