Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Naši preci bili su kreativni u komunikaciji

Arhitektonski oblici međusobno su se prožimali, od Dalmacije, Istre do Raške i Kotora
Гаетано Бенчић (Фото: Марко Марковић)

Gaetano Benčić, kustos Zavičajnog muzeja Poreča, održao je predavanje „Od Jadrana do Raške – sakralna arhitektura Hrvata i Srba 12. i 13. veka”, u manastiru Gradac, u okviru 27. Raških duhovnih svečanosti.

Benčić je predavanje započeo opisom kompleksa Eufrazijane u Poreču, ukazujući istovremeno na revoluciju u istoriji umetnosti, koja potiče od vremena cara Justinijana (vladara od 527. do 565. godine). Njegovo obeležje nosi i jedan deo kulture Poreča, kao i novi tok srednjovekovne umetnosti uopšte.

– U to doba stvarani su novi hramovi, jer u šestom veku Justinijan i njegovi graditelji daju novi smisao arhitekturi ovih naših prostora, i to putem koncepta svetlosti i kupole. Kada je čovek ulazio u crkvu, imao je nesvakidašnji doživljaj materijalizacije nečeg nevidljivog, zato što su teolozi onoga vremena znali da na zemlji postoji carstvo božje, unutar crkve. Takav princip sačuvan je u arhitekturi na prostorima današnje Hrvatske, Dalmacije, Srbije, na severnom Jadranu. Naši preci nisu znali za gvozdenu zavesu, a Jadran je bio veliki prostor komunikacije sa prometnim putevima – objasnio je Benčić.

Prema njegovim rečima, vizantijska arhitektura imala je internacionalne odlike, od Carigrada do Ravene i Poreča, od Kotora do hrišćanskih crkava u Srbiji.

– U ranom srednjem veku stiče se i određena individualnost u graditeljstvu, a svaki prostor tog vizantijskog internacionalizma poprima specifičan regionalni jezik. Time je uvećana lepota ove arhitekture. I tako, recimo, na hrvatskom području, u Dalmaciji i Dalmatinskoj zagori, u okolini Zadra, postoji nekoliko primera takvih hramova, od Svetog Donata do Svetog Trojstva u Splitu – napomenuo je Benčić, pokazujući crkve u obliku šestolista ili osmolista.

To su, prema njegovim rečima, crkve koje su građene od ranog srednjeg veka do 12. veka, a služile su i kao mauzoleji za porodice višeg staleža, koje su imale ugled i bogatstvo.

– Lepota tih oblika je u tome što su otvoreni, što se nekako pomeraju, idu od jednog prostora do drugog i nemaju etničke niti verske granice. Naručilac crkve nije gledao na to odakle dolazi graditelj, njega je zanimao taj poseban oblik. On je samo naglašavao da hoće mauzolej, hodočasničku crkvu ili manastir, a na graditelju je bilo da sve kreativno uobliči. To je bila velika vrlina ondašnjih mecena, koji su stvaraocima davali veliku umetničku slobodu izraza. Tako su se arhitektonski oblici međusobno prožimali, od Dalmacije, Istre do Raške i Kotora. A tadašnji umetnici bili su vrlo praktični. Oni bi došli na određeno mesto, posmatrali su prostor, dobili su duhovna uputstva za to specifično podneblje, i onda su počinjali da rade, stvarajući veze s lokalnom kulturom – naglasio je Benčić, posebno spominjući taj integralni elemenat duhovnosti, kupole i svetla u hramu božjem, bez obzira na podneblje na kojem su građene čak i male crkve.

– Venecija je bila Vizantija na severu, ona je unosila novu vizantijsku liniju od severa ka jugu, citirajući doslovno oblike crkava Carigrada, a i ka drugoj obali, ka Apuliji. Ono što je važno za nas sa prostora današnje Srbije i Hrvatske jeste da je ova srednjovekovna arhitektura bila vezana za slovenski jezik i pismenost. Naši preci su bili kreativni u komunikaciji, i to u više smerova i na više nivoa. Zato smatram da treba pozvati mislioce i arhitekte, da promišljaju ovaj region i stvaraju nešto novo, ne citirajući i ne čineći to nekakvim replikama, već u jednoj savremenoj viziji. Zbog toga što ne govorimo samo o hramovima arhitekture već o jednoj fiziološkoj vezi s duhovnošću i Bogom, koja se mora obnoviti – rekao je Benčić.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
У преводу, да смо остоли РОДНОВЕРЦИ, не би било тако лако правити разлике међу Јужном Словенима, па и Словенима уопште, овако, као Хришћани, смо се изделили на међусобно завађене и сукобљене народ, а све зарад неких виших циљева, који се зову Рим и Цариград. Ни Латини, а ни Ромеји, не могу да нас смисле очима, звали се Рвати или Србљи. Подједнако презиру све Словене.
zoran stokic
Rim i Vizantija se bore da hrišćanizuju došljake po njihovim kanonima. Hrvati koji su potpali pod vlast Franaka, Rim stvalja pod svoju jurisdikciju - 925 papa Jova X kruniše Tomislava kao kralja Hrvatske; istovremeno Vizantija je 925 takođe imala uspeha - ona im je uspostavila Splitsku mitropoliju. Kako ćete reagovati na tu dvojnost? Ili tako što ćete praviti provaliju, abis, granicu ili tako što ćete tu dvojnost "prevazići" pretopiti u svoj napredak.
Bob Petrovich
Zorane, u te bajke ne veruju više ni ozbiljni hrvatski istoričari. Tobožnje Papsko pismo u kome se to jedino spominje je najverovatnije grub falsifikat. Večernji list, 01. OŽUJKA 2018 navodi "Spomen kralja Tomislava nalazi se u tek jednom znanstveno relevantnom dokumentu. Riječ je o pismu pape Ivana X. (914. – 928.) kojim je 925. godine sazvan Prvi splitski crkveni sabor." Rimski Papa saziva sabor a Split pripada Konstantinopolju. Bummer.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.