Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Park prijateljstva – jedinstveno nasleđe Samita nesvrstanih

Prvo „drvo mira” zasadio je princ Ibrahim Soveil iz Saudijske Arabije 3. septembra 1961. godine i to se smatra „kamenom temeljcem” parka. – Kao datum zvaničnog formiranja uzima se 7. septembar kada je platan zasadio Tito
Крајем марта 2019. године „Зеленило” је реконструисало парк (Фото: ЈКП „Зеленило – Београд”)

Rezultat prvog Samita nesvrstanih održanog u septembru 1961. godine u Beogradu nije bilo samo stvaranje bloka zemalja čiji je cilj bio mir i borba protiv polarizacije sveta, već i formiranje neobičnog parka – Parka prijateljstva. Po svom konceptu ova zelena oaza kod Ušća, koja predstavlja kulturno dobro, jedinstvena je i danas.

Kroz sredinu parka proteže se „Aleja mira” sa stablima koja su zasadili najviši svetski državnici i istaknuti pojedinci. Park je potpuno obnovljen pre tri godine, tako da je i sada pravi kutak za odmor i kratko upoznavanje sa istorijom.

– „Aleja mira” dugačka je 180 metara što ujedno predstavlja broj zemalja koje su kao svoj politički prioritet imale zalaganje za mir. Svi učesnici Prve konferencije zasadili su istu biljku – platan. Platan je izabran jer je dugovečan, što oslikava ideju o uspostavljanju trajnog mira u svetu. Pored svakog zasađenog drveta postavljena je kamena ploča sa imenom državnika, zemlje iz koje dolazi, godinom sađenja i latinskim nazivom drveta. Sadnice platana postavljene su na međusobnoj udaljenosti od osam metara sa idejom da se njihove krošnje na određenoj visini spoje i tako formiraju jedinstven zeleni niz koji je takođe nosio simboliku o povezanosti svih naroda kroz zajedničku ideju – kaže Gordana Miljojković, iz JKP „Zelenilo – Beograd”.

Josip Broz sadi svoj platan (Fotodokumentacija „Politike”)

Prvi od predsednika koji je zasadio „drvo mira” bio je šef delegacije Saudijske Arabije, princ Ibrahim Soveil. Soveilova sadnja 3. septembra 1961. godine smatra se „kamenom temeljcem” Parka prijateljstva.

Drugi platan zasadio je tuniski predsednik Habib Burgiba, a zatim su u narednih šest dana trajanja konferencije državnici u parku sadili simbole mira. Josip Broz Tito je kao domaćin zasadio svoj platan 7. septembra i taj datum se smatra zvaničnim početkom formiranja Parka prijateljstva.

Krajem marta 2019. godine „Zelenilo” je završilo radove na rekonstrukciji parka. Prostor površine 10,05 hektara je potpuno obnovljen, poštujući stepen zaštite koji uživa ovaj park (znamenito mesto, kulturno dobro). Radovi su obuhvatili popravku postojećih zastora i obnovu travnjaka uz staze i platoe.

– Stare kamene ploče od krečnjaka zamenjene su svetlosivim i svetlocrvenim granitnim pločama u ukupnoj površini od oko 8.000 kvadratnih metara, a krečnjački ivičnjaci novim granitnim u dužini od 1.843 metra. Izvršeno je nekoliko manjih promena u odnosu na staru matricu parka. Na centralnoj aleji otvorena je nova zelena površina od 846 kvadrata, koja postoji u inicijalnom projektu arhitekte Milana Pališaškog, autora prvonagrađenog arhitektonskog rešenja uređenja Parka prijateljstva. Plato bliži Bulevaru Nikole Tesle spojen je novom stazom sa ovom ulicom, u pravcu planirane Filharmonije – kaže Miljojkovićeva.

Nivelisan je i prostor oko spomenika „Večna vatra” koji je podignut radi postavljanja podnog osvetljenja, tako da više ne postoji stepenik ka postamentu. Obnovljene su asfaltne staze od 10.500 kvadrata, sanirane stepenice ka Keju oslobođenja, postavljene 24 nove klupe.

Kamena obeležja ispred „stabala mira”, njih 191, izdignuta su i očišćena. Zasađena je 61 nova „sadnica mira” umesto onih koje su se u međuvremenu osušile. Na slobodnim površinama u parku posađena su 62 nova stabla i 3.440 sadnica dekorativnog šiblja. Obnovljen je i travnjak na površini od oko 19.000 kvadrata.

