Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK LEGENDARNOG KOMPOZITORA MIKISA TEODORAKISA

Borac za pravdu i slobodu

Autor muzike za film „Grk Zorba”, čovek koji je 1999. digao glas za Srbiju, ostavio je za svojih 96 godina života ogromno muzičko nasleđe koje je svetu približilo grčku muziku
Микис Теодоракис (Фото EPA/Simela Pantzartzi)

Od našeg dopisnika

Atina – Otišao je tvorac „Grka Zorbe”, Mikis Teodorakis, legendarni grčki muzičar i veliki borac za pravdu i slobodu, političar britkog uma i oštrog jezika, čovek koji je povezan s najvažnijim momentima grčke istorije...

Čovek koji je sa koncerta i milionskog mitinga u Atini, na trgu Sintagma 1999, organizovanog u znak podrške Srbiji protiv bombardovanja NATO-a, hrabro poručio svetu: „Sramite se zbog Srbije!”

Teodorakis je za svojih 96 godina života ostavio ogromno muzičko nasleđe koje je svetu približilo grčku muziku. Bio je svestrani umetnik, pisao je simfonijsku, opersku, baletsku i kamernu muziku, oratorije, muziku za pozorište, film, ali i narodnu muziku po čijim se prvim taktovima, kao po sirtakiju iz filma „Grk Zorba”, uvek znalo – autor je Teodorakis. Muzika za film „Grk Zorba” sa maestralnim Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi donela mu je 1960. godine svetsku slavu. Ovaj energičan, neverovatan sirtaki, inspirisan starim kritskim nacionalnim tradicionalnim plesom i odigran na kamenitoj morskoj obali, svojevrsna je oda životu, ali i dertu, koja je tako postala poput nacionalne himne. Novi Sad je 2004. Mikisa Teodorakisa proglasio počasnim građaninom jer je, poklonivši Srpskom narodnom pozorištu prava za izvođenje baleta „Grk Zorba”, znatno doprineo afirmaciji Novog Sada kao grada kulture.

Rođen je na ostrvu Hios 29. jula 1925. godine, a njegova opčinjenost muzikom datira iz ranog detinjstva, kada je napisao prve pesme. Sa 17 godina održao je prvi koncert na Peloponezu, zatim se školovao i završio Atinski konzervatorijum. U Parizu studira muzičku analizu i dirigovanje, komponuje i osvaja međunarodna priznanja, njegovu melodiju za film „Hanimun” u svoj repertoar uvrstio je i sastav „Bitlsi”, njegove pesme peva Edit Pjaf, razvija koncept „metasimfonijske muzike”, kompozicija u kojima se mešaju simfonijski elementi i popularna muzika, kao i zapadni simfonijski orkestar i grčki narodni instrumenti.

Bio je politički aktivan, član pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Za vreme građanskog rata (1947–1949) bio je na strani levice, pokretu otpora ponovo se pridružio za vreme vojne hunte (1967–1974), kada je bio u zatvoru, u logoru, prognan, a njegova muzika zabranjena u Grčkoj... Zahvaljujući Međunarodnom pokretu solidarnosti, na čijem su čelu bili istaknuti muzičari, dozvoljeno mu je da ode u izgnanstvo u Francusku, gde je dugo bolovao od tuberkuloze, ali i nastavio borbu za svrgavanje „režima crnih pukovnika”. Održao je stotine koncerata kao deo svoje borbe za povratak demokratije u Grčkoj. Tokom egzila u Parizu komponovao je „Akion esti”, „Kanto general” i „Pesmu mrtve braće”, i u domovinu se vraća 1974.

Smatra se najvećim grčkim kompozitorom, koji je iza sebe ostavio više od hiljadu dela. Pored muzike za filmove „Grk Zorba”, „Z” i „Serpiko”, komponovao je za mnoge grčke pevače koji su upravo zahvaljujući njemu stekli slavu. Pisao je simfonijsku muziku, napisao tri opere, lirske tragedije „Medeja”, „Elektra” i „Antigona” i 2002. upotpunio ih svojom poslednjom operom „Lisistrata”.

(EPA/Katerina Mavrona)

Bio je poslanik, ministar, komunista, konzervativac i socijalista... Posle izgnanstva i povratka u Grčku počinje da se bavi politikom i postaje poslanik komunista. Međutim, nije mu se dopala orijentacija partije potpuno okrenute SSSR-u i uticaju Moskve, te je odlučio da se povuče. Ipak, posle toliko godina koje su ih delile, u svom nedavnom pismu lideru Komunističke partije Grčke Dimitrisu Kucubasu, poručio je da je najbolje, najjače i najzrelije godine proveo pod zastavom partije i da ovaj svet želi da napusti kao komunista.

Posle neslaganja s komunistima, prešao je u redove konzervativaca i postao njihov poslanik i ministar, da bi, kada ga je i ova partija razočarala, odlučio da pređe u redove socijalista.

Kada je Aleksis Cipras pobedio na izborima 2015, dao mu je podršku, ali ga je vrlo brzo oštro kritikovao zbog pristanka na oštre mere štednje, posle čega su prekinuli sve odnose.

