Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PET VEKOVA OD PADA BEOGRADA

Kako su Turci osvojili „Beligrad”

Prošlo je 500 godina otkako je vojska sultana Sulejmana Veličanstvenog 28. avgusta 1521. osvojila Beograd i pretvorila ga u svoje glavno uporište u ovom delu Evrope, a njegovo srpsko stanovništvo preselila na Bosfor
Ортелијус Абрахам, „Панорама и ратна сцена заузимања Београда 1521”, литографија, Историјски архив Београда

Prošlo je tačno pola milenijuma otkako je, 28. avgusta 1521. godine, osmanska vojska, predvođena sultanom Sulejmanom Veličanstvenim, osvojila Beograd. Ovo osvajanje predstavlja jedan od najvažnijih događaja u istoriji našeg grada. Ono je umnogome odredilo njegovu sudbinu u naredna tri veka i ostavilo posledice koje se i danas osećaju. Tek vek i po kasnije – 1688. godine Beograd je nakratko ponovo došao u ruke hrišćana, kada ga je u vreme Bečkog rata osvojio Maksimilijan Bavarski. Srbi su ga prvi put oslobodili 1806. godine, u vreme Prvog srpskog ustanka, a turska vojska i stanovništvo konačno su Beograd napustili 1867, u vreme kneza Mihaila Obrenovića. Tek posle toga on je počeo dobijati evropski, a gubiti orijentalni karakter koji mu je bio sudbinski predodređen od Sulejmanovog osvajanja. Kako je do njega došlo?

Beograd je oduvek bio kapija između Istoka i Zapada, južne i srednje Evrope. Znajući za takav njegov položaj, Turci su ga u 15. veku dva puta opsedali, i to 1440. i 1456. godine, u vreme sultana Mehmeda Drugog Osvajača, ali oba puta neuspešno. Mada se Beograd tada nalazio u sastavu Ugarske, većinu njegovih stanovnika činili su Srbi, čije je hrabro držanje doprinelo da grad ostane neosvojen. Ali, početkom 16. veka prilike su se promenile...

Septembra 1520. godine novi vladar Osmanskog carstva postao je sultan Sulejman, kasnije prozvan Veličanstveni. On je, već na početku vladavine, osvajanje Beograda postavio za jedan od glavnih ciljeva. Prilike u Ugarskoj išle su mu u prilog. Naime, ugarska država bila je u rasulu, a nedovoljno sposobni kralj Lajoš imao je mnogo protivnika, među kojima je najveći bio erdeljski vojvoda Jovan Zapolja. U takvim okolnostima južne granice se nisu mogle uspešno braniti, pa se u Beogradu nalazilo svega petsto do hiljadu ugarskih vojnika, kojima su primanja kasnila više od dve godine...

Znajući za to i procenivši da je nastupio pravi trenutak za napad, mladi sultan je u proleće 1521. godine pokrenuo veliku ekspediciju koja je prema nekim izvorima obuhvatala gotovo sto hiljada ljudi, od kojih su bar polovina bili vojnici. Sultan Sulejman se stavio na čelo vojske i poveo svoje najsposobnije vojskovođe – Piri Mehmed-pašu, Mustafa-pašu, Bali-bega... Osmanska pešadija je već krajem juna 1521. godine prošla Niš, a mornarica se preko Crnog mora Dunavom uputila prema Beogradu.

Za razliku od ranijih pokušaja, Turci su odlučili da Beograd napadnu sa Save jer su procenili da su gradski bedemi tu najslabiji. Zato su 10. jula osvojili Šabac i tu napravili pontonski most, kojim su prešli u Srem i uputili se prema Zemunu. „Turci prelažahu Savu kao po suhu, to jest po mostu na onu stranu Srema, a drugi lađama prelivaše, tako da nije bilo moguće na tim silnim rekama zadržati ih. I opkoliše odasvud slavni Beograd i druge gradove i letijahu kao krilate zmije paleći ih”, kaže jedan srpski izvor iz tog vremena.

