Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nutrije se šetaju ispod Pupinovog mosta

Reč je o prirodnom „konkurentu” dabra koga Srbija ponovo pokušava da nastani. – Potrebno donošenje pravilnika o invazivnim vrstama koji bi ograničio kupovinu, uvoz, razmnožavanje... životinja koje bi mogle da naruše biodiverzitet
Оне једу пуно хране и уколико се не води рачуна о контроли њихове популације, и те како могу да се намноже и очас посла оголе велике површине (Pixabay)

Kuna nije, dabar nije, pacov nije. A šta li je? Ovo su se pre nekoliko dana zapitali Beograđani kada je na internetu objavljena fotografija životinje koja liči na sve tri ove vrste, a uslikana je u blizini Pupinovog mosta. Ispostavilo se na kraju da je reč o nutriji – jednom od najkrupnijih glodara na svetu koji nastanjuje prostore „Beogradske Amazonije”, odnosno Beljarice. Iako je mnogima ovakav, zaista neuobičajen prizor, bio simpatičan, i to posebno jer je reč o vrsti od čijeg se krzna prave bunde, biolozi, međutim, smatraju da bismo ovu fotografiju mogli da shvatimo i kao upozorenje. Reč je, naime, o invazivnoj vrsti koja ugrožava vrste koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva, znači da je se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.

– Nutrije su vrsta glodara i prevod njihovog latinskog naziva je „mišji dabar”, iako je Nemci zovu i „dabar- pacov”. Nutrija potiče iz tropskog dela Južne Amerike i u prirodi živi i kao svaki glodar jede veliku količinu biljne hrane. Nutrija dnevno pojede 25 odsto svoje mase u biljnoj hrani. Kratkog je životnog veka i u prirodi retko doživi tri godine. Može da okoti i do 13 mladunaca u jednom leglu – objašnjava biolog Zoo-vrta Kristijan Ovari.

Kada su, kaže on, ljudi shvatili da ova životinja ima kvalitetno krzno, počeli su da je uzgajaju i na farmama u Severnoj Americi i Evropi. Ispostavilo se, međutim, da te farme nisu bile tako produktivne kao u Latinskoj Americi.

– Nisu bile dovoljno isplative, a pošto nutrija ima veliki reproduktivni potencijal, dobar deo tih životinja sa farmi je na kraju završio izbačen u prirodu. Tu kreće priča stare dobre ekološke katastrofe. Jer zašto čovek ne bi napravio problem kada već može? – kaže Ovari.

Nutrije lako mogu da prežive u našim uslovima, brzo se razmnožavaju i imaju puno potomaka. To remeti odavno uspostavljeni prirodni poredak.

– Republika Srbija još nije donela pravilnik o invazivnim vrstama, iako se nutrije svuda u Evropi kvalifikuju kao invazivne jer svojim postojanjem ugrožavaju domaće vrste životinja. One jedu puno hrane i ukoliko se ne vodi računa o kontroli njihove populacije, i te kako mogu da se namnože i očas posla ogole velike površine. Sama činjenica da su viđene ukazuje da je njihovo brojno stanje već vidljivo i da bi ubuduće mogle da naprave problem – ističe Ovari.
Reč je o jedinkama koje uzimaju staništa kao i dabrovi, blizu reka, gde ima šiblja, žbunja i drvenaste vegetacije. A, dodaje naš sagovornik, ne smemo zaboraviti da je dabar jednog trenutka iščezao u Srbiji i da sada postoji pokušaj da se on ponovo nastani u Zasavici.

– Ali ako se pojavi nutrija koja ekološki zahteva slične uslove za život, a ima brži ciklus, sa tri do četiri okota godišnje sa po 12 mladunaca, za razliku od dabra koji ima jedan ili dva okota sa najviše šest mladunaca, nutrija ekološki i populaciono dobija bitku, a dabrovi je gube. To je veliki udarac za biodiverzitet – ističe Ovari.

Nutrije kod nas nemaju prirodnih neprijatelja i mi nemamo potencijal grabljivica koje bi same mogle da urade „prirodnu kontrolu” ovakve vrste.
Jedino rešenje jeste donošenje pravilnika o invazivnim vrstama koji bi mogao nutrije da „neutrališe” kao pretnju po ostatak prirode.

– Dok ne postoji pravilnik koji će definisati šta su invazivne vrste, nema ni zakonskog pritiska da se ograniči uvoz, kretanje, razmnožavanje, prodaja... Nutrije se, za razliku od crvenouhih kornjača koje su takođe invazivne i pretnja su barskim kornjačama, ne drže kao kućni ljubimci, već kao farmske životinje. Ali sve što nije živelo sa našom prirodom i nije učestvovalo u evolutivnim procesima koji su se razvijali milionima godina, ozbiljan je pritisak na našu prirodu i životinjske vrste koje tu žive. Nutrije našoj prirodi prave štetu jer im tu nije mesto – upozorava biolog Kristijan Ovari.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvonko
Kuna je prekrasna životinja ,ne znam zašto je autor uvrsito u nakaze od glodara ?
MilanM
Пустите ову живуљку нека живи свој живот.
Amerikanac
U Americi se bore protiv invazivnih vrsta tako što npr. u Luizijani država plaća $6 po svakoj ubijenoj nutriji, a u Teksasu je cele godine otvorena sezona lova na divlje svinje.
Бата
Тема има идеолошки потенцијал ;) Рецимо, један део друштва би могао да брани животињска права и слободу кретања ових глодара, а друга група би била става да им треба онемогућити настањивање због очувања еколошке равнотеже и биодиверзитета. Питам се само ко би био ко, јер иронија је да су они који имају сличну благонаклоност према људима који у великом броју долазе са других континената они који арогантно присвајају еколошку свесност као своју особину а друге називају затуцанима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.