Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
55. KARLOVE VARI

Srpski ep i evropska migrantska kriza

Neverovatno je da imamo tako fantastično bogato nasleđe epske narodne pesme, a tek nekoliko filmova baziranih na njemu, kaže Stefan Arsenijević čiji je film juče premijerno prikazan
Стефан Арсенијевић на премијери у Карловим Варима (фотографије: прес-служба 55. КВИФФ)

Karlove Vari – Iz bogatog epskog ciklusa narodne poezije nema ko ne zna za pesmu „Banović Strahinja”, o velikom srpskom junaku, plemiću kom su Turci uništili dom, porobili ljude i odveli ženu. Onima koji su preskakali obaveznu školsku lektiru umesto čitanja dobro je za nauk došao i istoimeni film Vatroslava Mimice (1983), sa Frankom Nerom kao Strahinjom, Draganom Nikolićem – Alijom, Radetom Šerbedžijom – Abdulahom, Gertom Fribeom – Jug Bogdanom i Sanjom Vejnović kao lepom i mladom Strahinjinom ljubom Anđom.

A kako bi danas, u 21. veku, mogla da izgleda ekranizacija ove epske pesme?

Možda baš ovako kako je to učinio naš scenarista i reditelj Stefan Arsenijević sa filmom „Strahinja Banović”, međunarodnog naslova „Dok me noge nose” (koscenaristi Bojan Vuletić i Nikola Dikre, a producent Miroslav Miša Mogorović), što je upravo svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu 55. Karlove Vari festivala, u konkurenciji za prestižnu nagradu „Kristalni globus”.

Taj novomilenijumski Strahinja Banović je crnoputi migrant Samita iz Malija, koji je – sledeći svoju viziju i talenat, a sanjajući Evropu kao kolevku fudbala – završio u Srbiji u azilu, na korak do svog regularnog statusa i ostvarenja životnog sna. I sve je u ovom Arsenijevićevom filmu o Samiti, kog su srpski klupski drugovi nazvali Strahinja, moglo da bude prava migrantska bajka da ga verna ljuba – ne Anđa, već Ababuo Badjan, glumica u dečjem pozorištu iz Gane – nije ostavila pošavši dalje, za sirijskim profesorom-disidentom Alijem. Dalje od Srbije, na neizvesni put preko Mađarske, zagledana ka Engleskoj, gde bi možda mogla da ostvari svoju iluziju stajanja na engleskim daskama koje život znače. Ababuo voli svoga muža Strahinju. Motiv njenog odlaska je nešto drugo. Uz sav ponos na Strahinjin uspeh (u Srbiji je dobio angažman u fudbalskom klubu), u njoj živi i ljubomora. Ili, još tačnije, oživeo je strah od sopstvenog neispunjenja i životnog promašaja...

Okupivši ovakvom filmskom pričom – koproducente iz Francuske, Luksemburga, Bugarske i Litvanije, autentičnu i ubedljivu glumačku ekipu predvođenu Ibrahimom Komom kao Strahinjom (poznajemo ga iz TV serije „San Trope”), Nensi Mensah Ofeji kao Ababuo i Maksimom Kalilom kao Alijem (svi su profesionalni glumci pronađeni na kastingu u Evropi, ali su i svi imigranti ili imigrantskog porekla), statiste među pravim izbeglicama u azilima u Krnjači i širom Srbije, Nebojšu Dugalića (taksista), Slavišu Čurovića (Aca, organizator ilegalnog taksi-prevoza), Strahinju Blažića (Uroš, fudbalski kolega)... – Stefan Arsenijević spaja i naizgled nespojivo: srpski ep i evropsku migrantsku krizu.

Ibrahim Koma kao Strahinja u Arsenijevićevom filmu

Uz povremeno recitovanje stihova iz originalne pesme (glas Branke Pujić iz ofa), u funkciji pridodatog ilustrovanja i podrške filmskim radnjama u kojima crni Strahinja prolazi delom te izbegličke golgotne rute do Mađarske i u Mađarskoj, i uz fantastičnu filmsku fotografiju čiji je autor uvek tako inventivna i pouzdana Jelena Stanković (inače je i Arsenijevićeva supruga), uspešno je zaokružen i bioskopski potentan, humanošću i toplinom ispunjen film.

O ideji o neuobičajenom spoju srednjovekovne srpske epike (pesma „Banović Strahinja”), filma i migrantske krize, Stefan Arsenijević u razgovoru za „Politiku” kaže:

– Uvek mi je bilo neverovatno da imamo tako fantastično bogato nasleđe epske narodne pesme, a tek nekoliko filmova baziranih na njemu. „Banović Strahinja” je jedan od vrhunaca naše kulture, i ta pesma me je uvek privlačila. Pre svega zbog velike, lepe, neočekivane ljubavne priče. A onda i zbog Strahinje, ali i ostalih junaka koji su svi nekonformisti i koji idu uprkos društvenim konvencijama, vođeni svojim unutrašnjim ljudskim i emotivnim kompasima. Konačno, tu je divna, plemenita ideja o praštanju, koja nam je, čini mi se, potrebnija nego ikada...

Arsenijević dodaje i da je upoznao mladića iz Gane, Ibrahima Išaka, koji je želeo da ostane u Srbiji i postane fudbaler, učio jezik, volontirao za Crveni krst, na sve načine pokušavao da se uklopi dok je čekao dugotrajan proces dobijanja azila. – Šta ako je neko kao on savremeni Banović Strahinja? Šta ako i nesvesno takav junak proživljava staru, arhetipsku priču podneblja u koje želi da se uklopi – zapitao se Arsenijević.

Na pitanje o odabiru i saradnji sa inostranim glumcima, koji su svoje uloge odigrali tako prirodno i autentično, Arsenijević odgovara:

– Imali smo dva kasting-direktora u Evropi i jednog u Africi, koji su mi slali snimke najrazličitijih glumaca. Čim sam video prvih nekoliko sekundi snimka francuskog glumca malijskog porekla Ibrahima Kome, osetio sam da je on naš Strahinja. On je suptilan, a snažan karakterni glumac koji uz minimum sredstava može da donese veliku emociju. Dva meseca pre početka snimanja preselio se u Beograd, da uči jezik i upija našu kulturu. Nensi Mensah Ofeji, austrijska glumica rođena u Gani, pozorišna je glumica velikog talenta, ima snažnu ličnost i energiju.

Za trećeg glavnog glumca koji tumači Alija u ovom ljubavnom trouglu Arsenijević kaže da je sirijski glumac Maksim Kalil, koji je zaista izbeglica. Zbog ratnih dešavanja morao je da napusti Siriju i sada živi u Francuskoj. – Maksim je velika zvezda u arapskom svetu. Koliko velika, mogli smo da se uverimo prvog dana snimanja, kada je zavladala neopisiva euforija među migrantima koji su statirali u filmu. Svi su želeli da budu u kadru s njim. Sutradan se duplo više migranata prijavilo za statiranje – opisuje svoje iskustvo naš reditelj.

Publika u Karlovim Varima koja je dugim aplauzom nagradila i njega i glumce, direktorku fotografije i srpskog producenta, jasno je prepoznala da je Stefan Arsenijević u saradnji sa svima njima izgradio jedan čvrst zajednički filmski svet koji na velikom platnu deluje autentično...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.