Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Eskobar novi Bajdenov „specijalac” za Balkan

Na dužnost koju preuzima od Metjua Palmera, karijerni diplomata i dugogodišnji poznavalac regiona stupa 7. septembra
Габријел Ескобар и Ивица Дачић у Београду 9. октобра прошле године (Фото Министарство спољних послова Србије)

Karijerni diplomata Gabrijel Eskobar, dosadašnji zamenik ambasadora SAD u Srbiji, dolazi 7. septembra na mesto Metjua Palmera – preuzima dužnost zamenika pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja i funkciju izaslanika Stejt departmenta za zapadni Balkan. „Imenovanje je zvanično, a na novu dužnost stupam 7. septembra”, rekao je Eskobar juče za Tanjug, potvrđujući navode medija da je upravo on novi glasnik američke spoljne politike za ovaj region.

Njemu niko iz ovog regiona neće moći da prodaje maglu, kategoričan je Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, koji dobro poznaje Eskobara. „Zna ljude, vrlo je blizak sa mnogima i iz opozicije i iz pozicije”, dodaje on. Ono što je dobro, kaže, može da krene u posao odmah – samo je pitanje šta je to Džozef Bajden zamislio s nama.

Eskobar je u Srbiji od avgusta 2019. godine, kada je imenovan za zamenika ambasadora u ambasadi SAD, gde je vršio dužnosti otpravnika poslova do dolaska ambasadora Entonija Godfrija. Prethodno je kao viši savetnik ambasadora bio zadužen za sektor za ekonomska pitanja u američkoj ambasadi u Bagdadu, gde je tokom većine mandata bio vršilac funkcije zamenika ambasadora. Ali bio je i mnogo ranije na ovim prostorima. U periodu 1998–2001, Eskobar je, prema zvaničnoj biografiji, realizovao četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, BiH, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranja ambasade SAD 2001. godine.

Gabrijel Eskobar (Foto ambasada SAD)

Neupitno je da Eskobar vrlo dobro poznaje ovaj region, ali da bismo imali ključnu procenu šta će uopšte biti politika SAD prema zapadnom Balkanu, treba sačekati i neverovatno dug proces nominacija za sve važne funkcije u Stejt departmentu, ukazuje i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS). Sa Karen Donfrid kao pomoćnicom državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove (za doskorašnju predsednicu Nemačkog Maršalovog fonda, koja ima nadstranačku podršku, ne očekuju se problemi sa konfirmacijom, samo je pitanje stavljanja njenog imenovanja na dnevni red) i sa Gejbom Eskobarom kao novim zamenikom pomoćnika i izaslanikom za Balkan, region dobija dvoje jakih atlantista koji veruju u značaj i saradnju SAD i Evrope, ali i NATO-a, ističe Milićeva. „Ovo naglašavam zbog povećanog značaja Kfora u svetlu novonastalih dešavanja oko povlačenja američkih snaga i NATO saveznika iz Avganistana”, dodaje ona.

Ukazujući da će ovog puta politika SAD biti usaglašena između četiri ključna faktora u Americi – Bele kuće, Stejt departmenta, Pentagona i Kongresa, Predrag Rajić, narodni poslanik i analitičar Centra za društvenu stabilnost, kaže da će  Eskobar donositi jednu jedinstvenu poruku iz SAD, za razliku od prethodne četiri godine, kada smo posredstvom Metjua Palmera i Ričarda Grenela često slušali različite američke stavove. „Eskobar će zastupati stavove Bajdena i onoga što je usaglašna spoljna politika Amerike na ovom prostoru. Vidimo da se Amerikanci trude da usaglase svoju politiku sa EU ovde i očekujem u tom smislu da će Eskobar biti još aktivniji. Posmatrajući njega i njegov rad ovde, verujem da će on pristupati svakom problemu analitički i da će u iznošenju stavova biti prilično otvoren”, ocenjuje Rajić.

Kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, on očekuje da će Eskobar biti „čak i oštar” u delovanju prema Kurtijevoj administraciji u Prištini. „Jer, ne verujem da su Amerikanci prezadovoljni njegovim potezima, pogotovo odbijanjem da uđe u inicijativu ’Otvoreni Balkan’, iako je to bila obaveza koju je Priština preuzela direktno prema Vašingtonu prošle godine”, napominje Rajić.

