Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Amerika talibanima uskratila dolare

MMF suspendovao pomoć Avganistanu za borbu protiv korone nakon odluke Vašingtona da zamrzne devizna sredstva Kabula
Кандахар: ФАО лане укинуо трећину испорука хране Авганистанцима због равнодушности донатора (Фото EPA/I. Sameem)

„Tražili su me od vrata do vrata: morao sam da se sklonim iz Kabula.” Tim rečima je Adžmal Ahmadi (43), harvardski đak i guverner Centralne banke Avganistana (DAB), opisao „Volstrit džornalu” razloge hitnog napuštanja zemlje proteklog vikenda, u jeku završne ofanzive talibana na prestonicu.

Razlog za dramatičnu evakuaciju Ahmadija (od nedelje tvituje s anonimne lokacije) jeste njegovo detaljno poznavanje tokova novca jedne od najsiromašnijih država sveta, čiji budžet su do juče u iznosu od 80 odsto finansirali SAD i drugi međunarodni donatori. Naime, Adžmal Ahmadi je jedan od retkih Avganistanaca koji danas u prste znaju gde leže državne hartije od vrednosti i keš, zlatne poluge, srebrnjaci, kao i neprocenjivi drevni nakit i predmeti (21.000 komada) iz kolekcije „Baktijansko blago”.

I ne samo to. Ahmadi je do prošle subote bio na direktnoj telefonskoj vezi s Vašingtonom. Naime, veče pred upad talibana u Kabul telefonirao je američkom šefu diplomatije Entoniju Blinkenu da upita zašto redovna isporuka američkih dolara nije tog dana stigla „po redu vožnje” u Avganistan. Bilo kako bilo, guverner DAB-a je uoči ofanzive talibana ukazao na međunarodne finansijske pozicije zemlje sa oko devet do deset milijardi dolara deviznih rezervi (više od sedam milijardi položeno je u trezor Centralne banke SAD u Njujorku), i zlatnim polugama vrednim oko 1,3 milijarde dolara.

Ahmadijev bankarski tim u DAB-u u junu je zvanično objavio da Avganistan raspolaže sa oko 6,1 milijardu dolara investicija u inostranstvu. Posmatrači spekulišu da je verovatno reč o dugogodišnjim ulaganjima u američke hartije od vrednosti.

Kakva je onda mogla biti sudbina finansijske imovine Avganistana u inostranstvu u trenutku odsudnog juriša talibana na Kabul? Grupa do 18 republikanskih senatora reagovala je munjevito. U pismu američkoj ministarki finansija Dženet Jelen zahtevali su da Vašington smesta preduzme mere za zamrzavanje imovine Avganistana na teritoriji SAD. I ne samo to, već i da Vašington, kao najveći ulagač, ubedi Međunarodni monetarni fond da 23. avgusta novoj vlasti u Kabulu uskrati pristup sumi od 440 miliona dolara radi rvanja s posledicama korone.

„Mogućnost da suma od gotovo pola milijarde dolara neuslovljene gotovine dospe u ruke režimu za koji se zna da je podržavao terorističke akcije protiv SAD i njenih saveznika izuzetno je zabrinjavajuća”, naveli su senatori u pismu Dženet Jelen.

Inače, tih 440 miliona dolara deo su jedinstvenog, nedavno dogovorenog programa pomoći institucije „Breton Vuds” vaskolikom članstvu u borbi protiv korone, vrednog ukupno 650 milijardi dolara.

„Kao što je uvek slučaj, MMF se rukovodi stanovištima međunarodne zajednice. Tim povodom trenutno nema jasnosti u međunarodnoj zajednici u pogledu priznavanja vlade u Avganistanu, zbog čega država ne može pristupiti ’specijalnim pravima vučenja’ ili drugim resursima MMF-a”, istakao je Geri Rajs, portparol MMF-a.

Guverner Centralne banke u izgnanstvu Adžmal Ahmadi upozorio je juče da Avganistan sada čekaju teški dani, mogući finansijski kolaps, skok cena hrane (suša vlada već treću godinu, dok izvoz opijuma ne ide više jednostavno kao nekad), pad vrednosti lokalne valute...

Posmatrači ukazuju na delikatnost novonastale finansijske situacije Avganistana. Restrikcije privredi Avganistana i zamrzavanje fondova u SAD predstavljaju opasan razvoj situacije, procenjuje Jan Bremen, predsednik i osnivač „Eurazija grup”. Prema njegovim rečima, iza ovih finansijskih poteza uslediće novi talasi migracija iz Avganistana i eskalacija radikalizma.

U međuvremenu, Adžmal Ahmadi ističe da su oko 362 miliona dolara državnog keša Avganistana do proteklog vikenda bila raspoređena u sefovima Centralne banke i njenih podružnica, kao i u predsedničkoj palati, kojom sada krstare talibani. U rezidenciji odbeglog lidera Ašrafa Ganija izgleda da je ostalo zlatnih poluga i srebrnjaka vrednih više od 160 miliona dolara, navode zvanični podaci DAB-a. Talibani će, prema Ahmadijevim procenama, uspeti da se domognu tek oko 0,1 odsto državnog novca.

Sem ako novčana pomoć ne stigne odnekud drugde.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Avganistan je zemlja u smislu te reci samo zato sto su Britanci nacrtali granice kad su "parcelisali" svoju imperiju u 19. veku. Tri glavne etnicke grupe nemaju jasnu ideju sta drzava Avgnistan znaci - centralnu vladu imaju samo kad su pod "okupacijom".Pastuni najbrojnija etnicka grupa u Avganistanu zivi vecim delom u Pakistanu i ne pada im pamet da priznaju granice prema Pakistanu koju je i onako nemoguce kotrolisati abog geografije. Avganistanci po gudurama cak i neznaju kad su pod okupacijom.
Juraj
"Ахмадијев банкарски тим у ДАБ-у у јуну је званично објавио да Авганистан располаже са око 6,1 милијарду долара инвестиција у иностранству." Па изгледа да су не само Авганистанци преварени већ пре свега порески обавезници у земљама "донаторима". Изгледа да је новац за Авганистан завршавао свуда само не у Авганистану. У том смислу неће се сада за Авганистан ништа променити.
Миша Бизон
А 20 година се хвале како су улагали у Авганистан у инфраструктуру, развој пољопривреде, образовање, здравство,... трошили више од 300 милиона дневно како каже Борељ и сада испада да од тога нема ништа, да је Авганистан једна од најсиромашнијих држава на свету. Где су ти толики новци? У овој ситуацију, када хара глад (80% становника нема шта да једе) и немаштина, тамо би победио и црни ђаво, а не Талибани.
Нада Латиновић
После "повлачења", САД ће учинити све да погорша ситуацију у Авганистану и региону, првенствено авганистанским резервама новца и злата помагати терористичке групе у суседним земљама. Да ли ће успети, зависи да ли ће је заинтересоване земље у томе спречити. Кина и Русија ће свакако помоћи новој талибанској власти, уколико се придржава датих обећања, новцем, улагањима и храном, да се земља извуче из пакла.
Dejan
Gle čuda,opet se vraćamo na temu novca?! Gde je pitanje demokratije,napretka jednog naroda,reforme obrazovanja……. Opet se sve vrati na novac,zbog čega je sve i počelo

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.