Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žene u Srbiji primaju u proseku 8,8 odsto manju platu od kolega

Iznenađuje da su zarade žena niže čak i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu – u zdravstvu i sistemu socijalne zaštite
(фото А. Васиљевић)

Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 8,8 odsto u korist pripadnika jačeg pola, što znači da bi žena morala da radi 35 dana više da bi zaradila istu godišnju platu kao muškarac s istim karakteristikama na tržištu rada. Iako podaci iz najnovije publikacije Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „Žene i muškarci u Srbiji 2020” govore da žene čine obrazovaniji deo populacije (čak 60 odsto diplomiranih studenata u akademskoj 2019/2020. godini su žene), brojke govore da svega 971.000 žena i čak 1.333.000 muškaraca ima posao. Kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine – podaci govore da svega 40 odsto žena i čak 61 procenat muškaraca te starosne dobi ima radnu knjižicu. Na to upozoravaju i podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, koji pokazuju da je stopa zaposlenosti žena starijih od 45 godina u Srbiji skoro najniža u Evropi. Skoro pola miliona žena starijih od 45 godina nema posao, niti bilo kakve prihode za život, a samo Grčka i Malta imaju manji broj zaposlenih žena te uzrasne kategorije.

Paradoksalno je da su plate žena niže čak i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu – iako podaci Ministarstva zdravlja govore da od 130.000 zaposlenih u zdravstvu, čak 100.000 čine žene, a brojke Ministarstva rada svedoče da žene čine čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, cifre iz publikacije „Žene i muškarci u Srbiji 2020” svedoče da žene zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti primaju 85 odsto plate muškarca. Bez obzira na činjenicu da žene čine 75 odsto zaposlenih u prosveti, plate učiteljica, nastavnica i profesorki su 13 odsto niže od plate njihovih kolega. I dame zaposlene u državnoj administraciji dobijaju svega 84 odsto plate muških kolega, žene u trgovini imaju 13 odsto manje plate u odnosu na muškarce, zarade žena u prerađivačkoj industriji su deset odsto manje u odnosu na muškarce, a čak su i umetnice plaćene sedam odsto manje nego umetnici. Očekivano, najveći jaz u zaradama je u finansijskom i sektoru osiguranja, u kojima žene imaju čak 21 odsto niže plate u odnosu na svoje kolege. O rodnoj neravnopravnosti ilustrativno svedoči i podatak da se svega trećina žena nalazi na mestu rukovodioca, direktora i zakonodavca. I kada odu u penziju, žene se nalaze u nepovoljnijem položaju jer su njihove starosne i invalidske penzije manje od muških. Izuzetak od ovog pravila čine korisnice porodičnih penzija, koje dobijaju primanja svog pokojnog supruga.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj nedavno je objavila podatak da jaz u zaradama između žena i muškaraca u zemljama članicama OECD-a iznosi 13 odsto u korist jačeg pola. Na vrhu zemalja s najmanjom razlikom u zaradama nalaze se Luksemburg, Belgija, Danska i Norveška i Mađarska, a od svih zemalja bivše Jugoslavije najbolje je plasirana Slovenija, u kojoj je platni jaz 5 odsto u korist muškaraca. Najveći platni jaz zabeležen je u Koreji, u kojoj su plate žena za trećinu manje od plata muškaraca, a dosta razloga za nezadovoljstvo imaju i žene u Japanu, Izraelu i Letoniji, jer je njihova zarada za četvrtinu niže od plata muškaraca. Procene Svetskog ekonomskog foruma još su pesimističnije: oni ocenjuju da će biti potrebno 118 godina da se na globalnom nivou izjednače plate žena i muškaraca.

Istraživanje Klaudije Goldin, profesorke ekonomije na Univerzitetu Harvard, pokazalo je da cena rada u nekoj profesiji pada kada žene postanu većinska radna snaga u njoj. To se desilo sa zanimanjem dizajnera – kada su pripadnice lepšeg pola „preplavile” ovu profesiju, posao dizajnera postao je plaćen 34 odsto manje. Biolozima je plata pala za 18 procenata kada su u laboratorije masovnije ušle naučnice, a zarada domara smanjena je za petinu kada su i žene postale kućepazitelji. Jaz u zaradama postoji i u okviru iste profesije – primera radi, lekarka zarađuje 71 procenat plate muškog lekara, a žena advokat 82 odsto plate svog kolege. Studija Univerziteta u Indijani, sprovedena na uzorku od 1.080 novinara, pokazala je da žene godišnje zarađuju 5.000 dolara manje nego muškarci. Naime, prosečna godišnja plata novinarki u Americi iznosi 44.342 dolara i čini 83 odsto plate muških novinara.


Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
Bilo bi lepo da se unesu u ovaj clanak i vaznu statistiku poput broja radnih sati u nedelji/ mjesecu/ godini (muskarci rade vise sati u prosjeku od zena), broj slobodnih i neplacenih dana (zene cesce uzimaju slobodne i neplacene dane), kojim poslom se bave (zene cesce biraju profesije koje su na trzistu manje placene), a muskarci najcesce biraju vise placene profesije i poslove (koliko zena na gradilistu slaze cigle ili cement. Koliko zena studira kompjuterske nauke). Istina je u detaljima.
Из угла
Генерално, из мог искуства жене мање питају, а још мање се боре за повишицу. Шефови ни мушкарце не нуде повишицом, али они траже и боре се аргументима. Жене ћуте, раде и надају се да ће неко то приметити и наградити, али то је реткост. Мада има понека која одплаче понекад па добије нешто за прековремени рад. Тако да жене, борећи се себе, борите се и за друге.
Саша Микић
''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!'' рекао је својевремено Владимир Булатовић Виб. У тој статистици је било потребно да се покаже да су жене у Србији неравноправне. Покажите ми било коју фирму из било којег сектора да у правилнику о систематизацији има различито бодовање за мушкарце и жене. То што жене примају мање је из простог разлога што жене, због обавеза у породици око деце и куће, имају мање прековремених сати у односу на мушкарце и ето ти разлике. А тек боловање због деце?
alisa
verovatno su kuca i deca samo zenska obaveza, te tako cela prica stoji. iz cistog zadovoljstva volonterski rade jos jedan posao sa namerom da imaju manje ukupne plate.
Duško
Sudija,žena ima manju platu od sudije,muškarca?Premijer SRBIJE,žena ima manju platu od premijera,muškarca?
Божидар Анђелковић
Да ли постоје подаци колика је у Србији разлика између просечне плате хирурга и хирургице (извињавам се ако још нисам добро савладао нови правопис родне равноправности)?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.