Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Domaću štednju inflacija još ne obezvređuje

U Austriji banke ne daju kamatu, a zbog rasta cena svaki štediša godišnje u proseku izgubi 700 evra
(Фото А. Васиљевић)

Inflacija je trenutno najvažnija tema u svetu. Zašto? Zato što ako je veća od očekivane, kao što je to sada slučaj u nekim zemljama, smanjuje realnu vrednost zarada, štednje u bankama, ulog u penzionim fondovima. To je neka vrsta nameta za ove vlasnike novca ili kako to ekonomisti stručno kažu „inflacija je porez”.

Pedantni austrijski bankar Erste banke u Beču Tomas Šaufler već je izračunao na primeru štednje o kolikom gubitku je reč. On kaže da svaki štediša u Austriji u proseku izgubi godišnje 700 evra. Banke ne plaćaju gotovo nikakve kamate, a inflacija smanjuje vrednost novca.

– U Austriji u bankama leži oko 385 milijardi evra na štednji bez ikakve kamate. Kod stope inflacije od sadašnjih 2,8 odsto, gubitak samo na osnovu toga je najmanje 6,3 milijardi evra – objasnio je Šaufler.

Kod nas to još nije slučaj. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da kamatne stope, kako na dinarske, tako i na devizne depozite, ne treba porediti samo sa jednim ili nekoliko pojedinačnih stopa inflacije kako bi se doneo zaključak o isplativosti štednje i vrednosti uloga.

– Ovo naročito zato što su stope inflacije poslednjih meseci na nešto višim nivoima od centralne vrednosti cilja koji je tri odsto usled delovanja privremenih faktora – niske baze iz prethodne godine, kao i privremenog rasta cena pojedinih kategorija proizvoda, pre svega cena energenata, dok su početkom godine bile i ispod donje granice ciljanog koridora od 1,5 odsto. Zato se ne može unapred, bez uvida u kretanje kamatnih stopa ili inflacije u narednom periodu, govoriti o negativnim realnim kamatnim stopama na depozite – odgovaraju u centralnoj banci na naše pitanje o uticaju inflacije na uloge.

Kamatne stope na tržištu zavise u najvećoj meri, dodaju, od osnovnih kamatnih stopa nadležne centralne banke. NBS je od maja 2013. spustila referentnu kamatnu stopu za 10,75 procentnih poena (sa 11,75 procenata na rekordno niskih jedan odsto), čime je omogućila do sada najpovoljnije uslove finansiranja u domaćoj valuti za građane, privredu i državu.

– Kamatne stope nisu, dakle, smanjene samo na depozite nego i na kredite i to se uvek dešava usklađeno. Dodatno, smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite bilo je i izraženije od umanjenja osnovnih kamatnih stopa NBS, jer je smanjena i premija rizika, usled poboljšanja domaćeg makroekonomskog ambijenta tokom svih prethodnih godina. Umanjenje kamatnih stopa na depozite u stranoj valuti, u velikoj meri zavisi od odluka centralnih banaka zemalja ili unija čije su te valute. Ipak, usled poboljšanih uslova poslovanja u zemlji i znatnog pada premije rizika, i kamatne stope vezane za kredite i depozite vezane za evro smanjene su u većoj meri od smanjenja osnovnih kamatnih stopa ECB-a – navode iz centralne banke.

Naglašavaju da banke u Srbiji ni na dinarske ni na devizne depozite nisu uvele negativne kamatne stope, niti očekuju da budu uvedene, i pored, sada već, dužeg vremenskog perioda veoma niskih i negativnih kamatnih stopa unutar evrozone.

Rezultati najnovije redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, objavljeni 4. avgusta, za period od juna 2012. do juna 2021. godine govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu su doprineli makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina (pre svega, niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja, umereni nivo javnog duga), relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti. Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

Tako je, na primer, analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdila da bi građanin koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. dobio oko 42.000 dinara (358 evra) više od onoga koji je na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ulver
to se mora ispraviti i uskoro poceti da se kontrolise. a to ce se ciniti podizanjem kamatnih stopa i to se ocekuje veoma brzo, vec pocetkom 2022. svima je jasno da je to neminovnost, a prvo su sa tim krenuli u juznoj koreji. u sad se blize tome, ne zele to jos uvek da rade je smatraju da je inflacija tranzitorna, nesto slicno smatraju i u centralnoj evropskoj banci. medjutim, svi parametri pokazuju da ce kamatna stopa ici na gore. bundesbank je prognozirala inflaciju do 5%.
električar
Ali obezvredjuje životni standard, a životni standard i kupovna moć običnog čoveka su izgleda poslednja rupa na svirajki vlasti ...Važno je da se oni sami hvale kako su najbolji u poslednjih sto godina i da Tito nije imao toliko uspeha kao oni ... A ono u čemu oni imaju najviše uspeha je vrlo problematično, a netransparentno, trošenje tudjih para (budžet) ... Svakom od njih se iz očiju vidi koliko je srećan zbog toga i koliko se raduje svakom potrošenom dinaru ... "Ne znam" zašto je tako ...
Uciteljica
Dinarska stednja u bankama? To je u Srbiji statisticka greska!
Boris
Nije dovoljno tako jednostrano gledati. Izgleda da se ovde mijesaju pojmovi inflacije i devalvacije, slicno, ali ipak nije isto. Paritet kupovne moci je veoma bitan.Ako ste imali 100.000 dinara u banci prije deset godina, mogli ste vise roba i usluga da kupite iako kurs nije znacajnije oscilirao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.