Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

„Merkel minus”, semafor koalicija

Mesec dana uoči izbora u Nemačkoj čuju se zahtevi da Armina Lašeta, kandidata vladajuće koalicije i miljenika Angele Merkel, zameni premijer Bavarske

Nemačka za manje od mesec dana izlazi na izbore da bi odredila sastav novog parlamenta, a tri vodeće političke partije imenovale su kandidate od kojih će samo jedan naslediti krunu Angele Merkel.

Prvi put od 1949. aktuelni šef vlade ne traži reizbor, pa se posle dve i po godine nagađanja ko bi mogao da nasledi kancelarku pojavilo troje vodećih kandidata koji neće imati bonus kakav donosi ulazak u trku sa pozicija vlasti.

Frau Angela sa povlači posle 16 godina i to je zasad jedina pouzdana činjenica. Sve ostalo je u sferi neizvesnosti. Desna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) do skora je bila u prednosti u odnosu na socijaldemokrate (SDP) i Zelene, ali poslednja ispitivanja javnog mnjenja daju izmenjenu sliku.

Prvi put posle 15 godina SDP ima prednost jednog procentnog poena (23) u odnosu na konzervativce (22) koji su pali za blizu deset poena u poređenju sa poslednjim izborima, rezultat je ispitivanja agencije Forsa rađene za televizije RTL/NTV. Otkako je institut Forsa osnovan 1984, ovo je najniži ikad zabeleženi rejting CDU/CSU.

Iz nedelje u nedelju CDU/CSU beleži stabilan pad dok je rast socijaldemokrata, njihovog aktuelnog koalicionog partnera, takođe stabilan. SDP je nedavno preskočio i Zelene. Time se otvaraju sasvim nove kombinacije za formiranje vlade, ali za pouzdanije procene je prerano.

Dugo se činilo da kandidat desne koalicije i favorizovani naslednik Merkelove, Armin Lašet, lider CDU, ima sve kvalifikacije da predvodi najmoćniju državu Evropske unije. Bio je član Evropskog parlamenta. Predvodi bogatu saveznu državu koja se graniči sa dve zemlje EU. Veliki je promotor francusko-nemačkog prijateljstva. Rođen je u Ahenu, gradu ugrađenom u evropsku istoriju, a možda čak i Karla Velikog ima za pretka.

Iako je većina birača zadovoljna sadašnjom koalicijom, mnogi sa desnice smatraju da je Lašet loš izbor. Opisuju ga kao „Merkel minus”, bledu kopiju žene za koju se nada da će je naslediti. Političar velter kategorije. Kritičari podsećaju na njegove magličaste komentare o vladavini prava u Mađarskoj i Poljskoj ili oko odnosa sa Kinom. Zameraju mu na nedostatku odlučnosti onda kada je ona neophodna. Kažu da nije dorastao da predvodi Evropu u vremenima mnogih izazova.

Lašet je u poređenju sa sredinom jula izgubio čak osam-devet procenata glasova kada se na TV čuo njegov smeh dok je obilazio poplavljene zone Severne Rajne-Vestfalije, najbogatije savezne države kojom upravlja.

Ima predloga da se Lašet povuče i da prihvati činjenicu da je suviše mnogo Nemaca koji ga ne žele kao lidera nacije. Birači u celini, a konzervativni posebno, sve stranačke nevolje ekskluzivno vezuju za Lašeta pa bi njegovo povlačenje zaustavilo konstantnu eroziju CDU/CSU.

Koliko god bi smena bila rizična u ovako poznoj fazi kampanje, alternativa je spremna: ambiciozni bavarski premijer, lider CSU Markus Zeder, stari Lašetov rival protiv kog se borio za liderstvo. Lašet je iz duela izašao slabiji, Zeder ja snažan kao i ranije.

Pitanje je da li je Lašet, koji je suočen sa optužbama za plagijat, spreman da se ugleda na Merkelovu koja je 2000. postala šef CDU ali se nije zaletela da na izborima za dve godine bude kancelarski kandidat. Prepustila je to lideru CSU i dočekala 2005. – početak duge karijere.

