Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ruske trupe na beloruskoj granici sa Poljskom i Litvanijom

Protivvazduhoplovne raketne jedinice iz Rusije u zonu koja je poslednjih meseci bila neuralgična tačka u odnosima između Minska i EU
Пољски граничари (EPA-EFE/Artur Reszko)

Diplomatski, vojni i ekonomski odnosi Belorusije i Ruske Federacije zabrinjavaju evropske države i SAD, koje sankcijama pokušavaju da izdejstvuju pad režima Aleksandra Lukašenka. Zato je posebnu pažnju izazvala subotnja vest beloruskog ministarstva odbrane da su ruske protivvazduhoplovne raketne jedinice doputovale u Belorusiju kako bi uspostavile centar za obuku u Grodnu, gradu u blizini granice s Poljskom i Litvanijom. Ova granica je poslednjih meseci postala neuralgična tačka u odnosima između Belorusije i EU. Donedavno se preko belorusko-litvanske granice odvijao prelazak ilegalnih migranata iz Iraka, a sada su na poljsko-beloruskoj granici desetine Avganistanaca „uhvaćene” na ničijoj zemlji, pošto Poljska neće da ih primi.

Belorusko ministarstvo odbrane je na društvenim mrežama saopštilo da je odluka o uspostavljanju zajedničkih vojnih centara ruskih i beloruskih trupa dogovorena na razgovorima vojnih zvaničnika u martu u Moskvi. Ministarstvo je saopštilo i da očekuje da ruski borbeni avioni Su-30SM 3. septembra stignu u Belorusiju. Broj aviona i brojnost raspoređenih trupa nisu obelodanjeni.

Litvanija i Poljska su dve države iz susedstva Belorusije koje su se veoma istakle u podršci opoziciji koja ne priznaje rezultate predsedničkih izbora iz avgusta prošle godine. U Poljskoj se nalazi grupa BIPOL, koju čine bivših beloruski bezbednjaci koji aktivno rade na rušenju Lukašenka. Protiv njih su vlasti u Minsku podigle tužbu zbog organizovanja terorističkog napada koji je sprečen. U Litvaniji je sedište bivše kandidatkinje na izborima Svetlane Tihanovske, a Vilnjus je postao centar evropske kampanje protiv zvaničnog Minska.

Stoga će ovaj potez ruske i beloruske vojske sigurno povećati tenzije između Belorusije i njenih suseda, koje direktno optužuje da se mešaju u unutrašnja pitanja zemlje.

Za sada je nepoznato da li je dolazak ove ruske raketne jedinice u okviru zajedničkih rusko-beloruskih vežbi „Zapad 2021”, koje bi trebalo da budu održane od 10. do 16. septembra na poligonima u Rusiji i Belorusiji. U julu je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da su manevri Rusije i Belorusije „Zapad 2021” isključivo odbrambene prirode.

Or­ke­star oru­ža­nih sna­ga Be­lo­ru­si­je na­stu­pa na me­đu­na­rod­nom fe­sti­va­lu voj­ne mu­zi­ke na Cr­ve­nom tr­gu (EPA-EFE/Ma­xim Shi­pen­kov) 

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Belorusije i prvi zamenik ministra odbrane Viktor Gulevič je naveo da je za ove manevre kao polazište uzeta u obzir situacija zaoštravanja vojno-političkih odnosa koji bi mogli da dovedu do destabilizacije u regionu i eventualne agresije na Saveznu državu Belorusiju i Rusku Federaciju. Vojni obveznici će tokom vežbe razraditi zadatke suzbijanja ilegalnih oružanih formacija i diverzantsko-izviđačkih grupa, izvođenje borbenih zadataka sa sastavima i vojnim jedinicama kopnenih snaga, pripremu i izvođenje odbrane naselja.

Pre početka zajedničkih vežbi odlučeno je da se u Belorusiji oformi poseban bataljon u jugozapadnom regionu. To je bataljon kopnenih snaga stacioniran u oblasti Brest, koji će raditi u okviru priprema za zajedničke vežbe. Planirano je da vojni obveznici budu obučavani za rukovanje malokalibarskim i drugim naoružanjem, sprovođenje inžinjerijskih radova, pružanje medicinske pomoći i procedure za izvršavanje zadataka.

Zapadni mediji u ovim aktivnostima vide ostvarenje najave beloruskog predsednika od pre mesec dana da neće oklevati da pozove ruske trupe ukoliko to bude potrebno. On je tada naveo da za sada to nije potrebno i da se Belorusija izborila s nemirima bez ikakve pomoći drugih sila, kao i da bi mogla da prikupi oko 500.000 ljudi u kratkom vremenskom periodu. Za odgovor na pitanje da li je ovo trenutak u kojem se ukazala potreba da Minsk pozove ruske trupe u pomoć ili je samo vojna vežba – moraće se sačekati druga polovina meseca da se vidi da li će se ruske trupe povući.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bak Smiljka analitičarka
Pamte 1941-1945
Плавић
Замислите страхоту египатску : руске трупе су у Белорусији ! У Белорусији па и (већ је поменуто) у Калињинграској области ! Морам признати да сам ужаснут злехудом судбином несрећне Пољске и прибалтичке ... допустићу себи тражење одговарајућег пристојног израза - тројке ! Зато је ту БОГОУГОДНО, смирујуће, лековито присуство америчких М1 Абрамс - на 30-так километара од Пскова !
Tepo
I upravo si opisao razliku u moći između Amerike i Rusije.
Томица Нинковић
Руске трупе су на граници са Пољском и Литванијом охохо одавно. Зар Калињинградска област није руска или је то нека нова мода да се ова руска територија, сличне величине као наша Војводина, заборави? У Калињинграду не само да су С-300, него и С-400, Искандери (Варшава им ко на длану), Су-шке разних врста укључујући и Су-35С. Неосвојива руска тврђава. И нема никакве претње ни за кога. Руси само бране своје. Ништа друго.
геополитичар
Показали су и у ближој и у даљој историји колико "само бране своје".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.