Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAD DUŠA PATI

Teško breme za celu porodicu

Kad neko oboli od mentalne bolesti, onda to pogađa i sve bližnje: može ih zbližiti ili otuđiti, ali najvažnije je da prihvate situaciju, podrže i ohrabre voljenu osobu i učestvuju u njenom lečenju
(Pixabay)

Kada jedan član porodice oboli od mentalne bolesti – bilo da je to depresija, anksioznost, psihoza, bolest zavisnosti – onda to utiče na celu porodicu. Živeti s osobom koja ima težak i hroničan psihijatrijski poremećaj verovatno je jedan od najvećih izazova za njegove bližnje, jer se od njih očekuje da budu uključeni u lečenje, da obolelog podrže i ohrabre, kao i da se nose s nizom njegovih ponašanja i simptoma, kaže prof. dr Gordana Dedić, neuropsihijatar i psihoterapeut s Klinike za psihijatriju VMA.

– Od članova porodice zahteva se i da nauče kako da vode brigu oko uzimanja terapije, posebno ukoliko oboleli odbija da uzima lekove ili odbija pomoć psihijatra. Sve to može biti emocionalno i fizički iscrpljujuće i veoma stresno. Zato je važno istaći da suočavanje s mentalnom bolešću ne zavisi samo od snage i izdržljivosti pojedinih članova porodice, već i od toga koliko dobro i dosledno rade zajedno i koliko su sposobni da se međusobno podržavaju. Ponekad ih to još više zbliži, ponekad udalji, retko odnosi ostaju nepromenjeni – navodi dr Dedić.

Za mentalno obolelu osobu bitno je da očuva odnose s drugim članovima porodice. Ako ima samo blagi i prolazni psihijatrijski problem, to će verovatno imati manji uticaj na ostale, čak može i ojačati porodične veze, dok se svi oko njega okupljaju kako bi ga podržali u lečenju. Sukobi najčešće nastaju ukoliko supružnik, roditelji ili deca imaju različitu percepciju odnosa s mentalno obolelim.

Dr Gordana Dedić (Foto lična arhiva)

Staratelj kao krajnja instanca

– Međuljudski sukob, ponekad težak i uporan, ponekad prolazan, gotovo je neizbežan između pacijenta i drugih članova porodice i može uticati na živote svih njih. Najopasnije su situacije kad oboleli odbija lečenje ili kada dođe do nasilničkog ponašanja, verbalnog ili fizičkog, prema članovima porodice. Roditelji koji imaju dete (maloletno ili odraslo) s teškom mentalnom bolešću možda će se manje fokusirati na svoju drugu decu, koja će se osećati zanemarena. U nekim slučajevima, porodici postaje nemoguće da pomogne članu porodice koji je očigledno nesposoban da se brine o sebi i tad sud može imenovati staratelja koji preuzima odgovornost za nadzor i finansije obolelog – ukazuje profesorka Dedić.

Naša sagovornica naglašava da ukoliko neko od članova porodice primeti da roditelj, dete ili supružnik pokazuje znake mentalnog poremećaja, trebalo bi ga ohrabriti da zatraži stručnu psihijatrijsku pomoć i ponuditi pratnju, ukoliko želi. A kontrolni pregledi kod psihijatra u pratnji člana porodice obično su prilika za razmenu informacija. Članovi porodice mogu pružiti dragocene informacije psihijatru o pacijentovom funkcionisanju kod kuće i pomoći u praćenju neželjenih pojava lekova ili prvih simptoma pogoršanja bolesti (u tom slučaju bi oboleli trebalo da se odmah javi psihijatru).

– Verovatno će porodicu i partnera najviše uplašiti rizik od samoubistva. Ako postoji opasnost da oboleli povredi sebe ili nekoga drugog, treba pozvati hitnu pomoć. Ukoliko odbija bolničko lečenje, tada ga je nužno prisilno hospitalizovati – objašnjava doktorka.

