Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nestašica meda otvara vrata za falsifikate

Iz pojedinih evropskih zemalja već traže od naših pčelara jeftin med koji može da se prodaje po još nižim cenama i da se od njega prave sumnjive mešavine
(Фото Д. Јевремовић)

Pogon za prikupljanje i plasman domaćeg meda „Naš med” dobio je nedavno neobičan zahtev od jedne strane firme. Reč je o kompaniji iz susedne evropske zemlje koja je za potrebe drugog tržišta, takođe u EU, zatražila od njih što jeftiniji med, koji, naveli su u ponudi, ne mora da prođe strogu kontrolu na nuklearnu magnetnu rezonancu (NMR). To je analiza koju falsifikatori meda nikako do sada nisu mogli da savladaju. Drugim rečima, med koji ne prođe NMR nije pravi, nego dobar falsifikat.

Kako za „Politiku” kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije SPOS, pogon im je odgovorio da nema takav med na prodaju i ponudio im jeftin cvetni med u kome dominira suncokret od 3,9 evra po kilogramu. Ovu opciju nisu prihvatili.

– Kada dobijete ovakvu ponudu i to stigne u udruženje koje trguje isključivo kvalitetnim medom svojih članova pčelara, to može da znači samo jedno – da je najnovije stanje na tržištu meda i nestašica koja je na pomolu, odmah otvorila prostor za veći promet falsifikata. A ako je tako na evropskom tržištu, sigurno možemo da računamo da će se to desiti i kod nas – navodi Živadinović i dodaje da je to poziv inspekcijama da na vreme reaguju i pojačaju kontrole.

Da podsetimo, loša sezona i manja proizvodnja doveli su do manje ponude meda na svetskom tržištu, a i kod nas. I dok je prošle godine od pčelara kilogram mogao da se kupi za 900, sada je već 1.200 dinara, dok u maloprodaji kilogram bagremovog meda košta i do 1.900 dinara. Dobra cena motivisala je pčelare da prodaju robu i izvezu sve zalihe.

Srbija, inače, med izvozi u sve zemlje okruženja, a najviše u Evropsku uniju koja je veliki potrošač. Sve to doprinelo je da smo već sada na pragu nestašice, ali i opasnosti da bi ova namirnica ponovo počela da se falsifikuje. Živadinović napominje da to nije slučaj samo sa našom zemljom nego i drugim čak i tržištima sa vrlo rigoroznim kontrolama.

– Recimo Italija je zemlja u koju se izvozi mnogo bagremovog meda, jer je reč o tržištu koje ima najstrože standarde za izvoz u EU. Prema njihovim propisima, u medu ne sme da se nađe ni promil antibiotika, ostataka pesticida... U ovom trenutku od nas uvoze bagremov med po ceni od 7,2 evra po kilogramu, a u jednom njihovom marketu ovih dana možete da kupite ovaj proizvod u tegli od kilogram po neverovatnoj ceni od samo 5,99 evra u koju su, na napomenem, uračunati i troškovi pakovanja, marža... Na deklaraciji je navedeno da je reč o mešavini rumunskog i kineskog meda – kaže naš sagovornik iz SPOS-a.

Upitan kako to objašnjava, odgovara da čak i na ovom tržištu postoje firme koje trguju pravim medom, ali i one koje mešaju kineske falsifikate sa malim količinama pravog meda.

– Rade dok ih ne uhvate na delu. Italija često kontroliše kvalitet ovog proizvoda, a nedavno su obavljali analize prisustva posebnih alkaloida koje stvaraju biljke koje su lekovite, ali istovremeno i otrovne, poput, gaveza imele itd. To su izuzetno skupa ispitivanja i gotovo da ih niko ne radi. Na takvom tržištu na kome imate sofisticirane kontrole i rigorozna pravila uvoza, imate i falsifikate – naglašava Živadinović.

Šta da očekuju domaći kupci?

– Skup med, pre svega, a kvalitet je nešto o čemu ćemo, izgleda još dugo razgovarati. Pogon „Naš med” i dalje ne uspeva da proizvod koji prikuplja od domaćih pouzdanih pčelara stavi na rafove ovdašnjih trgovina. Za sada se nudi samo u „Aromi” i to za 1.499 dinara koliko je kilogram bagremovog, dok je cvetni 999. U drugim radnjama bagremov med je i 500 dinara skuplji, nadamo se i da je pravi – navodi predsednik SPOS-a.

Prema njegovim rečima nedavno je i u Srbiji bila velika kontrola u saradnji s Interpolom, kada je jedna kompanija čak i zatvorena. Akcija nije završena i nisu stigli svi rezultati da bi se pouzdano znalo da li i dalje imamo firme kojima je to glavni posao.

– Med je vrlo jednostavan za falsifikovanje. Ima i onih koji glukozno fruktozni sirup bez ikakvih aditiva pakuju u tegle i prodaju kao med. Takav proizvod je nedavno pronađen i u vrtićima, što je nedopustivo u zemlji koja ima med čiji kvalitet prepoznaju širom sveta – zaključuje naš sagovornik.

U SAD-u je na tržištu 76 odsto falsifikovanog pčelinjeg proizvoda

Nestašica meda je, podseća, bilo i 2015. godine, kada je na domaćem tržištu i prema zvaničnim analizama bilo najviše falsifikata – neverovatnih 95 odsto. Danas ih je tri puta manje, ali borba i dalje traje, kako u Srbiji tako i Evropi. U SAD-u je na tržištu 76 odsto falsifikovanog meda, a u Evropi u proseku 10 odsto. Borba protiv falsifikata ove namirnice koja je na drugom mestu po krivotvorenju, posle maslinovog ulja, ne prestaje.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
@ Živko Јасно је да су пчеле те које раде, а човек присваја плодове њиховог рада . Истина човек им помаже, прави им кућу, штити их од болести и штеточина, додатно их храни ако немају довољно хране или је пчелар превише опљачкао пчелиње друштво итд.
Zivko
Kao pcelar moram nesto da objasnim. Pcelar aktivno provede u radu 47 dana godisnje ako ima oko 200 kosnica. Ako je godina dobra moze da skupi 4 tone bagrema, proda po 7€ matematika je jasna. I to je jedna pasa a imaju i lipu i suncokret. A svi kukaju i bi da zarade 5 prosecnih plata prakticno sa min truda. A iz licnog iskusva vam kazem da rezijski sat prosecnog pcelara ne prelazi 1€. Ostalo racunajte sami nije tesko. Med bi morao biti dostupan SVAKOME a ne samo onima sa dubokim dzepom!
Zivko
Zivadine sta da kupuje narod kad ti reklamiras da nas med nije za sirotinju( citirane tvoje reci)
Леон Давидович
Фалсификата је било и раније и сама Политика о томе је писала.Нестаица није мотив већ је мотив превара у циљу зараде, а мед је производ који је лако фалсификовати тако да личи на мед, а нема везе са правим пчелњим медом.Замислите колико треба рада пчела да скупе килограм меда, а колико је рада потребно фалсификатору.
Pantić mlađi referent
Biće bolje kad Rio Tinto oslobodi Mačvu od pčela

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.