Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je bivši predsednik Skupštine Crne Gore ostao bez 2.000 evra mesečne penzije

Ranko Krivokapić, mora da vrati 16.000 evra Fondu PIO Crne Gore koliko je za osam meseci primio na ime prinadležnosti za koju je znao da mu ne pripada ni po Ustavu ni po zakonu
Ранко Кривокапић (Фото EPA/Szilard Koszticsak)

Kada se pre nekoliko dana pojavila vest da je Ranku Krivokapiću, bivšem predsedniku Skupštine Crne Gore, ukinuta starosna penzija koju je primao prethodnih osam meseci i da ima obavezu da vrati isplaćen novac, dakle oko 16.000 evra, (jer ima drugu po visini penziju od 2.000 evra mesečno) javnost ne samo u Crnoj Gori već i u Srbiji zapitala se kako je moguće da se bivšem visokom državnom funkcioneru koji valjda najbolje poznaje zakon i mora da ga poštuje, oduzima starosna penzija. Tim pre što su uslovi za odlazak u ovu penziju jasni kao dan. Godine starosti i minimum 15 godina radnog staža. Ako uzmemo da je Krivokapić rođen 1961., dakle ima 60 godina.

„Politika” je da bi saznala pojedinosti celog slučaja uputila pitanja Fondu PIO Crne Gore i u rekordnom roku dobila vrlo podrobne podatke šta je i kako je radio visoki predstavnik bivše vlasti.

Krivokapić bi danas mogao biti i zvanično zakonski starosni penzioner da je poštovao i postupao po zakonu i da je kao što to čini svaki penzioner svoj zahtev za penziju predao tamošnjem penzijskom fondu, a ne Ministarstvu rada i to zapečaćeno u koverti koja je stajala u fioci četiri godine. Nakon čega se on, pošto više nije bio na funkciji, setio da bi mogao da ostvari ovo svoje pravo i mesečno prima 2.000 evra. Ali se preračunao.

U Fondu PIO Crne Gore za „Politiku” objašnjavaju da je njihovim rešenjem od 24. avgusta 2021. poništeno rešenje kojim je bilo priznato pravo na penziju bivšem predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću, i odbijen kao neosnovan njegov zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju shodno odredbama člana 108 Zakona o sprečavanju korupcije.

Krivokapić je hteo da iskoristi pravo na starosnu penziju po osnovu člana ovog zakona koji je predviđao da „predsednici države, skupštine i vlade imaju pravo na penziju pre ispunjavanja uslova utvrđenih propisima kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje”. Pomenuta odredba primenjivala se od 1. januara 2016. do 30. juna 2017. nakon čega je prestala da važi i to na osnovu odluke Ustavnog suda Crne Gore.

Priznavanju prava na starosnu penziju Ranku Krivokapiću prethodio je dopis Ministarstva rada i socijalnog staranja od 2. novembra 2020. godine potpisan od strane sekretara, u kojem je, između ostalog, navedeno da se tom ministarstvu urgencijom od 30. novembra 2020. obratio Ranko Krivokapić, u kojoj naglašava da je u novembru 2016. podneo zahtev za rešavanje njegovog statusa i prava u skladu sa zakonom, te da je taj zahtev upućen na ime tadašnjeg sekretara Ministarstva rada.

Posle prispeća urgencije to ministarstvo je, kako piše u dopisu za „Politiku”, sprovelo aktivnosti na proveri navoda iz urgencije i pronalasku zahteva iz novembra 2016. godine i konstatovalo da je zahtev ministarstvo primilo 29. novembra 2016. u zatvorenoj koverti naslovljeno na ime tadašnjeg sekretara ministarstva, koji je istog tog dana na sednici vlade imenovan za generalnog sekretara vlade, kada je i stupio na dužnost?

Imajući sve to u vidu jasno je da je koverta stajala neotvorena četiri godine i da se sve do novembra 2020. Ranko Krivokapić nije interesovao za sudbinu zahteva za ostvarivanje svog prava, što je prosto neverovatno?

Iz Fonda PIO Crne Gore dodaju i da da je ceo slučaj otkriven zahvaljujući istraživačkom novinarstvu Vuka Vujisića, novinara portala PCNEN, koji je, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, tražio podatke o eventualnoj penziji Krivokapića i bio dva puta odbijen od prethodne uprave Fonda PIO. Nova uprava proverila je navode pomenutog novinara, pokrenula postupak unutrašnje revizije i naložila da se novinaru dostave svi podaci u vezi sa penzijom imenovanog kojima se ne narušavaju obavezujuće odredbe Zakona o zaštiti ličnih podataka.

Podnesene su tri krivične prijave, među kojima je i ona protiv jedne ili više osoba zaposlenih u bivšem Ministarstvu rada i socijalnog staranja, i dve protiv dve službenice fonda sa posebnim ovlašćenjima. Pokrenut je i disciplinski postupak protiv službenice koja je donela ovo nezakonito rešenje i ista je suspendovana do završetka disciplinskog procesa.

U penzijskom fondu Crne Gore priznaju da sličnih slučajeva ranije nije bilo (ipak je ovde reč o drugoj po visini penziji koja se isplaćuje u Fondu PIO) ali s obzirom na promene koje su se desile i želju nove uprave za maksimalno javnim radom, ne isključujemo pojavu nekih novih slučajeva. Ono što ostaje nejasno jeste to zašto je zapečaćena koverta sa zahtevom za penziju stajala četiri godine u fioci ne fonda nego Ministarstva rada, a i pretpostavlja se da je Krivokapić prinadležnost dobio protivzakonito u vreme tehničkog mandata Duška Markovića.

Srbija koja je pre desetak godina imala ozbiljan problem ne sa lažnim starosnim, nego sa lažnim invalidskim penzijama kada je otkriveno čak 307 invalidskih penzionera čije su se prinadležnosti morale staviti pod lupu jer su bile više nego sumnjive, do te mere je pooštrila zakon o invalidskim penzijama da danas teško ko može da prođe rešeto komisije i lekara u srpskom fondu PIO, osim ako nije 100 odsto bolestan i nesposoban za rad.

Lažnu invalidsku penziju primali su i vojni pilot iz Šapca, suvlasnik jednog preduzeća, koga su prijavile njegove komšije, ali i jedan Novopazarac, koji je rekao da je slep, a sve vreme vozio automobil i imao dozvolu.

Da je pooštren Zakon o penzijama pogotovo u delu invalidnosti dao rezultate pokazuje i činjenica da su decenijama ove penzije činile skoro 30 odsto ukupnog broja penzionera. Poslednjih godina broj invalidskih prinadležnosti smanjuje se za oko 10.000 godišnje. Sa nekadašnjih 27 odsto njihov udeo u ukupnom broju penzija pao je na 18 procenata, s tendencijom daljeg smanjenja.

Aktuelan Zakon o Fondu PIO propisuje da pravo na invalidsku penziju može da se ostvari kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti nastao do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, navodi se u zakonu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
А замислите од 1945-е, па до данас, од Триглава па до Охрида, колико је било разних Кривокапића, не само за пензије, него за све?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.