Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Danas isteklo važenje odredaba Vašingtonskog sporazuma: bez novog moratorijuma i dijalog gubi smisao

Ukoliko nema poštovanja Vašingtonskog sporazuma, treba nastaviti politiku otpriznavanja, zbog čijeg uspeha su se zabrinuli u nekim zapadnim prestonicama, kaže Zoran Milivojević
Церемонија потписивања Вашингтонског споразума у Белој кући, 4. септембра 2020. године (Фото Председништво Србије)

Nezadovoljni što projekat nezavisno Kosovo odavno nije završen, sponzori takozvane nezavisnosti južne srpske pokrajine još pre oko dva meseca krenuli su u diplomatsku ofanzivu. Cilj je da što više država prizna lažnu državu i na tom putu im se nalaze Srbija, Rusija i Kina, ali i međunarodno pravo. Zvanični početak nove diplomatske borbe danas će označiti premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti koji će, posle isteka moratorijuma od godinu dana, od borbe za priznavanje i otpriznavanje takozvane države, što je propisano Vašingtonskim sporazumom, pozvati sve članice UN da ih priznaju.

Posle fijaska u Avganistanu, SAD je potreban diplomatski uspeh na međunarodnoj sceni i kao jedan od svojih prioriteta američka administracija je postavila cilj – da se pomogne lažnoj državi Kosovu da postane član neke uticajne međunarodne organizacije. Na njihovoj meti je Unesko gde će do kraja godine biti održana skupština i gde će SAD uz pomoć Turske, ali i drugih, pre svega evropskih saveznika, pokušati da Prištinu izvuku iz ilegale i da je uguraju u ovu organizaciju.

Najveća prepreka ovom cilju je, pre svega, veoma ozbiljna međunarodna politika koju vodi predsednik Vučić. Ne zatvarajući vrata Zapadu, naša zemlja čvrsto sarađuje i sa Rusijom i sa Kinom, što se proteklih godina pokazalo kao dobitna kombinacija, ne samo u očuvanju statusa južne srpske pokrajine, već i tokom kovid krize i prilikom osavremenjavanja naše vojske. Ova spoljnopolitička strategija podrazumeva političku nezavisnost i vojnu neutralnost, zalaganje za mir i stabilnost i aktivan nastup u regionu u pogledu svih pitanja i prema susedima.

Da bi nastavak dijaloga u Briselu imao smisla, Beograd se zalaže da se na još godinu dana produži moratorijum. Uprkos najavama da bi neke zemlje mogle da priznaju nezavisnost Kosova, sigurno je da bi broj država koje bi preispitale i povukle odluku o priznanju Kosova bio daleko veći u odnosu na one koje bi ga priznale. Time bi se broj država koje su povukle priznanje povećao, jer je od 2017. godine čak 18 punopravnih članica UN povuklo priznanje.

„Da bi se osnažila srpska pozicija potreban je aktivan odnos prema svim onim državama koje podržavaju našu poziciju kada je reč i o Unesku i Interpolu. Ukoliko nema poštovanja Vašingtonskog sporazuma, treba nastaviti politiku otpriznavanja, one politike koje je dovela do toga da se zbog uspeha naše diplomatije zabrinu u nekim zapadnim prestonicama”, kaže diplomata Zoran Milivojević.

U borbi za nacionalne interese Srbija će imati  otvorenu podršku Rusije i Kine koje će prihvatiti američku bačenu rukavicu i natezati diplomatski konopac i povodom pitanja Kosova. Očekuje se da će uz pomoć Sergeja Lavrova i razgranate diplomatske mreže Rusije veći broj država pre svega Latinske Amerike, ali i Afrike podržati Srbiju u vezi sa ovim pitanjem. Zbog sve češćih neargumentovanih napada na Peking i grubog mešanja u unutrašnje stvari Kine, može se očekivati da će nam ovaj svetski ekonomski džin pomoći. Nemerljiv je kineski uticaj u Aziji, ali i većem delu država Afrike kojima je pomogla ne samo u lekovima i zaštitnoj opremi protiv kovida, već i u davanju novca za važne infrastrukturne projekte. Nedavno je Srbija, uz podršku Rusije i Kine, vodila ozbiljnu političku kampanju protiv Kosova i postigla niz uspeha, što izaziva veliku nervozu i u Prištini i u Vašingtonu.

Zoran Milivojević kaže da će SAD u saniranju štete u Avganistanu nastojati da povrate poverenje evropskih saveznika i da će težište angažmana preko NATO-a biti prebačeno na Pacifik i u Evropu. Za naš list kaže da se ispred njih nalaze dva nezavršena posla, a to su Kosovo i Bosna. Očekuje veću dinamiku sa imenovanjem Eskobara koji ima zadatak da federalizuje BiH i podrži nezavisnost Kosova i da zaokruži evrointegracije u ovom delu Evrope. „Fijasko u Avganistanu je dokaz da je svet multipolaran, a predsednik Bajden kaže da se završava era kada je Amerika nametala rešenja. Siguran sam da direktnog nametanja rešenja neće biti, već da će nastojati da idu onim putem koji obezbeđuju državnost kroz priznanje drugih država, priznanje u okviru EU, kroz jačanje procesa evroatlantskih integracija i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, sa ciljem da se na taj način nametne rešenje u UN”, kaže Milivojević.

