Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krediti otporni na koronu

Pozajmice stanovništvu su u drugom tromesečju povećane za 44,8 milijardi dinara, a gotovo polovina tog rasta odnosila se na stambene kredite
међугодишњи раст кредита у Србији и даље је међу највишим у региону (Фото Анђелко Васиљевић)

Stanovništvo i privreda sve se više zadužuju pa je tako rast kredita nastavljen u drugom kvartalu s tim da bankari očekuju i da se do kraja godine neće ništa promeniti. Tome će doprineti i povoljni uslovi zaduživanja. Naime, vodeće centralne banke u svetu, Sistem federalnih rezervi SAD i Evropska centralna banka, nastavile su da vode ekspanzivnu monetarnu politiku, kako bi osigurale što brži oporavak od prošlogodišnje recesije.

Kako je objasnio Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije (NBS) prema novim smernicama koje je Evropska centralna banka objavila u julu, kamatne stope će ostati na trenutnim ili nižim nivoima sve dok inflacija ne dostigne dva odsto i na tom nivou se održi. Najnovije projekcije Sistema federalnih rezervi predviđaju nešto ranije povećanje referentne kamatne stope nego što su bile prethodne pretpostavke, ali ne pre 2023.

– Po tom osnovu očekujemo zadržavanje visoke likvidnosti i povoljnih finansijskih uslova u međunarodnom okruženju, što bi trebalo da se odrazi i na priliv kapitala u Srbiju i povoljnu cenu evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu – rekao je Jakovljević.

Prema kvartalnom izveštaju NBS stanovništvo je najviše uzimalo dinarske gotovinske i devizno-indeksirane stambene kredite, a privreda dugoročne zajmove za kapitalne investicije. Međugodišnji rast kreditne aktivnosti nastavljen je i u junu kada su ukupni domaći krediti bili viši za 6,3 odsto nego pre godinu dana. Rast kredita je istina usporen ali prvenstveno zbog visoke baze iz 2020, posebno kod kredita privredi, usled primene moratorijuma u otplati kredita. Iznos novoodobrenih zajmova privredi i stanovništvu za šest meseci ove godine bio je sličan onom iz 2019, a za više od četvrtine veći nego prethodne. I pored usporavanja, međugodišnji rast kredita u Srbiji i dalje je među najvišim u regionu.

Pozajmice stanovništvu su u drugom tromesečju povećane za 44,8 milijardi dinara, a gotovo polovina tog rasta odnosila se na stambene zajmove. Dobroj realizaciji kredita stanovništvu u drugom tromesečju nastavile su da doprinose mere koje je NBS donela prethodne godine kao što su manji stepen završenosti nepokretnosti i produženje roka otplate za pet godina za stambene pozajmice, povećanje ročnosti, sa šestomesečnim grejs-periodom, kao i povoljni uslovi zaduživanja, ali i rast raspoloživog dohotka, uz pozitivne trendove na tržištu nekretnina.

Krediti privredi su tokom drugog tromesečja povećani za 20 milijardi dinara, u potpunosti po osnovu rasta dinarskog zajma. Gotovo celokupan rast odnosio se na zaduživanje malih preduzeća, dok su, posmatrano po delatnostima, najviše kreditirana preduzeća iz oblasti saobraćaja, smeštaja i komunikacija, trgovine i poslovanja nekretninama. Preduzeća su pretežno koristila pozajmice za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je doprinelo odobravanje kredita iz garantnih šema. Tokom drugog tromesečja banke su ukupno odobrile 30,2 milijarde dinara zajma za obrtna sredstva uz garancije države, čime se iznos ukupno realizovanih kredita od početka primene prve garantne šeme, od maja 2020, približio iznosu od 229 milijardi dinara i premašio 1,9 milijardi evra.

Uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su povoljni i u drugom tromesečju, podržani prethodnim ublažavanjem monetarne politike NBS, odobravanjem kredita iz garantnih šema i dalje niskim kamatnim stopama na tržištu novca u zoni evra i konkurencijom među bankama. Kamatne stope na dinarske pozajmice privredi i stanovništvu nastavile su da se kreću blizu najnižih nivoa, tako da su u drugom tromesečju u proseku iznosile 3,2 i 8,7 odsto. Isto važi i za kamatne stope na evroindeksirane kredite, koje su u drugom tromesečju u proseku iznosile 2,5 za privredu i 3,1 procenat za stanovništvo, pri čemu se prosečna cena evroindeksiranih kredita stanovništvu u junu spustila na nov minimum od tri odsto.

Dinarizacija plasmana privredi i stanovništvu, prema postojećim poslovima, nastavila je da raste tokom drugog tromesečja i u junu je dostigla novu najvišu vrednost. Učešće dinarskih u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu u junu bio je 38,6 odsto, što predstavlja povećanje od 0,7 procentnih poena u odnosu na mart i za 1,3 procentna poena u odnosu na kraj 2020.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Perverzni traktorista
Ako meni banka na novac koji se kod njih nalazi na čuvanju ne daje ništa a opet tim parama lovi ljude koji moraju da se skuće uz prividno male kamate ali na duge vremenske periode uz pretnju iseljenjem ako nema za ratu onda je to klasično zelenašenje.
Deki
Rast ekonomije prati rast zaduzivanja gradjana, preduzeca i drzave. Uporedite grafikone i procente rasta ekonomije > sa grafikonom rasta zaduzivanja i vidjecete da brojevi ovo potvrdjuju. To je tako svigdje. Sve najrazvijenije zemlje, su u najvecoj mjeri i najzaduzenjije....Neciji profit = Necijem dugu. Sve je to OK dok ljudi idu na posao, kompanije rade, drzava ubire porez i mogu da vracaju kredite. I to je to.
Иван Грозни
Наша економија расте највише захваљујући неконтролисаном задуживању државе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.