Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kulturno nasleđe je priča o budućnosti

Padova mora da preuzme odgovornost za predstavljanje pred celom planetom jer je sada na Uneskovoj listi, kaže prof. dr Đorđo Andrian, koordinator uspešnog projekta za kandidaturu „Urbs pikta” (Oslikani grad)
Проф. др Ђорђо Андриан говори на свечаности у палати Рађоне поводом ступања Падове на Унескову листу (Фото: лична архива)

Kada je krajem jula Padova, kao svetska prestonica freskopisa iz 14. veka, prepoznata u Unesku i uvrštena na listu svetske kulturne baštine (sa svojih osam lokacija, među kojima su kapela Skrovenji, crkva Eremitani, Galilejeva akademija, palata Rađone itd.), prof. dr Đorđo Andrian bio je veoma ponosan. Sa starosedeocima Padove, svojim sugrađanima, proslavljao je ovo postignuće, na kom je kao koordinator i menadžer projekta „Urbs pikta” (Oslikani grad) i sam radio od 2014. godine.

Andrian je profesor Univerziteta u Padovi i Internacionalnog univerziteta u Veneciji, a svojevremeno je šest godina radio pri Unesku. Danas je nezavisni ekspert kad je reč o zaštiti prirode i kulturnog nasleđa. Prve projekte je kao mlad stručnjak ostvario u Africi. Često je na putu, stari automobili su njegova pasija, obožava fiću kog je opremio po uzoru na Flojdov auto iz filma „Nacionalna klasa”. S njim je učestvovao i na reli-trkama u Evropi. Živi na relaciji između Italije i Srbije, a u Beogradu ima porodicu. Bio je predavač i na Novosadskom univerzitetu. Posle uspešnog ostvarenja projekta „Urbs pikta” upitali smo ga šta je sledeći korak koji Padova mora da napravi s obzirom na to da je sada na Uneskovoj listi.

– Dan posle proglašenja je najteži, ne za mene, jer sam ja završio svoj posao i najverovatnije ću ostati tu kao konsultant, već za gradsku administraciju. Padova mora da preuzme odgovornost za predstavljanje pred celom planetom jer je sada na Uneskovoj listi. Orijentisan sam na budućnost, tako da sam spreman za „dan posle”, nisam istoričar ili arheolog, pa sam razmišljao o pripremi sledećeg koraka. Imam kratkoročni i dugoročan plan i sve je osmišljeno za narednih pet godina. Velika akcija podrazumeva restauraciju i mnogo sredstava i poslova. Mala akcija podrazumeva promocije posredstvom veb-sajtova i putem društvenih mreža. Sledeće godine imamo izbore, pa je u pitanju i politički faktor. Radio sam sedam godina na ovoj kandidaturi, s timom od deset ljudi, kao koordinator, i sa tri različite gradske administracije. Cilj je bio jasan, dok su se političari menjali – kaže optimistično naš sagovornik i dodaje da je važno imati san, ali realističan.

– Više turista znači više novca. Ove godine je mnogo Italijana ostalo u Italiji zbog kovida 19, a odmah posle Uneskove objave turisti su počeli da dolaze u Padovu u velikom broju, pa ih treba dobro dočekati i ugostiti. U fokusu su ulaznice, koje obuhvataju posetu na više lokacija: da s jednom kartom možete obići osam lokaliteta. Radi se i na novoj promociji, s mnoštvom postera koji prikazuju recimo Đotove freske, na autobusima, tramvajima, zidovima. Prvi benefit je da su stanovnici i gradonačelnik Padove ponosni i srećni što je značaj njihovog grada prepoznat. Ljudi sada razumeju da je važno ulagati u kulturu, i to nije samo propaganda već i stanje duha. Drugi benefit su ekonomija i turizam, pogotovo sad u vreme kovida 19. Italija je prva zemlja nakon Kine koja je bila veoma pogođena kovidom 19, tako da su poslednje dve godine bile loše. Sada turisti konačno dolaze u restorane i hotele. Dugotrajna korist je da se održava taj nivo i gradi i dalje.

