Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Namaz od tartufa iz Srbije stigao do Južne Koreje

Kako je jedan od najvećih distributera u toj zemlji došao baš do proizvoda novosadske kompanije koja posluje tek tri godine
(Фото Политика архив)

Za nešto više od tri godine, koliko je u sektoru hrane, domaći proizvođač veganskih proizvoda iz Novog Sada uspeo je da osvoji osam tržišta. Od pre nekoliko nedelja našao se i u onlajn prodaji u Južnoj Koreji.

Startap kompanija „Šumska tajna” jedna je od prvih u Srbiji koja je uspela, posle dugih priprema, da plasira svoje proizvode preko Amazona. U januaru ove godine u razgovoru za „Politiku” Nikola Stanišić, vlasnik ove firme, rekao je da je posao sa svetskom platformom nešto na šta su najviše ponosni. Osam meseci kasnije, na njihovim namazima od tartufa istaknuta je deklaracija na – korejskom jeziku.

– U međuvremenu odlučili smo da na „Amazonu” nastupamo samostalno, bez posredstva distributera. Onda se iznenada otvorilo i tržište Južne Koreje, što je za nas, kao relativno mladu kompaniju, izuzetan izvozni poduhvat. Verovatno smo jedini iz Srbije u ovom sektoru koji su dobili priliku da tamo rade – kaže Stanišić.

Brzorastuće i zahtevno tržište hrane u Južnoj Koreji, koja ima oko 50 miliona stanovnika, godišnje je vredno oko 300 milijardi dolara. Potražnja za hranom naročito je porasla u toku pandemije, posebno onlajn prodaje koji dostiže oko 10 odsto prometa – odnosno oko 30 milijardi dolara.

Interesantno je i to da su Korejci inicirali saradnju, platili da im se pošalju uzorci i posao je ubrzo zaključen. Prve količine su već isporučene i potrošači za sada mogu da ih nabave preko interneta. Sledeća faza, nada se Stanišić, mogla bi da bude i distribucija preko trgovinskih lanaca u Južnoj Koreji.

– Našli su nas preko globalne baze proizvođača industrije hrane i vodili se čistom ekonomskog logikom. Pitao sam ih kako je jedan od najvećih distributera u toj zemlji došao baš do startapa u Srbiji. Rekli su da za to što nudimo postoji tražnja. Da smo kvalitetom i cenom konkurentni italijanskim proizvodima od tartufa, a oni zauzimaju veliki deo prometa u tom udelu onlajn tržišta hrane – objašnjava.

Zaključno sa julom promet firme izjednačio se sa prošlogodišnjim i očekuju rast dva do tri puta. Za male proizvođače u Srbiji onlajn prodaja mogla bi da bude put za proboj u klasične radnje na stranim tržištima.

Za sada su, međutim, samo retki uspeli u tome. Naša zemlja se tako i dalje svrstava u regionalno važnog proizvođača hrane koji najvećim delom izvoze sirovinu koja je jeftinija, a cena je u direktnoj vezi sa nestabilnostima na svetskom tržištu.

Za proizvođače u sektoru hrane prepreke su dostupnost finansiranja, sertifikacija ali i količine koje mogu da isporuče jer su to uglavnom male fabrike ograničenih kapaciteta.

Naš sagovornik smatra da novca ima dovoljno ali da nema dobrih projekata iza kojih bi banke stale.

– Mi sad već pregovaramo s fondovima oko dokapitalizacije firme. Kada oni koji imaju novac hoće da investiraju oni ulažu u tim, ljude koji znaju šta rade i u potencijal proizvoda. Čujete tamo negde u Americi neka kompanija ima sto miliona dolara prometa a vrednost na tržištu joj je milijardu. Tu vrednost ima upravo zbog potencijala širenja prodaje i tima koji je vodi – napominje Stanišić.

Ni sertifikacija, kako uverava, nije problem. Za veganske proizvode sve što je potrebno je da proizvođač ima uveden HASAP standard. Na svim tržištima do sada, osim za jedan trgovinski lanac iz Kanade, to je bilo dovoljno. U tom slučaju pri uvozu se prihvataju dokumentacija i analiza ovlašćenih institucija iz Srbije.

– Zahtevnije je kod onih koji se bave proizvodnjom životinjskih namirnica, ali u našem slučaju toga nije bilo – navodi Stanišić.

Dodaje da ni količine nisu prepreka jer je u startu distributeru predočeno koliki su kapaciteti i šta za sada mogu da očekuju. Distributer pre izvoza deklaraciju usaglašava u skladu s pravnim regulativama te države.

– Srbija ima kvalitetne proizvode ali smo suštinski usredsređeni na sirovinu. Kada pozicionirate svoj brend, naplatite to što radite. Potrošač se vezuje za brend, ne za sirovinu ili proizvod – zaključuje Nikola Stanišić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.