Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Znanje je jedini resurs kojim raspolažu mali narodi

Akademik Ljubodrag Dimić ističe da udžbenike istorije za srednje škole treba pisati kroz kreativni dijalog neistomišljenika i pita čemu nova izdanja i izlaganje roditelja nepotrebnom trošku ukoliko „nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku za svaku temu”
(Pixabay)

Pokretači peticije u kojoj se traži hitno ukidanje reformisanog programa istorije po kom se uči u srednjim školama, na čelu sa akademikom prof. dr Ljubodragom Dimićem, za naš list odgovaraju na otvoreno pismo kojim su u ponedeljak u „Politici” na taj zahtev reagovali predstavnici prosvetnih vlasti. Obraćajući se kolegama i ministru prosvete, oni naglašavaju da je peticija imala za cilj da doprinese „razvoju obrazovanja i formiranju naučne istorijske svesti u našoj državi i društvu”. Dodaju da im je drago što su u Ministarstvu prosvete i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) to i prepoznali. Akademik Dimić naglašava da struka kojoj su posvećeni može da napreduje samo u kreativnom dijalogu neistomišljenika i da toj razmeni stručnih mišljenja treba dati šansu. Pretpostavlja da su saglasni u stavu da istorija nastoji da nađe odgovore na složena pitanja koja sadašnjost postavlja prošlosti, zarad razumevanja budućnosti. To podjednako, kaže, važi za istoričare koji se bave naučnim i pedagoškim radom.

Važno je, napominje, da kolege potpisnici peticije zaposleni u prosveti, iskazujući javno stručne stavove delom suprotne onima koje zastupaju Ministarstvo prosvete i ZUOV, sa punom odgovornošću uvažavaju i primenjuju zakonom propisani i važeći obrazovni koncept. Potpisnici peticije nisu skloni da „olako” iznose optužbe na postojeći program iz predmeta istorija i reforme koje se sprovode, ali kažu da zadržavaju pravo da u slobodnoj, demokratskoj zemlji nesputano iskažu mišljenje o stručnim pitanjima koja ih se, kao društva, tiču. One koji imaju drugačije stavove ne smatraju neprijateljima, već kolegama koji argumentima brane sopstvene stavove. Tu prostora za insinuacije nema, naglašava Dimić, koji je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Potpisnici peticije smatraju da sadržaji učenja i ishodi učenja predstavljaju deo nerazdvojne celine koja čini nastavni proces. Naše je mišljenje da je pogrešno smatrati kako je jedno „najvažnije”, a drugo manje važno, da nastavnike istorije treba obučavati kako bi ostvarivali programe „orijentisane na ishode učenja, a ne na sadržaje”. Ubeđeni smo da sadržaji učenja iz predmeta istorija koje nude nastavni planovi i programi najdirektnije određuju ishod učenja, a taj „ishod” je sticanje pouzdanog znanja o prošlosti. Ne mislimo da su izostavljeni pojedini delovi sadržaja, mada su neki grubo prebačeni u novonastale predmete: religiju i civilizaciju i geopolitiku. To predstavlja nepotrebno opterećenje već preopterećenih učenika. Ko će te predmete predavati – pita akademik.

Uz ostale potpisnike tvrdi da ishodi i standardi nisu neki novouspostavljeni element nastavnog procesa. Oni su postojali otkako postoji škola, samo što su oduvek bili utemeljeni na sadržaju. To je ono što učenik razume, prepoznaje, koristi, identifikuje, uočava i, kako se često navodi u ishodima, analizira i kritički procenjuje. Problem je, kaže Ljiljana Raković, profesorka istorije u Zemunskoj gimnaziji i potpisnica peticije, u tome što su i iz ishoda i iz standarda izbačeni glagol znati i imenica znanje. Bez znanja sadržaja koji se obrađuje, koji su novim programom nazvani „ključni pojmovi sadržaja predmeta”, učenik, upozorava, neće ni razumeti, ni prepoznati, ni identifikovati, a kamoli analizirati ili kritički procenjivati.

