Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sladoled – bogatstvo ukusa

Cene kugle ledene poslastice različite i kreću se od 60 do 160 dinara. – Koliko će koštati sladoled zavisi da li je reč o mlečnom ili onom kome su osnova voda i voće
(Фото Л. Вулетић)

Njegovo „veličanstvo sladoled”, omiljena poslastica mnogih i ovog leta je jedan od najtraženijih proizvoda uz ledene vode i osvežavajuće napitke. Rashladi i zasladi istovremeno, ali jedan obično zove i drugi i malo ko kad pazari na kugle kupi samo jednu.  I dok se uživa u raznim ukusima i vrstama malo ko razmišlja o tome gde počinje priča o sladoledu. A počinje, prema različitim hronikama, još u Kini pre više hiljada godina gde se pravila mešavina snega i leda. A prvi Evropljanin koji ga je probao bio je, kažu, čuveni venecijanski trgovac i istraživač Marko Polo.

U Evropu su sladoled doneli Arapi, a na engleskom dvoru je služen još u 17. veku. Dugo je njegov recept bio strogo čuvana tajna, da bi tek posle smrti Čarlsa drugog, počeo da se služi i na drugim dvorima, ali je i postao dostupan „običnim ljudima”. Sada u njegovim čarima mogu da uživaju svi.

Ipak, da li će se pojesti kugla ili dve, kupiti u poslastičarnici, na ulici iz zamrzivača nekog od brendiranih proizvođača ili jesti u kućnoj varijanti zavisi od cene. A one su u prestonici različite i kreću se od 60 do 160 dinara, kada je o kugli sladoleda reč.

– Najjevtiniju kuglu sladoleda u gradu probao sam u jednoj poslastičarnici u Bulevaru kralja Aleksandra i koštala je 60 dinara. Cene su ipak mnogo više i kreću se u proseku između 80 i 120 dinara po kugli. Naravno ima i onih mnogo skupljih u gradu. U drugim gradovima je ledena poslastica malo jeftinija. U Novom Sadu je od 50 do 100 dinara, a u manjim gradovima od 40 do 70 – priča Dušan Savić, veliki ljubitelj sladoleda.

Prema rečima njegove drugarice Emine Ć. koja je ovih dana boravila na jugu Srbije, u Preševu kugla sladoleda košta 50 dinara.

– I dalje je najjevtiniji sladoled u Pirotu. Cena mu je 10 dinara po kugli na autobuskoj stanici. Pa ko voli da se dobro najede sladoleda neka se provoza do Pirota – kaže Emina.

Za razliku od juga Srbije cena ove poslastice na šetalištu i u tržnom centru u „Beogradu na vodi”, ali i centralnim gradskim zonama su više nego paprene.

– Snaja i ja smo sa troje dece pre nekoliko dana bile u šetnji sa decom, koja su poželela da se u tržnom centru u „Beogradu na vodi” malo oslade. Međutim, kada nam je prodavačica rekla da je kugla 160 dinara, a da se još posebno naplaćuje kornet 50 dinara odustale smo. Da smo pristale na ovu varijantu nas petoro bi ova poslastica koštala više od 1.000 dinara. Osim toga nije mi jasno kako neko u poslastičarnici može da vam proda kuglu sladoleda bez korneta. Pa kako da ga onda jedemo, iz ruke ?! – kaže Mila D. i ističe da su „problem sa nekupljenim sladoledom” rešile u povratku kući.

– U prodavnici smo kupile porodično pakovanje ledene poslastice, a u radnji zdrave hrane kornete koji po komadu koštaju tri dinara. I deca i mi smo se siti najeli. A deci se ovaj način uživanja dopao pa sada samo ovako hoće da jedu sladoled – kaže Mila.

Cena sladoleda zavisi da li je reč o mlečnom ili onom kome su osnova voda i voće. U svakom slučaju sada se u ukusima ne oskudeva. Osim onih klasičnih - vanila, čokolada, malaga, jagoda.. sada se mogu probati i oni sa ukusom ajvara, kačkavalja, kajmaka, slanine, cvekle, pasulja, bundeve... pa čak i mesa.

Najvažnije je znati da je sladoled jedan od izuzetno osetljivih proizvoda, jako lako kvarljiv i zbog mleka podložan bakterijskom zagađenju ako se ne čuva na adekvatan način. I sladoled se jede odmah po vađenju iz dubokog zamrzavanja, odnosno iz frižidera, ponovnog zamrzavanja nema. 

Mašinu za sladoled izumela žena

Prva knjiga sa receptima za pravljenje sladoleda izašla je u Francuskoj 1768. godine, a industrijska proizvodnja počela je u Americi polovinom 19. veka. Prvu prvu mašinu sličnu današnjim izumela je Nensi Džonson 1846., a prvi kornet napravio je Italo Marćioni i predstavio ga na sajmu u Sent Luisu 1924. godine. Pionir u izradi sladoleda na štapiću bio je Kris Nelson. „Patentirao” ga je u Ajovi 1934. godine. Jedu sladoled i po „debelom minusu”

I dok se u našoj zemlji sladoled jede uglavnom samo leti, odnosno kada je toplo u Rusiji je on omiljeni slatkiš, u toku cele godine. Nije neuobičajeno videti Ruse kako se njime slade i kada udari „debeli minus”.

Kako je „Sputnik” pre četiri godine preneo u ovoj zemlji se godišnje proizvede 400 tona sladoleda različitih vrsta. Među njima su i oni sa ukusom šišarki, alkoholnih koktela, tikve, čilija... a postoji i onaj kojeg zovu „nafta”. Sladoled je, kažu, omiljena poslastica i Vladimiru Putinu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.