Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko će biti „ostalih” na popisu stanovništva

Građani prilikom popisa imaju pravo da se izjasne kako se osećaju, to jest da u rubriku „nacionalna pripadnost” napišu šta žele, ili da je jednostavno ostave praznu
(Фото Д. Јевремовић)

Ako je suditi prema rezultatima poslednjih popisa stanovništva, broj Džedaja, Indijanaca, Marsovaca, Štrumfova, vanzemaljaca, kosmopolita, pacifista, vilenjaka, pirata, rokera i mistika u Srbiji poslednjih decenija neprestano raste. Naime, prilikom poslednjeg popisa stanovništva, održanog 2011. godine, skoro 82.000 osoba je u rubriku „nacionalna pripadnost” upisalo pripadnost imaginarnoj naciji – najviše je Džedaja (640) i Marsovaca (268), a među našim sugrađanima ima i onih koji nacionalnost doživljavaju kao pripadnost omiljenom sportskom klubu i izjašnjavaju se kao „delije”, „grobari”, „radovci”...

Istovremeno, u porastu je i broj građana koji nacionalnu pripadnost razumeju kao regionalnu, a više od 30.000 ljudi su se prilikom poslednjeg popisa stanovništva izjasnili kao Šumadinci, Vojvođani, Sremci, Timočani i Krajišnici. Bilo je dosta njih koji su u rubriku „nacionalna pripadnost” upisivali grad u kom žive, to jest izjašnjavali se kao Beograđani, Užičani, Vranjanci, Čačani, a među njima ima onih koji su želeli još direktnije da naglase svoj lokalpatriotizam, pa su sebe predstavljali kao Zemunce, Dorćolce i Čuburce. Zanimljivo je da se broj osoba koje se izjašnjavaju kao Srbi smanjio između dva popisa – čak 222.688 osoba manje se 2011. godine izjasnilo da su pripadnici srpske nacije u odnosu na 2001. godinu. Predstojeći popis stanovništva, koji treba da bude održan na proleće, daće nam odgovor na pitanje koliko je „ostalih” među nama.

U Republičkom zavodu za statistiku podsećaju da građani prilikom popisa stanovništva imaju pravo da se izjasne kako se osećaju, to jest da u rubriku „nacionalna pripadnost” napišu šta žele, baš kao što imaju pravo da ovu rubriku ostave praznu. Odgovori građana koji se nisu jasno izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti na kraju se klasifikuju u četiri rubrike – u rubriku „nisu se izjasnili” spadaju oni koji nisu želeli da definišu svoju pripadnost nekoj naciji, rubriku „regionalna pripadnost” popunjavaju osobe koje nacionalnu pripadnost doživljavaju kao pripadnost nekoj geografskoj regiji (Vojvodini, Šumadiji), u rubrici „nepoznato” nalaze se građani koji su se, primera radi, izjasnili kao vanzemaljci, pacifisti i ostale „egzotične” kategorije stanovništva, a u rubrici „ostali” navedeni su podaci o etničkim grupama u Srbiji koje broje manje od 2.000 ljudi, kao što su Cincari, Česi ili Italijani, kao i oni građani koji su izrazili dvojaku nacionalnu pripadnost tipa Srbin-Makedonac, Mađar-Jugosloven ili Crnogorac-Srbin.

Da je na subjektivni doživljaj pripadnosti nekoj naciji uticao i raspad zemlje, svedoči i podatak da od početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji kontinuirano raste broj osoba koje nisu želele da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti – tako je 1991. godine svega 10.718 osoba odbilo da se izjasni kojoj naciji pripada, da bi 2001. godine broj neopredeljnih bio skoro jedanaest puta veći i iznosio 107.732. Na poslednjem popisu stanovništva čak 160.000 osoba nije želelo da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, što u statističkom prevodu znači da svaki 43. građanin Srbije nema osećaj pripadnosti bilo kojoj naciji. U porastu je i broj onih kojima je regionalni identitet snažniji od nacionalnog – tako se 1991. godine svega 4.841 osoba izjasnila kao Šumadinac ili Vojvođanin, da bi prilikom poslednjeg popisa čak 30.771 u rubriku „nacionalna pripadnost” upisivao regionalnu pripadnost. Za tri decenije duplo je povećan i broj naših sugrađana čija je nacionalna pripadnost nepoznata, odnosno koji se osećaju kao vanzemaljci ili Džedaji.