Primećujući da su počeli razni napadi po društvenim mrežama na Gabrijela Eskobara, Vladan Živulović ocenjuje da su potpuno neosnovani. „Eskobar je čovek koji ima ’debelo’ iskustvo sa regionom. Čovek koji je najzaslužniji što je Dodik došao na vlast u RS (radio je na tome intenzivno i rekao mi je da je Dodik u tom trenutku praktično bio i jedino rešenje, kao jedini koji nije bio pod lupom Haga). Bio je jedno vreme i u Crnoj Gori, pa mu sada stavljaju na teret razne ’nebuloze’ poput ubistva Gorana Žugića (reč je o slučaju ubistva savetnika Mila Đukanovića u maju 2000. godine, prim. a.), i po tome vidim da je krenula propaganda protiv njega, što je i za očekivati s druge strane, sa Istoka”, kaže Živulović.

Podvlači da Eskobar poznaje sve ovde, od bivših DOS-ovaca do sadašnje vlasti, „što je u redu za diplomatu – i treba svakoga da poznaje”. To je čovek koji poznaje situaciju, odnose, ljude i Živulović veruje da će Eskobar, kao neko ko je blizak američkim demokratama (i njegova sestra Veronika je kongresmenka), strogo sprovoditi politiku Bele kuće. Samo da se ta politika, posle Trampa, još i definiše. „Imali smo topla očekivanja od Trampa, nažalost nije dobio izbore. Opet, možda imamo sreće, jer Bajden ima toliko spoljnopolitičkih problema na istoku, sa Kinom, Avganistanom, Sirijom, Irancima i ostalima, a mi nismo u fokusu i to treba iskoristiti”, kaže Živulović i ocenjuje da, s obzirom na to da Amerika nema veliki interes za Srbiju i region, ne treba da očekujemo neke velike poteze. Smatra da im je najvažnije da neutrališu uticaj Rusije i Kine u regionu i da će to biti Eskobarov glavni zadatak.

Eskobar je dočekao Grenela u Beogradu 2019.  (Foto Tviter/ambasada SAD)

Kada je reč o dostignućima dosadašnjeg specijalnog izaslanika, Jelena Milić ističe da je Metju Palmer dao značajan doprinos periodu kada je, prema CEAS-ovom istraživanju, skoro 80 odsto građana Srbije podržavalo (ili nije bilo protiv) unapređenja i jačanje bilateralnih odnosa Srbije i SAD, čak i u odbrani i bezbednosti. Bilo je to pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, a zahvaljujući naporima i američkih i srpskih zvaničnika i njihovim izjavama. „To je jedan izuzetan rezultat koji je bio posledica atmosfere u kojoj SAD nisu ništa radikalno promenile stav o Kosovu već su samo jednog momenta dopustile mogućnost fleksibilnijeg, ili novijeg, svežijeg pristupa rešenju novog statusa Kosova. Bez obzira na to da li je to dolazilo iz Trampovog kabineta, a Metju Palmer samo prenosio kao odgovoran službenik svoje administracije, to je obeležilo taj period”, navodi ona i izražava nadu da će i Eskobar te trendove i te kako imati u vidu.

Rajić podseća da je Palmer imao veoma težak zadatak budući da se na funkciji specijalnog izaslanika Stejt departmenta obreo u vreme predsednika Trampa, koji je opet imao svog specijalnog izaslanika za KiM – Ričarda Grenela. „Oni su neretko bili u nesaglasju i neretko nisu uopšte imali identične stavove i identične zadatke. Tako da je to unosilo izvesnu konfuziju i u američku spoljnu politiku u ovom delu Evrope ali je takođe neretko dovodilo u zabludu i faktore na zapadnom Balkanu”, ukazuje on, dodajući – da je s tim je sada gotovo.