Sada na slobodnoj uređenoj površini parka postoji oko 200 stabala. Preovladavaju platani, ali ima i drugih vrsta drveća koje su kasnije u ovom parku sadili državnici i poznate ličnosti…

Trajna uspomena šefova delegacija

U toku trajanja Prve konferencije Park prijateljstva su posetili i ostavili trajnu uspomenu šefovi delegacija: Hasim Džavad (Irak), Džavaharlal Nehru (Indija), Saib Salam (Liban), Muhamed Daua (Avganistan), Felman Velade (Bolivija), Adem Abdulah Osman (Somalija), Modibo Keita (Mali), Kvame Nkrumah (Gana), Makarios (Kipar), Benheda (Alžir), Dortikos (Kuba), Sirimavo Bandaranaike (Cejlon), Ibrahim Abud (Sudan), Hajle Selasije (Etiopija), Bir Bikram Mohendra (Nepal), Hose Hoaken (Ekvador), Sejful Islam el Hasan (Jemen), U Nu (Burma), Norodom Sihanuk (Kambodža), Ahmed Sukarno (Indonezija), Siril Adula (Kongo) i Gamal Abdel Naser (Ujedinjena Arapska Republika).

Mik Džeger posadio sibirski brest

Među onima koji su kasnije posadili svoje drvo u parku je i Ričard Nikson, predsednik SAD. On je pre 51 godinu zasadio drvo mečje leske, zatim je 1972. godine drvo duglazije zasadila kraljica Elizabeta, godinu dana kasnije brezu je „darovao” Moamer el Gadafi, libijski vođa. Indira Gandi, (Indija) 1979. godine izabrala je lipu, a Džimi Karter, predsednik SAD, 1980. sekvoju. Revolucionar Fidel Kastro predsednik i premijer Kube, zasadio je crveni hrast 1986, a Mihail Gorbačov, politički vođa SSSR-a, 1988 – kedar... Svoj „pečat” u Parku prijateljstva ostavili su čuveni „Rolingstonsi” 2007. predvođeni Mikom Džegerom koji je posadio sibirski brest. Sadnja stabala u ovom parku obnovljena je u poslednjih desetak godina.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan01
@Branislav: Kenedi kaze: nije pitanje sta je drzava (country) uradila za tebe, nego sta si ti uradio za drzavu (country). Za tvojih 50 godina koje si proveo u izbjeglistvu, komunisti su obnovili ratom porusenu zemlju, izgradili je i od nje napravili srednje razvijenu zemlju. Tito ju je proslavio u svijetu! Recimo, napravljeno je 40 hidro i termo centrala, od Jablanice i Trbovlja do Djedap I i Djerdap II, "Nikole Tesle", i jedna nuklearka. Zato, kad god upalis sijalicu - sjeti se komunista!
Milan01
@Dunwich: sijalica = Edison.
Dunwich
Kad god upalim sijalicu ja se setim Nikole Tesle.
Milan01
Ovo je jedinstven park po broju velikana koji su zasadili drvo kao simbolom mira u svijetu. Uskoro ce u Beograd doci mnogi predstavnici nesvrstanih zemalja da obiljeze 60-tu godisnjicu prve konferencije. To je prilika da im pokazemo park i podsjetimo ih da se i danas kao i onda borimo protiv mjesanja velikih sila u unutrasnja pitanja drugih zemalja, i da nam treba njihova pomoc i solidarnost u ocuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. To je 180 zemalja koje po dobru pamte Tita i Jugoslaviju.
Vuk
I ako sam komunistickih pogleda i ideja, moram reci bogu hvala da je nesto nastavljeno iz onog perioda od 50 i kusur godina koji se zeli izbrisati, potisnuti iz secanja. Mozda to i uspe delimicno kod mladih, al kod nas iz tog vremena NIKAD. Duboko verujem da ce jos dobrih dela i ideja iz tog vrememena blagostanja naci svoj put i mesto da zivi i razvija se.
električar
Branislav Stanojlović ... Ti to nazivaš "komunističkim ugnjetavanjem iz tih zločinačkih dana" ... Očigledno da si izgnanstvo zasluženo izdejstvovao ...
Бранислав Станојловић
А ја сам 50 година провео у изгнанству због комунистичког угњетавања Vuče. НЕМА ничега доброг из тих злочиначких дана!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.