Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bliski istok u zaklonu mira

Svi akteri pokušavaju da rutinski održavaju tenziju, ali i da izbegnu ozbiljnije konflikte
Прошлонедељни протести Палестинаца на граници Газе (Фото EPA-EFE/Mohamed Saber)

Dok konflikti tinjaju u pozadini, Bliski istok je neuobičajeno miran u mesecima letnjih školskih raspusta, kad se najčešće ratovalo. Region kao da više brinu nesnošljive vrućine, šumski požari, nestašice struje i novi nalet pandemije nego nerešeni politički sukobi.

Bilo je zaoštravanja u Zalivu posle napada na tanker u izraelskom vlasništvu i zauzimanja pet drugih brodova, za šta je Izrael optužio iransku Revolucionarnu gardu, ali sve se završilo izdavanjem oštro sročenih saopštenja i demantijima iz Teherana.

Izrael ponavlja da ne sme da se dopusti da Iran ikada postane nuklearna sila, premijer Naftali Benet na tu temu konferiše sa šefom CIA koji ga je posetio, ali to je već ustaljena rutina. Kao i pretnja da je Izrael pripravan da oružjem prekine razvoj iranskog nuklearnog programa, na šta Teheran obećava „razorni odgovor zbog kojeg će zažaliti”. Sve se svodi na razmenu retoričkih baraža, dok se u pozadini organizuju akcije koje ne nose opasan potencijal otvaranja rata.

U Iranu je doskorašnji predsednik Hasan Rohani, gotovo po ustaljenoj praksi koja prati odlazećeg, javno proskribovan zbog prevelikog poverenja koje je imao prema Zapadu, posebno Amerikancima. Njegov nedavno inaugurisani naslednik Ebrahim Raisi ne beži od eksplozivnih pitanja koja je nasledio, ali po nuklearnom minskom polju kreće se uz pomoć kompasa koji ga navodi na hitni povratak pregovorima o nuklearnom sporazumu. Teheran ponavlja da je spreman na svaki dogovor ukoliko se odmah skinu američke sankcije, koje razaraju privredu i unose elemente socijalne tenzije u društvo.

Sirija tinja, nema značajnijih dešavanja na frontovima u Jemenu, čak i u nešto udaljenijoj Libiji. Majski rat u Gazi bio je poslednji ozbiljan oružani konflikt u regionu u kojem izraelsko-palestinski sukob nosi najveći potencijal zaoštravanja, ali izraelski vojni šefovi sada pozivaju na veću uzdržanost na Zapadnoj obali, pošto je ove godine ubijeno 40 Palestinaca, gotovo dvostruko više nego 2020.

Takvu konstelaciju povremeno naruše rakete koje Izrael ispali na položaje Hezbolaha i njihovih iranskih saveznika po Siriji, i „kaćuše” kojima šiitska milicija uzvrati iz Libana. Situacija na severnim granicama Izraela se komplikuje, a najnovija razmena vatre dogodila se početkom avgusta, kad je Izrael izveo prve vazdušne napade na libanskoj teritoriji posle 15 godina.

Reagovanje vođe Hezbolaha, šeika Hasana Nasralaha bilo je veoma odmereno. U Izraelu takođe. Ozbiljnije eskalacije nema i jasno je da niko ne želi repliku kratkog, ali razornog rata između Izraela i Hezbolaha leta 2006, kad je u Libanu stradalo 1.200 osoba, mahom civila, a u Izraelu 120, takođe uglavnom civila.

Iako Hezbolah prihvata odgovornost za lansiranje 19 „kaćuša” na izraelsko pogranično mesto Har Dov i na sever okupiranog Golana, Izraelci većinu incidenata pripisuju palestinskim organizacijama, iako mnoga pitanja nemaju odgovore: ko izdaje komande, ko opravdava napade, ko lansira rakete?