Kada se pacijentu dijagnostikuje mentalna bolest, kod ostalih članova porodice se mogu javiti osećaj krivice, sram, neverica, strah, bes ili tuga. Mnogi roditelji i bračni partneri sebe okrivljuju za psihijatrijske probleme voljene osobe. Ponekad žele da preuzmu odgovornost oko njegovih svakodnevnih obaveza. Međutim, preuzimanje potpune odgovornosti nije korisno ni za obolelog, ali ni za porodicu, jer ga tako isključuju iz uobičajenih porodičnih obaveza.

– Baš suprotno, osobe s teškim mentalnim bolestima će verovatnije održavati dužu remisiju kada im se dozvoli da, prema svojim mogućnostima, preuzmu odgovarajuću odgovornost za sopstveni život. One i dalje imaju svoj identitet i treba da se čuje u porodici njihov glas. Potrebno je uključiti ih u otvorene i iskrene razgovore s ostalim članovima porodice, pitati kako se osećaju, koji su njihovi problemi, šta žele, zajednički postaviti realna očekivanja i planirati korake za ispunjenje tih očekivanja – primećuje dr Dedić, dodajući da se pacijenti mogu osećati posebno loše kada shvate da moraju sami da se nose sa svojom bolešću, jer ne dobijaju dovoljnu podršku od porodice.

(Unsplash)

I ljubav i lekovi

Edukacija članova porodice o mentalnoj bolesti od koje je obolelo njihovo dete, roditelj ili supružnik izuzetno je značajna. Potrebno je da budu upoznati s dijagnozom, načinom primene lekova, oblicima lečenja, mogućnostima mera socijalne zaštite. Roditelji moraju posebno da prilagođavaju svoje nade i očekivanja o budućnosti deteta koje ima tešku mentalnu bolest. Mogu biti razočarani jer ono neće moći da nastavi školovanje, da se zaposli ili da ostvari partnersku vezu.

Jedna od najvažnijih stvari koja se može učiniti jeste da članovi porodice podrže voljenu osobu s ozbiljnim mentalnim bolestima jer uvek postoji nada u njeno izlečenje.

Problem se ne može sakriti

– Porodični psihijatrijski problem ne može se sakriti. Društvena stigma se u našim krajevima vremenom smanjuje i sve više ljudi shvata da to nije sramota. Ljubav članova porodice može pomoći, ali sama po sebi ne može izlečiti sve probleme. Zato treba prihvatiti obolelog takvog kakav jeste. Činjenica je da danas osobe s mentalnim oboljenjima mogu očekivati bolje ishode svog lečenja nego ranije. Lekovi su sve moćniji, a i psihoterapijske intervencije mogu imati pozitivne efekte. Što se ranije prepoznaju simptomi psihijatrijskog poremećaja, što se obolela osoba ranije javi psihijatru i ranije započne lečenje prognoza bolesti će biti povoljnija – ističe dr Dedić.

Menjati zakon

Prema rečima dr Gordane Dedić, previše rigidni medicinski zakoni o zaštiti pacijenata sprečavaju zaposlene u oblasti mentalnog zdravlja (psihijatre, psihologe, socijalne radnike) da daju informacije porodici o zdravlju obolelog člana porodice, osim uz dozvolu pacijenta ili u ekstremno hitnim slučajevima. A to, dodaje, može stvoriti potencijalne probleme zbog nemogućnosti uključivanja članova porodice u njihovo lečenje.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojana Aleksić
A kako pomoći osobi sa ozbiljnim psihičkim problemima koja odbija da poseti psihijatra i koja odbija da uzima propisanu terapiju? Preporuke tipa "trebalo bi da se obrati psihijatru", "treba redovno da uzima terapiju...", "porodica treba da podrži" i sl. su dobronamerne, ali često ne vode nikuda. Najveći problem ozbiljno psihički obolelih je taj što zapravo odbijaju stručnu pomoć.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.