Đotove freske u kapeli Skrovenji (Foto: Vikipedija)

Andrian smatra da kulturno nasleđe mora uticati na sve, kako kaže, „da budete bolji čovek. Ako koristimo kvalitetno naše muzeje, crkve, biblioteke, mi smo bolja zajednica. A najvažnije za budućnost je pitanje kreativnosti i inovativnost. Ova tri elementa, individualni, socijalni benefiti i inovacije ono su što je važno”.

Đorđo Andrian ističe da nasleđe nije vezano za prošlost, već za budućnost, a ranijih godine je na predavanjima govorio i o tome da bi Novi Sad mogao da postane deo Uneskovog programa „Kreativni gradovi”.

– Veoma volim Novi Sad. Tamo sam dve godine bio gostujući profesor na univerzitetu, na odeljenju za geografiju. Grad je srednje veličine, sličan Padovi, ima mnogo dešavanja i studenata. Tada sam predložio da se prijave za Uneskovu titulu kreativnog grada. Ali Novi Sad je prijavljen za Evropsku prestonicu kulture. To je takođe dobro, pomagao sam i Novoj Gorici i Goriciji da postanu novi evropski grad kulture. To je fina titula, ali je imate samo jednom, i tu se sve završava. Kreativni grad je nešto što vam kao titula ostaje zauvek. Dobra je iz tri razloga, prvo zato što se odnosi samo na grad, ne na zemlju, zatim zato što se odnosi na kreativnost, Unesko definiše sedam sektora kreativnosti (na primer gastronomija, film, muzika, umetnost itd.), a grad koji se kandiduje mora da odabere jedan sektor kreativnosti. Za kandidaturu je potrebno napraviti grupu eksperata, uključiti građane, biznis sektor, javnu administraciju. Još uvek mislim da bi Novi Sad bio idealan kandidat za Uneskov kreativni grad. Treće, kreativni grad nije kao nasleđe fokusiran na prošlost, u pitanju je šta želite sada i ubuduće u kreativnom sektoru. Kreativna kultura i sektor su dobro definisane stvari, ne govorimo o duhovnom, već o biznis sektoru, o ekonomiji, o novcu. Analiza u EU je pokazala da je prinos u kreativnosti šest puta veći nego u industriji automobila, ako se uračunaju film, muzika, video-igrice – to je veliki biznis.

Đorđo Andrian je radio mnoge projekte, njegovo osnovno zvanje je vezano za šumarstvo (studirao je geografiju), i to ga je odvelo na samom početku u Afriku, tačnije u Ganu.

– Volim šume i prirodno okruženje, tako da je nekoliko projekata bilo vezano za očuvanje prirode. Upravo je u toku projekat očuvanja Dunava, a uključeno je više zemalja iz regiona, pored Srbije. Priroda i kultura imaju za cilj da spoje ljude, a ne da ih razdvoje. To je teško u kulturi jer ljudi vole da sve svojataju. Smatram da nasleđe pripada onima koji se o njemu brinu. U Palestini radim projekat vezan za Vitlejem, a poslednji je u Ugandi. U Ugandi je u pitanju sveta šuma, na severu, a problem je što je vlada želela da poseče šumu, dok je lokalno stanovništvo bilo protiv. Bez obzira na kovid 19, išao sam tamo dva puta prošle godine. Sada ulazimo u drugu fazu, koja će trajati dve godine, da napravimo Unesko dosije i da radimo zajedno.

Naš sagovornik u svaki svoj projekat unosi životnu radost i veliku energiju, a to se vidi i iz njegovih reči:

– Moja strast je i motorno nasleđe, tačnije to su oldtajmeri. Nisam očekivao, ali Srbi su takođe ljubitelji oldtajmera. Prvi film koji sam pogledao u Beogradu 2003. godine bio je „Nacionalna klasa” i oduševili su me Dragan Nikolić i fića. Nabavio sam fiću i opremio ga tako da izgleda kao Flojdova. Vozim ovaj auto i na reliju za oldtajmere, najviše u bivšoj Jugoslaviji i Italiji. Kada sam bio student, hteo sam da promenim svet, a onda je svet promenio mene. I to je u redu. Kulturno nasleđe nije priča o prošlosti, već o budućnosti. Nisam zabrinut za veštačku inteligenciju, već me brine ljudska glupost. Mnogo mladih mi pomaže u ovome što radim i srećan sam zbog toga.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.