Izraelske vojne obaveštajne službe polako slažu sliku. Lansiranja iz Libana, sem poslednjeg, pripadaju Palestincima iz oblasti izbegličkog logora blizu južnog grada Tira. Sumnja se da su lokalne grupe povezane s Hamasom, koji je pre osam godina počeo da stvara infrastrukturu na jugu Libana pretvarajući ga u drugi front tokom operacija u Gazi, kad su rakete triput ispaljivane na Izrael iz pravca Libana i dvaput iz Sirije.

Ako Palestinci postaju aktivniji po Libanu, kao 1982, kad su isprovocirali izraelsku invaziju, sada nije jasno da li su aktivnosti na jugu Libana povezane sa štabovima Hamasa po Turskoj, Kataru i Gazi i koliko je u sve umešan Iran. Činjenica je da snage elitne jedinice iranske Revolucionarne garde, Al Kuds, imaju komandno mesto u Bejrutu.

Kako tvrde u Izraelu, takva situacija predstavlja dvostruki izazov. Prvo, obaveštajne aktivnosti nisu se fokusirale na palestinske mreže po Libanu i neophodno je više informacija da bi se potvrdili rizici. Drugo, splet veza i interesa između različitih aktera moći u regionu postaje još kompleksniji.

Po ekstremnom scenariju, palestinske akcije u Libanu mogle bi da dovedu do sukoba između Izraela i Hezbolaha. Izraelska Severna komanda bila bi suočena s intenzivnom razmenom vatre, ali s malim izgledima da se ponovi rat iz 2006.

Dva su moguća objašnjenja zašto Hezbolah odstupa od pravila igre od kojih je, kao i Izrael, imao koristi od kraja Drugog libanskog rata. Po prvom, libanska milicija sledi naredbe iz Teherana, koji posle inauguracije predsednika Raisija želi da potvrdi kontinuitet svoje politike i da nuklearne pregovore odvoji od vojnih operacija u kojima štiti interese po Siriji, Libanu, Iraku i Jemenu.

Takvo tumačenje čini se nerealnim, jer Iran pokušava da smiri situaciju kako Americi i saveznicima sa Zapada ne bi dao povod da zavedu dodatne sankcije. To što ima akcija po Iraku pripisuje se odbijanju proiranskih šiitskih milicija da slede uputstva iz Teherana da se povuku u zavetrinu.

Prema drugom objašnjenju, Hezbolah želi da kapitališe na ekonomskoj i političkoj krizi Libana, gde javnost gubi strpljenje čekajući novu vladu koja zemlju treba da počne da izvlači iz košmara. Guverner centralne banke tvrdi da niko ne upravlja Libanom i brani svoju odluku da obustavi subvencije na gorivo koje su izazvale potrese na tržištu i uzrokovale pogibiju 28 osoba u eksploziji tokom prelivanja goriva u gradu Akaru.

Poruka Hezbolaha, jedine grupe koja se na kraju libanskog građanskog rata 1975–1990. nije razoružala, jasna je: svaka vlada i zapadni saveznici koji će iza nje stajati neka ne razmišljaju o udaljavanju šiita od centara moći. Mogu Amerikanci i neke evropske zemlje da drže Hezbolah na listi terorističkih organizacija, ali razoružavanje ne dolazi u obzir.

U datim okolnostima, upozorenje je suvišno. Očekivani sunitski premijer Nadžib Mikati dobio je mandat od hrišćanskog predsednika Mišela Auna, koji je veoma blizak Hezbolahu, pa je izvesno da će šiiti imati svoje ljude u budućem kabinetu.

Ispada da je Hezbolah jedini „partner” Izraela. Rakete koje lansiraju nose kalkulisani rizik, ali pre svega imaju cilj da na to podsete vladu u Jerusalimu. Tipično za Bliski istok.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

A.Vesnic
Ovaj tekst me zbunio iako sam ga nekoliko puta procitao. Nije mi jasna sta je njegova poruka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.