Nije se libio da kritikuje ni poteze Micotakisove vlade, kojoj je oštro zamerio što je u vreme pandemije zaboravila da dotacijama podrži muzičare koji su izgubili posao.

Poslednjih godina ovaj muzičar, visok gotovo dva metra, otac dvoje dece i deka četvoro unučadi, bio je lošeg zdravstvenog stanja, nije javno nastupao, ali je ostao prisutan u javnom životu. Iz svog doma podno Akropolja budno je pratio sve što se dešavalo u Grčkoj, a njegovo mišljenje je za mnoge političare i javne ličnosti do poslednjeg dana ostalo presudno važno.

Povodom smrti legendarnog muzičara u Grčkoj proglašena je trodnevna žalost, a prema poslednjoj želji Teodorakis će biti sahranjen u Haniji, na Kritu .

Mikis Teodorakis (EPA Orestis Panagiotou)

Beograde, danas pevamo za tebe

Na milionskom mitingu u Atini 26. aprila 1999. godine Mikis Teodorakis govor je počeo rečima da je u „Vašingtonu potpisana smrtna presuda međunarodnom pravu”.

„U Vašingtonu je potpisan zakon džungle i prava jačeg. SAD zajedno sa evropskim zemljama sada mogu da sude, presuđuju i kažnjavaju sve one koji misle i ne uklapaju se u njihove planove. Novo ledeno doba dolazi”, rekao je Teodorakis okupljenim Grcima i podsetio da je, kada je bombardovanje počelo, izjavio da su „međunarodni zločini i ubistva koje ’veliki’ pominju samo izgovori, da oni ne haju za razgovore i sporazumno pronalaženje rešenja, već da im je glavni cilj da Jugoslaviju pretvore u sprženu zemlju, što će i učiniti ukoliko ne naiđu na otpor. Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći: pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite”.

Uz gromoglasni aplauz Teodorakis je poručio: „Mi, Grci moramo biti ponosni jer smo jedini koji ujedinjeni kažemo: ’Ne varvarizmu!’ Stojimo pored žrtava, naše srpske braće, i želimo da naša pesma nadjača zvuk sirena i fijuk raketa. Pevamo iz sveg glasa da nas svi čuju, da nas čuje Evropa, koja je, čini se, gluva i slepa. Budite hrabri, istina je na vašoj strani. Beograde, danas pevamo za tebe”, uskliknuo je Teodorakis, a njegove reči dočekali su frenetični aplauzi okupljenog naroda među kojim su se vijorile grčke i srpske zastave.

Snaga muzike i borbe Mikisa Teodorakisa

Muzika ima snagu u političkom smislu, ali ja nikada nisam pravio angažovanu muziku. Poznato je da ona može da izrazi osećanja slobode, ljubavi, demokratije i u tome je njena snaga... Ostaje nam da ne izgubimo sopstvene korene, kulturnu tradiciju i istorijsko sećanje. Moj Grk Zorba je vernik slobode, govorio je Mikis Teodorakis, slavni grčki kompozitor, prilikom dolaska u Beograd, odmah posle bombardovanja u junu 1999.

Pored ohrabrenja i koncerata koji su planirani, doneo je humanitarnu pomoć u vidu 15 tona hrane i lekova. Na njegovu čuvenu muziku iz filma „Grk Zorba” kod nas je 1994. koreograf Krunislav Simić postavio istoimeni balet na sceni SNP-a u Novom Sadu, koji je i dalje na repertoaru.

Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre 2006, naša publika je mogla da vidi i baletski spektakl „Kanto General”, na izvanrednu Teodorakisovu muziku, nastalu po stihovima Pabla Nerude, u koreografiji Rej Bara i izvođenju ansambla Atinskog baleta. Planirano je bilo da te godine Mikis Teodorakis bude uvaženi gost festivala, ali je zbog narušenog zdravlja umesto njega došla njegova kćerka Margarita. On se publici obratio putem video-linka kada je, između ostalog, rekao:

– Moja žalost je ogromna jer sam se iskreno nadao da ću još jednom videti prelepi Beograd i moje prijatelje. Istovremeno sam beskrajno srećan što će moju muziku dočekati srpski narod i publika festivala.

Pamte se i njegove reči: „Borba je neprekidna, baš kao i nepravda. Zadovoljstvo je svaka pobeda nad nepravdom.”

B. L.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pele
Rođen na Hiosu kao Homer.
Бранислав Станојловић
У комунизму нема ни правде ни слободе!
Nikola Pavlovic
Није ми познато да је нека друга истакнута личност у свету на овакав директан и недвосмислен начин изразила подршку Србији и српском народу током и након страдања 1999. године. Зато би било неопходно да наша држава направи план трајног обележавања сећања на Микиса Теодоракиса (називи улица, концерти, споменици, и сл.). Да лије наша Влада упутила изразе саучешћа Грчкој Влади, породици и народу?
Pele
Handke.
Dalibor
Bog da mu dusu 'prosti! Velikan za zivota!
Бранислав Станојловић
Сумњам! Комуњаре обично иду да се пеку во вјеки вјеков.
Ташко Васиљев
Вечна му слава! Био је један од оних који је песмом ширио људскост. Остаће његова музика да још дуго свира и пева у нашим срцима. Последњи поздрав великом светском композитору из Македоније.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.