Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NA AVALI

Počinju radovi u podnožju tornja

Plan je da se u septembru skinu ploče koje prekrivaju plato i da se uradi hidroizolacija. – Zaključno sa julom toranj posetilo 83.000 ljudi i ako se nastavi taj trend može se očekivati broj poseta približan rekordnom od 185.000
(Фотографије Небојша Марјановић)

U podnožje Avalskog tornja, svojevrsnog svetionika Beograda koji se po drugi put ka nebu vinuo pre jedanaest i po godina, ubrzo će stići majstori. Neće se majstorisati na samom obeležju i turističkoj atrakciji glavnog grada, već na platou u koji su ukopana tri kraka tornja. Ovaj posao odavno je bio u planu, navode u JP „Emisiona tehnika i veze” (ETV), ali sada su konačno ispunjeni svi uslovi da se on i sprovede. Plan je, kako kaže Jelena Dimitrijević Gajić, pi-ar ETV-a, da se skinu ploče koje prekrivaju plato i da se napokon uradi hidroizolacija tog prostora ispod tornja.

– Radovi bi trebalo da krenu u drugoj polovini septembra. Reč je o projektu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ta rekonstrukcija se radi prvi put otkako je podignut novi toranj. Radovi će sigurno da traju više od mesec dana. Taj posao je u suštini trebalo da se uradi kada je bilo otvaranje pre 11 godina, ali na kraju je nas sačekalo. Estetski možda neće biti primetna promena pošto će biti vraćene iste ploče, ali suštinski to su važni radovi – naglašava Dimitrijević Gajić.

Da bi počeo ovaj posao, čekalo se da prođe letnja sezona. Mada, ističe ona, kada je jesen topla, i u septembru i oktobru zna da bude odlična poseta.

– April i maj su, kada je reč o poseti tornju, najudarniji, pre svega zbog đačkih ekskurzija. Ove godine svakako je bolja poseta nego prošle, ali opet nešto lošija nego u godinama pre kovida. Upravo zbog toga što se nisu u potpunosti vratile ekskurzije. Na samu posećenost dosta utiče i vreme. Kada je januar hladan, bude oko 1.500 poseta tornju, a ove godine bilo je 7.000 poseta jer je vreme bilo baš lepo – dočarava Dimitrijević Gajić dodajući da je zaključno sa julom ove godine toranj posetilo 83.000 ljudi što je gotovo kao cela 2020. godina kada se na vidikovac popelo ukupno 85.000 ljudi. Pa, ako se nastavi trend iz prolećnih i letnjih meseci, može se očekivati da će se na kraju 2021. broj poseta približiti cifri od 185.000 koliki je rekord iz ranijih godina.

– Možda se još nisu u potpunosti vratile te organizovane ekskurzije, ali sada su sve primetnije porodične posete, rodbinske i penzionerske grupe. Dobro se radi i sa Turističkom organizacijom Beograda jer oni strance usmeravaju kod nas zbog toga što je Avala nešto što obavezno treba videti, tačka sa koje se vidi pola Srbije. Stranci su fascinirani pogledom, udahnu i uživaju, traže nove tačke koje mogu da obiđu, dok domaći turisti traže da sa vidikovca uoče svoju kuću – ističe Dimitrijević Gajić napominjući da je u poslednje vreme na tornju primetniji sve veći broj kineskih i ruskih turista.

Situacija se polako vraća u normalu, ali korona predostrožnost i na tornju je donela određene promene. Tako su sada tu dezinfekciona sredstva, u liftu tornja moraju da se stave maske, a kada se stigne na vidikovac, na njemu može da bude maksimalno pedesetak ljudi, a ne kao ranije 80. Naravno – zbog distance.

– Postoji određena fleksibilnost. Ako u lift ulaze osobe koje nisu došle zajedno, onda u njemu može da bude maksimalno njih pet, ali ako su došli grupno, porodično, u isto vreme može da ih bude osam, devet. Isto važi i za sam vidikovac, nešto više ljudi može da bude na njemu ukoliko je reč o grupnoj poseti, na primer ako su to đaci koji su zajedno došli. Maske su obavezne samo u liftu, s obzirom na to je vidikovac otvoren prostor, pa na njemu svako odlučuje da li će nositi masku ili ne – ističe Dimitrijevićeva.

Sa vidikovca beogradskog svetionika deo Srbije vidi se kao na dlanu

Avalski toranj, kao prestonička atrakcija, u priličnoj je prednosti kada se govori o neophodnim merama predostrožnosti, u odnosu na posete nekim drugim gradskim obeležjima, baš zato što su najvažniji sadržaji na njemu i oko njega – na otvorenom.

– To je zaista njegova velika prednost. Jedino su blagajna i liftovi zatvoreni prostori, ali tu se posetioci svakako kratko zadržavaju – kaže Dimitrijeviće Gajić.