Iz vrhova konzervativaca ideja o promeni Lašeta se odbacuje, ali treba sačekati jer ukoliko socijaldemokrate počnu da uvećavaju prednost, onda je sve moguće.

Naspram konzervativca je Olaf Šolc. Posle tri godine upravljanja nacionalnim finansijama, on je nepodeljeni izbor Socijaldemokratske partije. Izborni slogani vrte se oko lidera koji uliva poverenje ali postoji i rizik jer birači često zaziru od kampanja koje se fokusiraju na jednu snažnu ličnost. Uprkos tome, Šolcova lična popularnost nadilazi partijske barijere, delom i zbog grešaka rivala.

Po nemačkom izbornom sistemu, birači glasaju za partije, a ne direktno za njihove kancelarske kandidate. Kada bi to mogli, Nemci bi, po istraživanjima javnog servisa ZDF, ubedljivo odabrali socijaldemokratu Šolca (34 procenta), potom Lašeta (29 odsto) i tek onda liderku Zelenih Analenu Berbok (20 odsto).

Nema sumnje da je Šolc najodgovorniji za konstantno smanjivanje prednosti CDU/CSU u finišu kampanje i za prelazak u vođstvo,

Nemačka je na raskršću: kontinuitet ili promena? U narednim godinama suočiće se sa novim izazovima, posebno klimatskim promenama koje su evropska briga broj 1. Za rešenja su neophodne nove, vizionarske ideje koje često dolaze od mladih umova.

Takvo vreme u prvi plan izbacuje nemačke Zelene, novu nadu evropskog centra i košmar populističke desnice. Počinje era „socio-ekoloških transformacija”. Računaju na to da danas sve stranke govore o ekologiji, ali smatraju da su oni original a drugi kopije. I dok drugi prihvataju njihove agende, Zeleni proširuju sopstvene pa se bave raznim problemima, od religije do ekonomije.

Zeleni su od radikalne grupe za očuvanje čovekove okoline iz osamdesetih postali vodeća politička sila koja malo zaostaje za tradicionalnim titanima nacionalne politike: CDU–CSU i SDP. Podrška Zelenih je negde oko 18 procenata.

U trci sa dvojicom muškaraca, dvojicom 60-godišnjaka, dvojicom advokata i političkih profesionalaca iz dve velike etablirane partije, prednost je pre nekoliko meseci bila na strani dinamične, uvek fokusirane 40-godišnje žene sa diplomom političkih nauka i iskustvom u Bundestagu ali ne i u izvršnoj vlasti.

Zeleni centristi željni vlasti su, iznenađujuće, izgubili na rejtingu, za šta je umnogome kriva njihova liderka. Berbokova, takođe suočena sa plagijatorskom krizom, u biografiji na internetu je, sasvim nepotrebno, dala lažne izjave o svojoj akademskoj karijeri. Strah od „neiskusne žene iz Potsdama” oborio je rejting u vreme kada im je erupcija klimatskih promena – od razornih požara i poplava – išla naruku.

Ipak, objašnjavajući da ekološka politika nije elitizam već zajednička briga postali su treća najpopularnija stranka u zemlji i nagoveštavaju novu stranu nemačke istorije u doba kada je pandemija sve izmešala i neke ranije izvesnosti pretvorila u neizvesnosti.

Otvaraju se različite koalicione opcije. Omiljeni scenario o koaliciji konzervativaca i Zelenih sada izgleda manje verovatan od produženja sadašnje koalicije. Politička borba mogla bi da se završi neočekivano: da Nemačka prvi put posle 1957. dobije tročlanu Semafor koaliciju: crvenih socijaldemokrata, žutih Slobodnih demokrata i Zelenih.

Borba je neizvesna jer je biračko telo neopredeljeno više nego do sada, a aktuelni događaji – poput nedavnih katastrofalnih poplava i kriza pandemije – određuju raspoloženje birača.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jarilo
Da li iko vise cita ove tekstove...
Онај Прави
Врло лепо само треба рећи који кандидат је боља опција за нас.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.