Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Hrvatskoj azil dobilo najviše Sirijaca, a tražilo najviše Avganistanaca

Загреб (фото Пиксабеј)

ZAGREB - U Hrvatskoj je međunarodnu zaštitu zatražilo 1.529 migranata, najčešći tražioci azila i supsidijarne zaštite su iz Avganistana, Iraka, Irana, Turske i Sirije, a azil i zaštitu dobilo je najviše Sirijaca, piše zagrebački Večernji list.

Prema podacima MUP-a, od 1.208 zahteva za azil u prvih pola godine, više od polovine otpada na Avganistan (692), a slede Irak (116), Iran (105), Turska (66), Sirija (60) i Pakistan (37), prenela je agencija Hina.

Međutim, kad je reč o osobama kojima je u Hrvatskoj najčešće odobravan azil i supsidijarna zaštita i kojih je sada oko 1.000, na prvom mestu su Sirijci.

Tako je azil odobren za 457 državljana Sirije, a za još njih 84 supsidijarna zaštita.

Među pet država čijim je državljanima najčešće odobravan azil još su Irak (109 državljana), Avganistan (39), Iran (38) i Turska (26), dok je supsidijarna zaštita najčešće odobravana državljanima Sirije (84), Avganistana (17) i Somalije (15).

Među osobama kojima je do 30. juna 2021. odobren azil i supsidijarna zaštita gotovo je dvostruko više muškaraca nego žena, a najviše njih u dobi od 18 do 34 godine, zatim slede maloletni dečaci, prenosi Beta.

Čak 70 odsto azilanata (689 osoba) i osoba sa supsidijarnom zaštitom na dan 18. avgusta imalo je prijavljeno prebivalište u Zagrebu.

U hrvatskom MUP-u kažu da se ne može precizno reći koliko osoba kojima je odobrena zaštita trenutno živi u Hrvatskoj jer taj broj dnevno varira zato što ljudi imaju pravo slobode kretanja s pasošem, što im omogućava i napuštanje Hrvatske ako to žele.

Demograf Stjepan Šterc rekao je za „Večernji list” da „postojeći podaci pokazuju da izbeglicama i migrantima odredište nije Hrvatska nego druge zemlje EU”.

„Ali razmještaj ljudi kojima je odobren azil u Hrvatskoj i koji ovde žive nije logičan jer bi ih trebalo rasporediti ravnomerno po celoj zemlji i više u prostore u kojima je manje radne snage”, rekao je Šterc i naveo primer Danske gde država određuje u koja će područja smestiti azilante.

Kad je reč o stanju u Avganistanu, kaže kako se procenjuje da bi moglo biti tri do četiri miliona izbeglica koji će želeti da uđu u EU.

 

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Застарела информација
Е, сад ће свим Авганистанцима морати да признају избеглички статус, чим УНХЦР глобално донесе такву одлуку, без обзира што су раније за азил конкурисали као обични мигранти. Али, на срећу хрватских имиграционих власти, неће се Авганистанци сада задовољити остајањем у Хрватској, него ће тражити политички азил у некој западноевропској држави.
Filip Cosopt
@Марко Латиновић Poštovani, "protjerani" Srbi 1995 iz Hrvatske, o kojima većina ovdje piše, su naknadno uzeli hrvatsko državljanstvo /Domovnice, putovnice, osobne iskaznice/ i tim činom postali su ponovo građani i državljani RH koji ostvaruju sva prava ali i obveze koje ostvaruju i svi ostali građani u Hrvatskoj. Raspitajte se da potvrdite moje informacije.
Мики
Зашто онда не врати Хрватска острво Брач ономе коме је припадало пре окупације Југославије од стране Италије?
Марко Латиновић
Јевропа се помало мршти када јој се укаже на чињеницу да је њихова чланица, Цроатиа, протјерала горово пола милона својих грађана. Након тога је отворила сва јевропска поглавља, па и она из којих, ето, читамо и хрватској милосрдности према избјеглим из Сирије. (У поглављима нема и да је муџахединима продавала оружје у борби против легалне сиријске власт.) Како им је то све прошло? Па имали су срећу да нису пронађени хрватски топнички дневници. Неемаа их! А да их је било, шта би било? Ништа..
Оки Доки
То им је прошло зато што са ЕУ и Западом уопште деле исте вредности за које смо, погрешно, мислили да су нестале 1945.год.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.