Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umetnost Jozefa Bojsa i Mangelosa u Beogradu

Izložba „Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” biće otvorena do 18. septembra u galeriji Instituta „Gete”
Капри батерија Бојс (фото Селман Тртовац)

Izložba umetnosti Jozefa Bojsa i Dimitrija Bašičevića Mangelosa „Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” otvorena je juče u galeriji Instituta „Gete” u Beogradu. Do 18. septembra će se u čast ovih umetnika organizovati i drugi programi u vidu okruglih stolova, predavanja, projekcija filmova i TV emisija u Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti (NGVU) u Beogradu. Projekat je upriličen povodom stogodišnjice rođenja dva umetnika: Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih na svetskoj umetničkoj sceni posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, koji pripada najznačajnijim stvaraocima regiona i rodonačelnik je konceptualne umetničke prakse kod nas. Na otvaranju će se publici obratiti Frank Bauman, direktor Instituta „Gete” u Beogradu, i dr Ivana Bašičević Antić, jedna od dvoje kustosa izložbe, koja je ovim povodom napomenula:

– U 2021. godini obeležavamo 100 godina od rođenja Dimitrija Bašičevića Mangelosa, istaknutog kritičara umetnosti, osnivača i člana grupe Gorgona, i kako se ispostavilo, rodonačelnika konceptualne umetnosti u našem regionu. Svet označava taj jubilej značajnim izložbama u Njujorku i Parizu, a kod nas sam ja dobila veliku čast da izložbom „Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”, u organizaciji Instituta „Gete”, označim 100 godina od rođenja jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka, Jozefa Bojsa, zajedno sa Mangelosom. Njihov rad je ostavio izuzetno dubok trag u umetnosti, te smo jedan segment izložbe posebno posvetili odgovoru naše, srpske scene na legat ova dva umetnika i time ga kontekstualizovali.

Selman Trtovac, takođe kustos ove postavke, naznačio je:

– Ova izložba ne obeležava samo jubilej, 100 godina od rođenja dva umetnika-velikana, Bojsa i Mangelosa, jednog rođenog na nemačkom i drugog na jugoslovenskom kulturnom i umetničkom prostoru, već se bavi njihovim mišljenjem u vremenu i okolnostima koje se razlikuju od današnjih.

Konkretno, publika će u galeriji Instituta „Gete” moći da pogleda izložene fotografije, grafike i multiple iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosove radove iz kolekcije Fonda „Ilija i Mangelos” i privatne kolekcije iz Zagreba. Karl Hajnc Rumeni, važan kolekcionar Bojsove umetnosti, potvrdio je organizatorima da je na raspolaganju za izložbu 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica i 20 signiranih kataloga-knjiga. Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema dela postavke u prostorijama galerije U10. U prostorijama galerije NGVU biće izloženi neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, kao i rad Damira Stojnića „Kujem uskrsnuće mrtvih” (2014), a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom „Jedno djelo” autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

Jozef Bojs, autor koji je zanimljiv posebno zbog razvoja ključnih pojmova nove umetnosti, kao što su direktna demokratija, socijalna skulptura i socijalna plastika, ostvario je značajan uticaj na umetnike iz naše sredine. Njegove poznate teze su da je svaki čovek umetnik, revolucija – to smo mi i niz drugih. Stvaraoci tzv. nove umetnosti susreli su se sa Jozefom Bojsom u Edinburgu 1973, a godinu dana kasnije Bojs je, prihvativši poziv Biljane Tomić, učestvovao na „Aprilskim susretima” u prostorijama Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu. Umetnik Zoran Popović u Edinburgu 1973. snima umetnički film „Jozef Bojs, dvanaestočasovno predavanje: posvećeno Anaharsisu Klocu”, koji je prvi put u Beogradu prikazan upravo u galeriji Instituta „Gete” – „Menjačnica” 2016. godine.

Kustosi izložbe ističu da iako se Mangelosovi radovi nalaze u kolekcijama Tejt Moderna, MOMA i Karnegi muzeja, u našem regionu posle 1990. i retrospektive u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, ovaj umetnik nije opsežnije predstavljan u našoj sredini. Mangelos započinje negiranje slike i skulpture veoma rano, početkom četrdesetih godina dvadesetog veka, te tako njegovi prvi radovi („Paysages de la mort”, „Paysages de la guerre”) postaju tokom njegovog širokog internacionalnog priznanja prepoznati kao izuzetno rani monohromi, a za našu su sredinu značajni kao počeci negiranja tradicionalne umetničke forme.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Nisam jos sreo jednog Nemca ili Nemicu koja koji su prihvatili stvaranja Bojsa kao umetnost. Odgovor je uvek bio , na,ja.
Dusan
Da bi se razumeo Bojs, mora se poznavati kontekst vremena i njegova biografija. Bojs je bio izuzetan lik i mnogo orginalniji i iskreniji od npr. Vorhola (i sličnih mu savremenika), koji je samo zloupotrebljavao, taštinu i sujetu visoke srednje klase i bogatih. Znam mnogo Nemaca koji cene Bojsa, a vama dobronamerno preporučujem da promenite rutu kretanje među Nemcima. Ima tu svega, iako se ne vidi na prvi površan pogled. Uzgred, ima u Bonu izložba, pa ako niste daleko, svratite i povedite nekog.
Filip Cosopt
Zato je Mangelos umjetnik za čije se radove otimaju MoMa, Tate i svjetski galeristi... Njegov opus zastupa nekoliko međunarodnih galerija,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.