Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto su Merkelova i Makron ignorisali „Krimsku platformu”

Володимир Зеленски приликом обележавања Дана независности (Фото: EPA-EFE/Leszek Szymanski

Pokušaj ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da održavanjem samita „Krimska platforma” pitanje otcepljenog poluostrva vrati u fokus međunarodne pažnje nije naišao da ključnu podršku. I zapadni i ruski mediji u prvi plan ističu da je ključni pokazatelj odsustvo nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali i većine drugih predsednika i premijera koji su poslali nižerangirane zvaničnike. Na najvišem nivou bili su prisutni uglavnom predstavnici istočnoevropskih i baltičkih zemalja.

 

Samit održan u ponedeljak u Kijevu trebalo je da bude prekretnica za početak „odbrojavanja do oslobođenja poluostrva”, kako je zamislio Zelenski. Međutim, ispostavilo se da su interesi vodećih predstavnika EU preči, ali i da sedmogodišnje ekonomske sankcije EU i njenih saveznika – ne daju rezultat.

Briselski portal „Politiko” konstatuje da su Merkelova i Makron očigledno na samit gledali kao na „jalovu vežbu razmene poruka” i da njihovo prisustvo nije vredno rizika antagonizovanja odnosa s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Nemačka kancelarka je u petak i nedelju posetila Moskvu i Kijev pa produžila kući, a na samit je poslala ministra finansija Petera Altmajera. Odlukom da ne prisustvuje samitu poslala je jasnu poruku da joj je prioritet obezbeđivanje sporazuma koji će Ukrajini garantovati još pet godina prihoda od tranzita prirodnog gasa iz Rusije, uprkos tome što će uskoro biti završen gasovod „Severni tok 2”, kojim bi Rusija mogla da zaobiđe Ukrajinu. Očigledno da prisustvom „Krimskoj platformi” nije htela da traži više i rizikuje postignuto.

Ovaj događaj, organizovan uoči tridesetogodišnjice nezavisnosti Ukrajine od SSSR-a, okupio je lidere više od 40 zemalja, a bio je prisutan i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je održao oštar govor u kojem je naglasio da Brisel nikad neće priznati Krim kao deo Rusije.

Iako je događaj pozicioniran kao samit, samo je 13 od 46 država bilo predstavljeno na nivou predsednika i premijera – uglavnom su to bile istočnoevropske države: Estonija, Letonija, Litvanija, Moldavija, Gruzija, Poljska, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Finska i Švedska.

Međutim, spisak „zamena” koje su premijeri i predsednici poslali je poduži. Tako je umesto britanskog ministra odbrane u ukrajinsku prestonicu doputovala Vendi Morton, predstavnica britanskog Forin ofisa za EU, a Vašington je poslao sekretarku za energetiku Dženifer Granholm, koja je predvodila američku tročlanu delegaciju. Francuska je poslala ministra trgovine Franka Ristera kao zamenu prvobitno najavljenom ministru spoljnih poslova Žan-Iv Ledrijanu. Isto se odnosi i na nemačkog ministra spoljnih poslova, koga je zamenio ministar energetike Peter Altmajer, a Turska, iz koje se očekivao lično predsednik Redžep Tajip Erdogan, delegirala je šefa diplomatije Mevluta Čavušoglua.

Ipak, to nije bilo sve na spisku neprijatnosti za ukrajinskog predsednika: mađarski predsednik Janoš Ader, umesto da kritikuje Rusiju, napao je Ukrajinu zbog kršenja prava Mađara, što je dugogodišnji problem u bilateralnim odnosima. I neki drugi zvaničnici su na samitu u ponedeljak naveče izrazili visok stepen ambivalencije. Tako je slovenački predsednik Borut Pahor naglasio da Slovenija ima dobre odnose i s Rusijom i s Ukrajinom i izrazio nadu da će zemlje rešiti svoje probleme.

Dan uoči održavanja samita Zelenski je komentarisao nespremnost evropskih lidera da učestvuju na forumu rečima da se oni plaše Rusije. „Mnogi lideri su jako uplašeni, ne želim da kažem ko se plaši”, rekao je Zelenski i dodao da su na „Krimsku platformu” pozvani svi lideri. „Istina je da se Evropa plaši Rusije. To se mora priznati i to je normalno”, zaključio je ukrajinski predsednik.

Što se tiče ukrajinsko-ruskog problema u Ukrajini, međunarodna pažnja je usmerena na rešavanje pitanja Donbasa, za šta je oformljena i grupa „normandijskog formata” (u kojoj su Ukrajina, Rusija, Nemačka i Francuska), pa se pitanjem povratka Krima u sastav Ukrajine retko ko bavio. Sam Putin je više puta naglašavao da je pitanje Krima gotova stvar i da o tome nema šta da se pregovara. Moskva je uložila oko 2,6 milijardi evra za izgradnju mosta koji povezuje Krim s kopnom Rusije, ulažu se veliki napori i novac za snabdevanje Krima vodom, a građani su već odavno dobili ruske pasoše. Moskva je reagovala na događaj u Kijevu nazvavši ga „izuzetno neprijateljskim” i neprihvatljivim u odnosu na ruski region.

Na samitu je usvojena deklaracija koja se svodi na četiri glavne tačke: osudu „nezakonite aneksije Krima”, kršenje ljudskih prava i militarizaciju Krima, koja potkopava bezbednost i stabilnost u crnomorskom regionu; uvođenje novih sankcija Rusiji „ukoliko bude potrebno”, a takođe je objašnjeno zašto je uopšte formirana „Krimska platforma” – ona bi trebalo da služi za koordinaciju i konsultacije s ciljem „mirnog prekida privremene okupacije” poluostrva od strane Rusije. Na kraju je Rusija pozvana da se pridruži platformi.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dzordz
zemlje eu su kao clanice oebsa bile obavezne na nepromenjive granice u evropi, po sporazumu iz helsinkija. ali, su sve pogazile priznanjem razbijanja sfrj, osnivaca clanice un, i clanice oebs-a. sta onda one mogu bilo kome da objasne ili zahtevaju
geopolitičar
Хвала богу што је СФРЈ разбијена. Штета само што је по авнојевским границама.
Djekna
Sto i Srbija ne organizuje Kosovsku platformu i ne pozove svetske lidere na sastanak o anuliranju nezakonitog otcepljenja pokrajine od matice?
Aco Vasiljevic
Ameri ni cistacicu nisu poslali.
samo razmisljam
Da svi prisutni nisu vec davno napojeni sa velikom kolicinom novca, pomislio bih da su u Kijev dosli samo radi dnevnica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.