Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POSLE ODLUKE SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U VEZI SA NIŠKIM „HAKERIMA”

Strazbur odlučuje o izručenju 10 srpskih državljana u SAD

Pred Ustavnim sudom postoji inicijativa za ocenu ustavnosti ugovora između Srbije i SAD. Međunarodni ugovor ima primat nad zakonom, ali uvek mora biti u saglasnosti sa Ustavom
(Фото EPA/Christophe Karaba)

Propisane kazne u Srbiji nisu blage i zatvori su prepuni, a Amerika je prva u svetu po strogim kaznama, teškom kriminalu i broju zatvorenika, pa ipak SAD potražuju od Srbije 10 naših državljana, većinom iz Niša, osumnjičenih za prevare, pranje novca i kompjuterska krivična dela, kojima su oštećeni mnogi Amerikanci. Iako je procedura za ekstradiciju naših hakera već bila privedena kraju, izručenje je stopirano odlukom Evropskog suda za ljudska prava. Sud u Strazburu doneo je privremenu meru kojom je zaustavio dalji postupak do 29. septembra i zatražio od pravosuđa Srbije i SAD da dostave dodatne informacije, koje se pre odnose na visine zaprećenih kazni.

Ovakva situacija je retka u praksi, pa smo pitali dr Milana Škulića, profesora krivično-procesnog i međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, o tome koje okolnosti utiču na konkretnu primenu međunarodnih ugovora u krivičnom pravu, s obzirom na to da Srbija i SAD imaju od 2016. godine potpisan ugovor o izručenju. Uz napomenu da mora da bude uzdržan u komentarisanju, budući da je i sudija Ustavnog suda Srbije, profesor kaže da pred ovim sudom postoji inicijativa za ocenu ustavnosti ugovora između Srbije i SAD, pa zato o međunarodnoj krivičnopravnoj pomoći može da govori samo načelno, a posebno bez prejudiricanja i iznošenja stava u odnosu na konkretan slučaj niških „hakera”.

– Svi međunarodni ugovori koje je Srbija ratifikovala, državu striktno obavezuju. Prema Ustavu, ti ugovori se mogu i neposredno primeniti. S druge strane, naš Ustav, kao i mnogi drugi kontinentalno-evropski ustavi, izraziti primat daje ustavnopravnom poretku, pa je propisano da međunarodni ugovori moraju biti u saglasnosti sa Ustavom. Ako se pojavi sumnja u to i neko od nadležnih subjekata pokrene postupak za ocenu ustavnosti, ili se podnese takva inicijativa, konačnu ocenu daje naš Ustavni sud – objašnjava prof. dr Škulić.

Naglašava da Srbiju strogo obavezuje i Evropska  konvencija o ljudskim pravima, na koju se oslanja praksa Suda u Strazburu, koji svojim odlukama interpretira odredbe konvencije i čak „stvara” određene norme. U čitavom nizu svojih odluka Ustavni sud Srbije se i formalno poziva na stavove Suda u Strazburu, koje redovno prati i temeljno analizira.

– Mi smo još navikli na prohujalo doba SFRJ, kada je bila prava „jeres” i spominjati mogućnost izručenja naših državljana stranoj državi, jer je tada decenijama, slično kao i u većini evropskih država, postojala striktna ustavna zabrana izručenja. Takve zabrane više nema u važećem Ustavu Srbije iz 2006. godine, a ona je izostala jer se smatralo da bi to bila prepreka našem ulasku u EU, koji podrazumeva i mogućnost izručenja drugim državama Evropske unije. Neko je očigledno bio optimista u odnosu na brzinu našeg priključenja EU. Možda smo mogli da takvu ustavnu zabranu zadržimo, a da se ona ukine tek momentom ulaska u Evropsku uniju. I sada je zabrana izručenja naših državljana propisana Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, ali se taj zakon primenjuje samo ako u konkretnoj situaciji ne postoji međunarodni ugovor, koji u ovoj oblasti uvek ima primat, a takav ugovor između Srbije i SAD postoji – navodi dr Škulić.

Ozbiljna država, koja se smatra pravnom državom, mora dosledno da poštuje svoje međunarodne obaveze.

– Što je zemlja manja i što je manja njena spoljnopolitička i ekonomska snaga, to ona mora biti pažljivija i opreznija kada prihvata međunarodno pravne obaveze, jer realno kada nešto nije u njihovom interesu, velike i moćne države mogu ponekad neku takvu obavezu i da „eskiviraju”, ali male zemlje takvu šansu po pravilu nemaju. Jer, posle ratifikovanja nema kajanja. S druge strane za male države je od posebnog interesa da maksimalno poštuju sve svoje međunarodne obaveze, jer samo tako stiču legitimitet da od drugih zemalja, očekuju da i one poštovanjem svojim međunarodnih obaveza ne narušavaju interese manjih i slabijih država – kaže dr Škulić.

Dodaje da je naš problem što često prvo nešto prihvatimo, a onda kasnije razmišljamo o posledicama. Srbija veoma retko stavlja rezerve na međunarodne konvencije koje prihvata, smatrajući verovatno da „nije pristojno” imati rezerve. To najčešće nije dobro jer rezerve na konvencije predstavljaju potpuno legitimno sredstvo da se izbegnu neki problemi u vezi sa neusaglašenošću određenih pravnih instituta u našoj i drugim državama ili na nivou međunarodnog prava.