Akademik Ljubodrag Dimić (Foto Medija centar Beograd)

– Naše je mišljenje da u nastavnim programima mora biti dominantan hronološko-tematski pristup obradi istorije. Na taj način učenik najdelotvornije saznaje i razume istorijske događaje, pojave i procese koji istim pojedinačnim događajima daju smisao. Svaki drugi pristup smatramo eksperimentom sa neizvesnim ishodom, a znanje je jedini resurs kojim raspolažu mali narodi – naglašava Ljiljana Raković.

Teme koje su uvedene reformnim programom nisu novina same po sebi. Decenijama su obrađivane u nastavi istorije, ali u sklopu hronoloških okvira ili van njih ukoliko je u pitanju sistematizacija gradiva. U neposrednom radu s decom pokazalo se da sva „uputstva za didaktičko-metodičko ostvarivanje” ne daju očekivane rezultate, navodi Rakovićeva. Umesto logično povezanih „pojmova” u hronološko-tematskom okviru koji su omogućavali osvetljavanje, razumevanje i istraživanje određenih događaja, pojava i procesa, učenici su suočeni s mnoštvom nepovezanih „pojmova” koje, bez ikakvog hronološkog smisla, teško mogu da razumeju. Mnogi među njima izlaz nalaze u mehaničkom memorisanju podataka ili, kada su „samostalna” istraživanja u pitanju, nekritičkom preuzimanju materijala sa interneta i uključivanju „pomoći sa strane” od roditelja ili nekog drugog. To istovremeno ukazuje na nedostatke tokom vrednovanja procesa i produkata učenja. Vrednovanje aktivnosti ili ishoda bez znanja dozvoljava da učenici bez ispunjavanja potrebnog „standarda” završavaju školsku godinu pozitivnom ocenom i prelaze u naredni razred, naglašava akademik.

– Ukoliko „nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku za svaku temu”, zašto su pisani novi udžbenici i roditelji izlagani nepotrebnom trošku? Zašto nastavnicima nisu date smernice koje teme je potrebno posebno sistematizovati i akcentovati na osnovu već napisanih udžbenika koji slede hronološki princip? Hronološki princip je narušen, ne samo tematski već i izmeštanjem delova gradiva u mlađe razrede. To je učinjeno od šestog razreda osnovne škole do završnog u gimnaziji. Takvim izmeštanjem gradiva učenici su dodatno opterećeni, ali podjednako i nastavnici. Iz tih razloga prebrzo se „prelazi” preko novog gradiva, većina učenika ne uspeva da ga savlada, što proizvodi otpor prema predmetu, a ostvarivanje ishoda i standarda postaje dostupno samo najboljim đacima. Takođe, za važne teme iz nacionalne i opšte istorije nema dovoljno vremena, a neke, kao što su Balkanski i Prvi svetski rat, uče se na samom kraju školske godine. Nasuprot tome, teme koje se tiču raspada SFRJ i ratova vođenih tokom devedesetih godina, napuštanjem hronološkog i striktnom primenom tematskog principa, uvedenog reformom nastavnog plana i programa, obrađuju se na početku školske godine. Nedoumice u vezi s namerama koje se time žele postići dodatno podstiče i mogućnost da se propratni materijali i uputstva na osnovu kojih se učenici mogu dodatno edukovati o devedesetim godinama 20. veka dobijaju sa specijalizovanih propagandnih sajtova i od nevladinih organizacija koje organizuju kurseve i daju uputstva kako to činiti – upozorava Dimić.

Izlišno je, dodaje, napominjati da taj period istorije nije naučno i istoriografski obrađen i da postoji mogućnost da đaci svoje predstave o raspadu SFRJ i ratovima devedesetih formiraju na propagandnim materijalima koji nisu kritički vrednovani. Pita zašto se ne pripremaju dopunski materijali na mnoge druge teme iz opšte i nacionalne istorije. Takođe, postavlja pitanja ko bira te materijale, ko ih selektuje, ko ih odobrava.