U takvim okolnostima, Palmer se ponašao, koliko je mogao, proaktivno, došlo je i do izvesnog pomeranja nabolje u odnosima između Beograda i Vašingtona, navodi Rajić. „Imali smo nekoliko puta vrlo oštre stavove samog Palmera kada je reč o nelegalnom postupanju privremenih institucija samouprave u Prištini, što je takođe novitet. Ali generalno, dolazilo je do izvesnih pomaka pre svega zbog proaktivne spoljne politike države Srbije i zbog aktivnosti konkretno i lično predsednika Vučića na tom planu”, zaključuje on.

Smatra i da će Srbiji u narednom periodu manevarski prostor biti sužen u odnosu na prethodne četiri godine, budući da su stavovi Bajdena i njegove administracije povodom pitanja KiM ili, recimo, situacije u BiH, prilično rezolutni. „Ali mislim da, zahvaljujući tome što je naša država na vreme povlačila određene poteze i pripremala se za takvu situaciju, neće doći do korenitih i naglih promena u njihovom pristupu nama. Beograd se pokazao kao adekvatan i pouzdan partner, za razliku od, recimo, Prištine”, ističe Rajić.Antrfile

Šest priznanja Stejt departmenta i šest stranih jezika

Funkcije Gabrijela Eskobara na rukovodećim pozicijama obuhvatale su i poziciju koordinatora za kubanska pitanja u Birou za zapadnu hemisferu u okviru Stejt departmenta u periodu 2017–2018, zamenika ambasadora u Američkoj ambasadi u La Pazu u Boliviji (2014–2017), generalnog konzula u američkom konzulatu u Pešavaru u Pakistanu (2013–2014) i vođe američkog tima za rekonstrukciju u oblasti Kirkuka u Iraku (2009–2010). U Birou za evropska pitanja, Eskobar je služio na poziciji savetnika za politička i ekonomska pitanja u američkoj ambasadi u Lisabonu, zamenika političkog savetnika u Rimu, službenika za političko-vojna pitanja u Pragu, i vicekonzula u Moskvi. Kao karijernom diplomati, u šest navrata mu je dodeljeno najviše priznanje Stejt departmenta za izuzetan doprinos i jednom priznanje Stejt departmenta za poseban doprinos. Takođe, dodeljena mu je nagrada Stejt departmenta za izuzetan rad na terenu kao i nagrada Ministarstva odbrane koja se dodeljuje civilima za izuzetan doprinos vojsci. Eskobar je diplomirao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i govori španski, ruski, italijanski, srpski, češki i portugalski jezik.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Оки Доки
"Њему нико из овог региона неће моћи да продаје маглу". Тачно тако.Како да се продаје "магла" представнику државе која је "маглу" и измислила и успешно је примењује и у овом региону и широм света. Дакле, г. Ескобар има задатак да и даље "замагљује" проблеме и дешавања на овим просторима, све у складу са америчким интересима.
MILE
Možda i bude nešto od ovog ESCOBARA!!!!!
Miroljub
Familija Eskobar je daleko cenjena svuda u svetu. Setimo se Pabla i njegovih poslovnih uspeha koji su podigli sirotinju na noge. Nadam se samo da nije gospodin Eskobar izabran zbog Kosova. Na KiM cveta biznis kojeg su blago rečeno Eskobari i izmislili. Pa neka je sa srećom!
Milan Dorcolac
Jedan od ocekivanih komentara iz naseg podnevlja. Vidite, Eskobar je sasvim normalno prezime spanskog govornog podrucja. I prezime Kastro je rasprostranjeno, ali nisu svi Fidel sa Kube. Interesantno je da prezimena ne smetaju karijeri ljudi kada se o SAD radi. Presednik im se zvao Barak Husein i niko ga nije poredio sa Sadamom Huseinom.
Gospodja Mirjana
Kako to autor misli "samo je pitanje šta je to Džozef Bajden zamislio s nama."? To li je stvar zamisli, čije i kako i čime? "Samo" je to pitanje, jedino, glavno? To? Neko nesto zamislio sa nama pa se pita pa da tako bude?
Milan Dorcolac
Da, pita se. Znate kako je sa Rimom kad ste Rimsko carstvo!? Sto Rim kaze, to se dogodi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.