Beogradom su, prema ugarskim zakonima toga vremena, upravljala dvojica banova – Franjo Hedervari i Valentin Terek. Obojica su u vreme napada bili odsutni, prvi zbog bolesti, a drugi jer je bio maloletan. Zato je gradom komandovao njihov zamenik Mihailo Mor, za koga izvori kažu da nije imao velike sposobnosti. Šajkaši, srpski ratnici na Dunavu koje je predvodio Petar Ovčarević, bili su stalno omalovažavani od strane kralja i nisu dobijali nikakve prihode, što je uticalo na njihov moral: „Đurđu pope, što to nama sramotu čine, no ako Ugrima ne trebuje Beograd, trebuje caru”, požalili su se jednom prilikom savremeniku Đurđu Sremcu. Kralj Lajoš, koji se u vreme opsade Beograda još nalazio u okolini Budima, gde je prikupljao vojsku, dobio je pomoć od Bavaraca, Čeha i Poljaka, ali je ona prekasno stigla... U takvim okolnostima odbranu Beograda činilo je najviše hiljadu vojnika, pomognutih stanovništvom grada.

Krajem jula Turci su osvojili Zemun i sa tri strane opkolili Beograd. Sveopšti napad u kojem su korišćeni i topovi, zapaljive smese, kao i sve poznato naoružanje, počeo je prvog avgusta. U naredna dva dana vođene su žestoke borbe, ali je velikom hrabrošću stanovnika i ugarske posade prvi napad bio odbijen. Glavni napad išao je sa sremske (savske) strane, gde su bedemi bili jednostruki, a deo osmanske vojske bio je i na Ratnom ostrvu.

Novi, veliki napad usledio je 8. avgusta, posle kojeg su Turci osvojili Donji grad (prostor oko Nebojšine kule), u kojem je i živela većina stanovnika. Prilikom tog napada turski zapovednik Ahmed-paša, da bi ih ohrabrio, rekao je svojim vojnicima da je tog dana Vidovdan, što je još jedan od dokaza da su većinu branitelja činili Srbi. Posle osvajanja Donjeg grada Turci su izgradili pontonski most preko Save, a temelje Gornjeg grada potkopavali su kopajući lagume. Videvši da situacija postaje beznadežna, da ne stiže obećana pomoć i da im ponestaje hrane i oružja, ugarska posada je 25. avgusta počela pregovore o predaji. Na osnovu njih, Protokol o predaji, kojim je preživelim ugarskim vojnicima omogućeno da napuste grad, potpisan je 28. avgusta 1521, a sledećeg dana u grad su ušli janičari... Sultan Sulejman ušao je u Beograd 30. avgusta.

Srpsko stanovništvo nije bilo te sreće. Oni su bili deportovani iz grada i preseljeni u Istanbul i okolinu. Tadašnji izvori beleže da su Srbi iz Beograda poneli svoje svetinje – mošti Svete Petke i carice Teofane, kao i čudotvornu ikonu Bogorodice. U Beogradu se do turskog osvajanja nalazilo i sedište mitropolije, ali su Osmanlije sve gradske crkve ubrzo pretvorili u džamije. Srbi koji su se preselili u Istanbul, prema nekim izvorima, brinuli su se o vodosnabdevanju grada, jer je u Beogradu još tada postojao dobro uređeni vodovod. U spomen na njih u Istanbulu je vekovima postojala Beligrad mahala i Beligrad kapija, a u njegovoj okolini i Beogradska šuma. U selu Barjačići, u okolini Istanbula, do Prvog svetskog rata stanovništvo je govorilo srpskim jezikom.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
У путопису из 1530 Бенедикт Курипешић наводи да Срби живе и у Румелији. Вероватно су то били Срби које су Османлије тамо довели из окупираних места у Србији.
zoran
Despot Stefan je samo 7 god posle Kosova ratovao na strani Osmanlija, kao njihov rob, protiv hriscanske vojske koja je poslata iz cele Evrope da otera Turke s Balkana. Djuradj Brankovic je bacio u tamnicu tog Janjosa Hunjadija jer se usudio da ratuje protiv srpskih gospodara, Turaka. Naravno, tu je i cinjenica da je Srbija JEDINA hriscanska drzava koja je poslala pomoc Turcima pri osvajanju Carigrada, sredista Pravoslavlja. Poučno je to, ko hoće da uči.
Мики
А после Турака је дошла Швајцарска школа да не би случајно било више од три милијарде Срба.
darko011
Odličan naslov a bogami i tema... U skladu fino sa Erdoganovim izjavama vezanim za Balkan. Aferim!
UKuciSeKulturaStice
A bas juce i danas ulicama Beograda seta turski glumac okruzen desetinama ako ne i stotinama "srpskih" zena. Da nisam video fotografije ( potrazite na netu), ne bih verovao. Sigurno mu prilaze da traze izvinjenje za pakao koje su pod Turcima iskusile njihove prabake? Ili mozda da protestvuju zbog zalosnog polozaja zena u turskom drustvu ( bolje nego u Avganistanu ali daleko od civilizacije)?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.