Uprkos pritiscima i otvoreno najavljenoj kampanji za nezavisnost Kosova, Srbija nema razloga da menja svoju politiku koja godinama daje rezultate. Navodi da Srbija nikako ne sme da odustane od Briselskog sporazuma kojim je predviđeno formiranje Zajednice srpskih opština. „Tim povodom nikakav ustupak EU ili SAD ne sme da se daje, bez obzira na argumente, pritiske ili obećane ustupke po nekim drugim međunarodnim pitanjima. To je pitanje svih pitanja, jer Srbija poštuje sve potpisane sporazume sa težištem na onima kojima su garant Brisel i međunarodna zajednica. Ne dolazi u obzir nikakvo odustajanje od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, što je osnov svake politike vezane za KiM u narednom periodu”, ističe Milivojević.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da je upadljiva učestalost upozorenja koja nam stižu preko „natoiziranih medija” i ispostava navodnih NVO da se SAD vraćaju tamo gde su bile pre Trampa i Bajdena, pre svega na Balkan – u Prištinu, Podgoricu, Sarajevo. „Poručuje nam se da predstoji nekakva Kurtijeva ’diplomatska ofanziva’ usaglašena sa SAD, Britanijom, Nemačkom i drugim zemljama zapada, za nova priznanja i prijem Kosova u međunarodne organizacije. Sve je ’upakovano’ da zvuči kao pretnja Srbiji zbog toga što navodno odugovlači da potpiše ’sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum’ kojim bi priznala nezavisnost Kosova. Što bi Kurti time kršio Vašingtonski i Briselski sporazum, tumači se da i nije neki argument jer je u međuvremenu postalo notorno da on to čini uz znanje ili direktno ohrabrenje upravo onih kojima bi se Srbija, eventualno, požalila”, kaže za „Politiku” Jovanović.

On navodi da ako se neko vraća, prvo treba da proceni da li ga mesto čeka. Jer, istina je, kako navodi, da je praznih prostora, pogotovu u geopolitički važnim regionima, sve manje. Ovaj iskusni diplomata veruje da je Srbija danas u daleko povoljnijoj poziciji da štiti svoje interese na međunarodnom planu, uopšte, i posebno u vezi sa rešavanjem problema KiM i zaštitom svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, na osnovu Povelje UN, završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija (1975), međunarodnog prava i Rezolucije SB UN 1244.

Turneja ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića zemljama Afrike i Bliskog istoka, pozitivan odjek plana da se sledećeg meseca u Beogradu obeleži 60. godišnjica osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, uz učešće najviših i visokih predstavnika iz oko 120 zemalja (što čini oko dve trećine članstva UN), nesumnjivo su doprineli aktiviranju značajnog pozitivnog nasleđa u prilog jačanju ugleda Srbije i prijateljskog raspoloženja prema njenim interesima koji su suštinski isti ili slični sa interesima tih zemalja, ocenjuje Jovanović i dodaje da je „srpska diplomatija intenzivirala aktivnosti, ojačala tradicionalna prijateljstva i stekla nove prijatelje”.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

glas naroda
Вашингтон. споразум: истекао мораторијум за ne-признаванјe Кosova. U suštini потписани ekonomsko-politički i infrastrukturni глобалистички interesi Amerike, kao i interesi Kosova: medjusobnu diplomatiju i "priznanje" nezavisnosti od Izraela, uključeno i KS u Mini-Šengen (otvoreni Balkan), zakonima SRB priznate kosovske diplome i sertifikati da se zapošljavaju i naseljavaju albanci u SRB (Promet ljudi i usluga) koji će Srbi da idu na Kosovo i AL, nema reciprociteta?). Više štete od koristi!
Stojko pravni ekspert
nepoželjni [email protected] ovo nema veze sa "Bondstilom" treba samo predati zahteve državama KFOR-a čije su vojske bile u sastavu KFOR-a kada je potpisan Kumanovski sporazum da izvrše svoju ugovornu obavezu - povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet na zadatke iz rezolucije 1244 to je prosta stvar predati na šalteru tih država ovaj zahtev a posle može tužba za izvršenje ugovora.Tu zime ni straha nema!
Јован К.
Потписан споразум је правни акт. Ако је једна страна оштећена неизвршавањем обавезе друге стране, има право да тражи да се поштују уговорне обавезе. Одустајање од захтева за поштовање тог права је исто као напуштање права и тумачи се као изгубљено право. Зато је потребно да се такви захтеви уруче, да би било документовано да Србија није одустала од тог свог права.
Nepozeljni komentar
Gos Stojko, ako ste Vi zaista pravni ekspert valjda Vam je jasno da pravo ne stanuje u medjunarodnim odnosima, vec samo vojna sila i to vazi oduvek. Tema nije situacije de iure, vec de facto lose stanje po nas na terenu. Pok preds Milosevic je izgubio KiM, za sada.
Stojko pravni ekspert
nepoželjni [email protected] nepoznavanje prava svakome škodi Trebalo bi da se zatraži izvršenje Kumanovskog sporazuma od država KFOR-a da ispune odredbu ovog ugovora povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet 1000 a to do danas nije izvršeno.
Nepozeljni komentar
Nema snage na nasoj strani da se trazi ispunjenje odredbe tzv Kumanovskog sporazuma o povratku 1000 ljudi na KiM. Vojska SAD je u Bondstilu i sada primaju izbeglice iz Avganistana. Istovremeno mi pregovaramo sa Kurtijem u Briselu. Sve je jasno.
Jovan
Stej di Pratment je naglasio da su za njih vazne i vazece sve odluke tzv Vasingstonskog sporazuma. Dakle imajmo to u vidu .
Јован К.
Тачка која се односи на одустајање од лобирања за признавање, одн. непризнавање лажне државе "Косове" има рок трајања једну годину од датума потписивања Вашингтонског споразума. Тај рок је истекао.
Ivan
"Највећа препрека овом циљу је, пре свега, веома озбиљна међународна политика коју води председник Вучић". Ko vodi spoljnu politiku, Predsednik ili Ministarsvo spoljnih poslova?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.