– Kada je reč o ugovoru o međunarodnopravnoj pomoći u krivičnim stvarima, sasvim je normalno da država insistira na nekim pravilima koja su tipična za njen krivičnopravni poredak. Kako sam nedavno objavio knjigu „Osnovi krivičnog prava SAD”, mogu da primetim da između tog prava i našeg krivičnog prava ima nekih bitnih sličnosti, ali i veoma brojnih velikih razlika. Na primer, u krivičnom pravu SAD se za mnoga krivična dela uvek odgovara i ako se ona pripremaju, dok je u Srbiji, kao i u većini evropskih država, to veoma retko, već pripremanje po pravilu uopšte nije kažnjivo, a može biti radnja izvršenja samo jednog malog broja krivičnih dela, te se kao kažnjivo tiče samo nekih specifičnih dela, na primer terorizma – napominje dr Škulić.

Smatra da je trebalo možda ranije razmišljati o kaznama koje su za ista ili slična krivična dela propisana u SAD i u Srbiji, a ne sada kada je taj ugovor uveliko na snazi. Ugovori o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ne bave se pitanjem kaznene politike, pa to važi i za ugovor između Srbije i SAD, ali Evropski sud za ljudska prava očigledno je sada pokazao izvestan „sluh” i u odnosu na težinu zaprećenih sankcija.

– Kazne propisane našim Krivičnim zakonikom su među najstrožim u Evropi. Međutim, u SAD se sankcije za krivična dela učinjena u sticaju mogu kumulirati, što u Srbiji nije moguće. Propisane kazne se formalno ne uzimaju u obzir prilikom međunarodne saradnje, već je dovoljno da su krivična dela propisana u obe države, ali u širem smislu to nekada može biti od značaja, isto kao što mogu da budu relevantne i neke druge okolnosti koje se tiču ukupnog „krivičnopravnog ambijenta”. U vezi s tim postoje neki veoma zanimljivi primeri iz EU, a verovatno je aktuelna odluka Suda u Strazburu vid sličnog rezonovanja – naglašava dr Škulić.

Pored toga što u Americi postoji mogućnost sabiranja kazni, SAD u praksi ima i koncepciju „zavere” – kada se svi koji su doprineli izvršenju krivičnog dela, bilo da su samo pomagali ili prikrivali, tretiraju kao učesnici „zavere”.

Upitan koliko je važno što su većina oštećenih američki državljani, profesor odgovara da je sudovima u SAD to sasvim dovoljno da uspostave svoju nadležnost, što omogućava i primenu njihovog zakonodavstva, a SAD su posebno sklone tome kada je reč o terorizmu, kompjuterskom kriminalu i pranju novca.

U našoj zemlji nije započet postupak protiv Nišlija osumnjičenih za višemilionske kompjuterske prevare, ali je u načelu moguće našim državljanima suditi u Srbiji i za krivična dela učinjena u inostranstvu. Mesto izvršenja verovatno je pretežno bilo u našoj zemlji, jer su oni ovde koristili svoje računare, ali je očigledno da u Srbiji nisu bili krivično gonjeni, dok su krivični postupci u SAD već uveliko u toku, pa je zato i podnet zahtev za izručenje.

Ograničenja u ugovoru sa Kraljevinom Srbijom

Poznat je slučaj našeg državljanina Miladina Kovačevića koji je u SAD naneo teške povrede jednom Amerikancu, a osuđujuću presudu doneo je sud u Srbiji. U to vreme važio je ugovor sa SAD, zaključen još početkom 20. veka sa Kraljevinom Srbijom, kojim je takođe bilo moguće izručenje naših državljana (ali tek od 2006. kada više nije bilo ustavne zabrane), i to samo za ograničeni krug krivičnih dela, među koja nisu spadale teške povrede.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Amer
Ako je Srbija nezavisna drzava nijedan sud nema primat nad domacim zakonodavstvom i sudovima.Stoga svima suditi u Srbiji po domacim zakonima.
qwe
"Неко је очигледно био оптимиста у односу на брзину нашег прикључења ЕУ. " Ma kako se meni cini, izostavljanje te odredbe iz Ustava ne bi bio nikakav problem da neko nije potpisao ugovor po kome je moguce izrucivanje 2016. Mozda nisam dobro razumeo, no cini mi se, da nije bilo tog ugovora, SAD ne bi imale na sta da se pozivaju.
Дракче Тормак
Они своје грађане не изручују, не признају правосуђе других држава, зашто би ми испоручивали њима наше. Ако починили КД, судити им овде и по нашем Закону. Излишно све друго.
Zoran S
Zato sto su Demokrate potpisale takav ugovor. Dodouse ni Bivsa Jugoslavija nije postovala ugovor koji je potpisala sa Hitlerom pa je napadnuta. Sloba nije hteo da potpise taj ugovor pa su bombardovali Srbiju. Zuti su potpisali taj ugovor pa sad Srbija treba da izruci osumnjicene za kriminal ili pokusaj kriminala prema Americkim drzavljanima ... ako je za utehu oni su probali da pocine prevaru prema Amerima ... Ako bi ih Srbija osudila po istom clanu onda ne bi morali u USA ... ne cackaj mecku

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.