I poslednji popis stanovništva u regionu pokazao je da veliki broj građana na teritoriji zemlje koja se nekada prostirala od Vardara pa do Triglava više nema osećaj pripadnosti naciji. U Hrvatskoj je, primera radi, oko 100.000 građana nakon poslednjeg popisa svrstano u rubriku „ostali” – najveći broj odbio je da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, deo je naveo svoju regionalnu pripadnost (Zagorci, Dalmatinci, Istrani), neki su se izjasnili kao Jugosloveni, a zabeleženo je i nekoliko Eskima, Hotentota, Avara, pingvina i nojeva. I rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini pokazali su da u ovoj državi živi čak 515 etničkih grupa. Među njima je i 76 Džedaja, 12 Klingonaca, 54 Eskima, 52 Indijanca i četiri Englezafrokarabiana, a šaroliku etničku sliku BiH upotpunjuju i građani koji su se izjasnili kao vanzemaljci, Marsovci, svemirci, Aboridžini i rokeri. Pored njih, 18 građana izjasnilo se kao „dijete”. Prilikom poslednjeg popisa stanovništva u Crnoj Gori 2011. godine čak 30.000 građana nije želeo da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti.

Komentari46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris borisovic
Nepismeno i neobrazovanom narodu, lako je namestati slatkorečiva resenja problema i na taj nacin manipulisati sa njim
i to ti je popis u nas
Moj poslednji popis je ovako izgledao: Dolazi neka klinka na vrata, ja se zatekla u očevoj kući u kojoj u tom trenutku nisam živela 10g. Zapela da me popiše iako joj lepo kažem da sam se davno odselila: Kaže ona, treba nam što više ljudi u opštini radi većeg budžeta pa ću da TE pišem ovde. I krene ona da popunjava upitnik umesto mene i, čita i sama odgovara: Nacionalnost - Srpkinja, vera - pravoslavna, znači, piše, ne čeka odgovor - to i nekako, jer je tačno, al posl napisa netačne pretpostavke
Radoslav
Mislim da su tendencije da od ove nazovi drzave svi okrecu ledja. Svi koji su mogli su otisli. Nikome ne pada na pamet da se vrati. Mi koji smo ostali smo fakticki mohikanci.
Neko iz Srema
Tako sam se upravi i izjasnio na poslednjem popisu a i na ovom cu
Milanche
Da li je 640 popisnih džedaja na strani imprerije ili pobunjenika? Mi čak ne znamo ni Srbija na čijoj je strani. Vidite da su popisne liste nepotpune i šture i treba ih dopuniti. Evo ako neko hoće da se izjasni kao Paladin ili Vorlok mora da precizira da li je na strani Horde ili Alijanse i još koje je rase. Nije to tako jednostavno, ministarka sad razbija glavu kako će da se postavi na dijalozima pred popis...
Milanche
Ne idu u kantu ali idu pod granu "nepoznato" pa je dat izbor čista šarena laža i diskriminacija, a ljudi to ne znaju. Jer na prošlom popisu ima 82.000 nepoznatih, a to je više nego npr Hrvata kojih ima oko 50tak hiljada ili Crnogoraca kojih je 40tak. U praksi oni su manjina i imaju svoja prava na jezik i škole i finansijsku pomoć države a ovi magični kojih možda ima više, nemaju ništa. Kad bi se i neizjašnjeni dodali pod isti barjak to mu dodje na 250.000 ljudi. Na ovom popisu biće ih još više.
Драган П.
То је на пописанима да назначе, ако сматрају за потребно. Нико ти не брани да се изјасниш као "паладин на страни СНС-а" ако желиш и то тако мора бити уписано. После ћеш у канту заједно са осталим паладинима, чаробњацима и андедовима, па ти дође свеједно на чијој си страни.
Радое Живков
Све то уиаци само криу иа да ве кажем... Него, даи ти мене националнос Геџа, па да се преброимо и видимо чиа е Држава.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.