Uz potpisnike peticije akademik misli da su ciljevi nastave istorije, postavljeni u nastavnom programu iz 2018. godine, mnogo skromniji od onih koji su važili ranije. Na taj način, najdirektnije je umanjen i značaj koji društvo posvećuje predmetu istorija. Kao primer navodi kako je važan cilj, koji je pored ostalih, ranije postojao u svim planovima i programima nastave istorije – „Razvijanje nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta” – u reformisanom programu izostao.

– Da li da spomenem da umanjivanje značaja predmeta istorija neminovno vodi smanjivanju broja časova u pojedinim tipovima škole i pojavi tehnoloških viškova. Smatram važnom Vašu spremnost da „tvrdnje” koje iznosite o postignutim rezultatima u radu na važećem reformisanom programu u skorom vremenu preispitate. Analiza postignutog svakako će biti bliža istini ukoliko u taj proces uključite i one koji, svakodnevno suočeni s praksom rada u školi, u ovom trenutku ne dele Vaše mišljenje o uspešnosti započetih reformi školskih sadržaja iz predmeta istorija. Sumnja bez kraja uvek opseda istoričara i omogućava mu da odbaci „tvrdnje” i približi se istini koja nikada nije konačna, koja se uvek može nadograđivati novim znanjem. „Deca su naša budućnost” nije fraza, već najdragocenija vrednost koju imamo, a njihovo znanje, obrazovanje i vaspitanje jedini cilj potpisnika peticije upućene predsednici Vlade Srbije i Ministarstvu prosvete – poručuje akademik Dimić prosvetnim vlastima.

Cilj nastave istorije prema planu i programu 2015/16

„Cilj nastave istorije je sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti; razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti; razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta; sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru); unapređivanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (istraživačkih veština, kritičkog i kreativnog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanja multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga); osposobljavanje za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija; razvijanje svesti o potrebi stalnog usavršavanja i svesti o važnosti negovanja kulturno-istorijske baštine.”

Umesto toga, plan iz 2018: „Cilj učenja istorije je da učenik, izučavajući istorijske događaje, pojave, procese i ličnosti, stekne znanja i kompetencije neophodne za razumevanje savremenog sveta, razvije veštine kritičkog mišljenja i odgovoran odnos prema sebi, sopstvenom i nacionalnom identitetu, kulturno-istorijskom nasleđu, poštovanju ljudskih prava i kulturnih različitosti, društvu i državi u kojoj živi.”

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Данијела
Пуна подршка ауторима петиције- образложења која су дали профеор Димић и професорка Раковић указују на све проблеме реформисане наставе историје.
Radojica Petrović
Да ли приликом размене мишљења неистомишљеници имају знања и компетентност за исказивање таквих ставова или су ту да би унизили и изменили историјске чињенице? Да ли су неистомишљеници припадници националних мањина које живе у Србији и при томе је не поштују? Никада је нису поштовали. Знате за јањичаре и за пету колону....Шта се данас променило? Ништа! Непријатељи су остали исти.
Gavran
Da mali narodi nešto znaju ne bi bili mali.
Миле Р
Један српски академик, еминентни историчар, подноси петицију против иницијативе невладиних организација за драстичну промену приступа српској историји у школама. Ово је одлучујућа битка за српску грађанску свест у 21. веку, која треба да покаже којим је путем наше друштво коначно кренуло.
Problematica
Не знам како ви то гледате нити шта су свима вама циљеви. Ја мислим циљ учења историје је успостављање јасног и научно утемељеног СРПСКОГ погледа на свет. Иначе ћете имати немачки, амерички, хрватски, босански, албански поглед на прошлост и њихове демагогије. Јер они сви имају свој поглед на свет. Иначе циљ едукације треба да сада да нам буде РЕСРБИЗАЦИЈА јер је Југославија разорила ткиво српског Народа преко свих мера и граница. Само погледајте свињарију око "Војвођанске нације".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.