Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izrael odgovara Bajdena od sporazuma s Iranom

Premijer Naftali Benet tvrdi da će Zapadnom krilu ponuditi sopstveni plan za zauzdavanje ambicija Teherana
Нафтали Бенет нуди израелска решења за ирански проблем (Фото: EPA-EFE/Gil Cohen-Magen)

Izraelski premijer Naftali Benet doputovao je u posetu Beloj kući s ciljem da američkog predsednika Džozefa Bajdena odgovori od sporazuma o iranskom nuklearnom programu, koji Vašington pokušava da ponovo postigne s Teheranom.

Benet, koji je u junu postao lider desničarske vlade u Jerusalimu, poručuje da će Bajdenu ponuditi izraelski plan kako da se zauzdaju iranske ambicije na polju nuklearne energije. Kako prenosi „Džeruzalem post”, premijer je u nedelju izjavio da će domaćinima u Zapadnom krilu predstaviti i plan za osujećenje iranske „agresije u regionu”, kako Benet naziva iranski uticaj na Bliskom istoku.

Pre šest godina, za vreme Baraka Obame, svetske sile, uključujući Ameriku, dogovorile su se s Iranom da će Teheran prestati da obogaćuje uranijum (tehnologija neophodna za proizvodnju atomske bombe), u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Pre tri godine, Vašington se povukao iz sporazuma, a analitičari su isticali da je tadašnji predsednik Donald Tramp povukao ovaj potez pod pritiskom izraelske vlade, koja se oduvek protivila dogovoru. Za razliku od Obame, koji je pokušao detant, Tramp je prema šiitskoj republici primenjivao politiku maksimalnog pritiska, vraćajući joj najstrože sankcije.

Bajdenova administracija ponovo je pokrenula pregovore, ali su oni u zastoju. Iako su i američka i iranska strana, kao i ostatak međunarodne zajednice, potvrđivale napredak na sastancima u Beču i čak i najavljivale dogovor, razgovori su suspendovani. Pauza je proglašena u junu zbog toga što delegacije nisu mogle da se usaglase oko „detalja”, kao i zbog iranskih predsedničkih izbora koji su održavani tog meseca, prenosi „Blumberg”. Pobedio je predstavnik tvrde struje Ibrahim Raisi, koji je početkom ovog meseca preuzeo vlast i poručio da je Iran spreman da se vrati sporazumu ako to učine i Sjedinjene Države. Benetova misija u Aveniji Pensilvanija je da to spreči.

I pored toga što Iran poriče da pravi najubojitije oružje, Međunarodna agencija za atomsku energiju je prošle sedmice saopštila da je zalivska republika od aprila podigla nivo obogaćenosti uranijuma sa 20 na 60 odsto i da je blizu nivoa koji je potreban da bi se proizvela nuklearna bomba (90 odsto). Kako izveštava ovo telo Ujedinjenih nacija, Iran je ubrzao rad na programu nakon što se u aprilu u jednoj od tamošnjih nuklearki dogodila eksplozija, za koju u Teheranu veruju da je izraelsko maslo. Prema sporazumu iz 2015, nivo obogaćenosti uranijuma ne sme da bude veći od 3,67 odsto.

Raisi tvrdi da se nuklearni program koristi isključivo u civilne svrhe i poziva SAD da ukinu sankcije. Američka politika maksimalnog pritiska ekonomski iscrpljuje Iran, posebno zbog toga što otežava prodaju nafte. Tramp i tadašnji predsednik vlade u Jerusalimu Benjamin Netanijahu nadali su se da će zadati tako veliki udarac iranskoj privredi da će Teheranu ponestati novca da razvija atomski program, ali i da pomaže libanskoj organizaciji Hezbolah, šiitskim militantima u Iraku i sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.

Uz podstrek Trampove administracije, Izrael je poboljšao veze s arapskim svetom i uspostavio zvanične odnose s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Marokom i Sudanom, ali je neprijateljstvo s Iranom ostalom. Poslednji incident dogodio se krajem jula, kad je u blizini Omana napadnut tanker kojim je rukovodila izraelska kompanija. Benetova vlada je optužila Iran, ali su u Teheranu odbacili ove navode.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.