Gradilišta, saobraćajnice i vremenske prilike – kao na dlanu

Dok su se mnogi minulih sedmica utrkivali da naprave što bolje slike i snimke deponije u Vinči koja je danima gorela, pravo stanje na njoj iz sata u sat moglo je da se prati sa vidikovca tornja. Odatle je naročito moglo da se oceni kako teče suzbijanje vatre i dima. Jer, sa vidikovca ovog beogradskog svetionika ne vidi se samo dobar deo Srbije kao na dlanu, nego i mnoga beogradska gradilišta, saobraćajnice, lokalni poljski požari... Sa tog 122. metra odlično se može sagledati i pratiti tok odvijanja radova na gradilištu Obilaznice oko Beograda, ali i kakvo je vreme u kom kraju Srbije. Pa tako, dok je naša ekipa obilazila toranj, lako je moglo da se uoči da u Vojvodini sija sunce, da iz Šumadije stižu kišonosni i tmurni oblaci, a da je u okolini Beograda vreme negde između ove dve krajnosti. Sve to je bilo uočljivo, iako je bio oblačan avgustovski dan. A kada je kristalno jasan, sa tornja se može videti i do 80 kilometara u daljinu, na primer sve do Vršca. Još bolja slika Beograda i Srbije dobija se sa nekoliko metara više tačke, manjeg vidikovca. Na njega posetioci nemaju pristup, ali ekipa „Politike” bila je u prilici da lepote i kontraste različitih delova glavnog grada i dela Srbije sagleda i sa te tačke.

Prosidbe na vrhu sve češće

Da Avalski toranj može da prozbori koju, imao bi šta da kaže onim zaposlenima koji se žale na veliki broj radnih sati. Jer ovaj avalski feniks od cele kalendarske godine za posetioce je zatvoren samo jedan dan, na Božić. U ostala 364 dana jedina je razlika da li je reč o letnjem ili zimskom radnom vremenu. Toranj je sve atraktivniji za posete i predveče, naročito otkako je osposobljena i dekorativna rasveta na njemu, pa ljudi dolaze da se fotografišu u to doba dana.

– Sve češće, bar jednom, dva puta nedeljno kontaktiraju nas ljudi, uglavnom jača polovina, da bi organizovali prosidbu na vidikovcu. Nama je drago što biraju toranj za taj čin. To je atraktivno i za posetioce koji se zateknu na vidikovcu, pa je taj čin obično propraćen aplauzom. Ništa od toga, naravno, ne naplaćujemo. Učestvujemo samo oko organizacije, da se pričuva prsten ili da se iznese korpa sa cvećem – priča Jelena Dimitrijević Gajić.

Akcenat na Muzeju ETV-a

Minulih godina u podnožju tornja uređeni su teretana na otvorenom, igralište za decu i drugi sadržaji. Jedan od njih je i Muzej ETV-a. Ali, kako navodi Jelena Dimitrijević Gajić, potencijali muzeja u kome se mogu videti stari čuveni modeli televizora, jedan od magnetofona TV Beograd, stari gramofon na kome se i dalje vrte ploče, kao i makete tornja koje su đaci izradili povodom njegove desetogodišnjice, do sada nisu u potpunosti iskorišćeni. Zato je u planu da na njemu bude veći fokus.

Plato koji će od idućeg meseca zaposesti majstori

– Muzej ETV-a je svojevrsna radio-televizijska riznica, istorijski legat analogne i digitalne televizije, Avalskog tornja. Zato želimo da ga modernizujemo, oživimo i učinimo pristupačnijim za sve generacije, da u narednom periodu spojimo tehnologiju, budućnost, sadašnjost i prošlost – kaže Dimitrijević Gajić.

Spomenik, priroda, hotel, sankanje – i manjak prevoza

Avalski toranj najprepoznatljivije i najuočljivije je obeležje ove prirodne prestoničke lepotice. Ali, ne i jedino. Spomenik neznanom junaku i prelepa šetna staza do njega, hotel „Avala” na čijoj terasi okruženoj zelenilom veći deo godine se može uživati u kafi, verski objekti, sankanje i druge zimske igre dodatni su razlozi zbog kojih iz godine u godinu sve više turista pohodi ovu zelenu oazu prestonice.

Oni koji su naklonjeni aktivnom turizmu od podnožja do vrha Avale mogu da uživaju u uređenim pešačkim stazama koje zasvođuju razne vrste stabala stvarajući odličan hlad i u toku najvećih vrućina. Usput postoje i odmorišta s klupama i stolovima, ali i putokazi.

Već nekoliko godina u prilično dobrom stanju je i kolovoz od podnožja Avale do vrha pa i vozači, osim u kvalitetnom asfaltu, dok su za volanom, mogu da uživaju u hladovini i lepim avalskim pejzažima.

Ali, ne dolaze svi na vrh Avale automobilima niti da bi pešačili od podnožja. Pa ako bi se govorilo o manjkavostima na ovom prirodnom dragulju glavnog grada, onda je to loša veza javnim prevozom podnožja i vrha Avale, gde se i nalazi najveći broj sadržaja i turističkih atrakcija. Od maja do kraja avgusta vikendom vozi autobus od Voždovca do vrha Avale, a leti prevozi i turistički autobus od centra grada do vrha. Ali, posetioci se godinama žale da to nije dovoljno i da bi nadležni trebalo da smisle celogodišnju avalsku liniju od podnožja do vrha, koja bi funkcionisala svakog dana i koja bi pre svega bila namenjena baš onima koji dolaze da posete sadržaje na ovoj planini. Predlozi posetilaca Avale su da to bude nešto poput kružnih, takozvanih šatl linija s manjim autobusima koji bi pravili više krugova u toku dana.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.