Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Najmlađem ratniku strane počasti, a poniženja od svoje države

Момчило Г аврић поздравља мајора Стевана Туцовића (Фото Ристо Шуковић)

Rat je bio mučan, nemilosrdan, ni decu nije štedeo. Jednog osmogodišnjeg dečaka, slučajno spasenog od pokolja, gubitak cele porodice – oba roditelja, četiri brata i tri sestre – naterao je da postane najmlađi ratnik.

Na njega, Momčila Gavrića (1906–1993), najmlađeg vojnika, potom i najmlađeg podoficira Velikog rata (podnarednika Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije), seća zlatiborski pisac Milisav R. Đenić u svojoj upravo objavljenoj knjizi ratnih priča „Godine stradanja i bola”.

„Kad su ratnici Prve Danglisove artiljerijske baterije na položaju Gučeva primetili dečaka starog oko osam godina koji je trčao prema njima, u čudu su se pitali otkud dete na frontu, i to baš u vreme kad svakog časa mine doleću!? Kad im priđe, upitaše ga: – Šta ti, bato, tražiš ovde, što ne sediš kod kuće? – Nemam ja kuću. Švabe su je zapalile i ubile mi oca, majku, tri sestre i četiri brata – jedva izgovori dečak gušeći se u suzama.

Vojnici dečaka odvode kod komandanta majora Stevana Tucovića, koji počinje razgovor sa ovim bistrim detetom: – Sinko, kako se ti zoveš? – Momčilo Gavrić. – Odakle si? – Iz Trbušnice.

Potom je, često prekidan bolnim plačem, ispričao da ga je otac poslao kod strica da nađe zapregu jer se spremao da porodicu vodi u zbeg. Kada je u povratku video da mu kuća gori, a Švabe vrše pokolj njegovih ukućana, bežao je i dospeo do položaja na Gučevu. Ratnici su znali da je ove zločine i orgijanje nad civilnim žrtvama počinila 42. domobranska hrvatska divizija, poznatija pod imenom „Vražja divizija”.

– Kuda si sad krenuo? – Pošao sam da pronađem vojsku, da mi daju jedan top. – A što će ti top? – ’Oću da pobijem onu švapsku žgadiju. – Sinko, ne možemo ti dati top. To je veliko oružje, koje se ne nosi u ruci ili džepu.

Potresen tragedijom dečaka, major Tucović nastavlja razgovor dok ne smisli način kako da mu pomogne. Smatra da nigde neće pronaći sigurnije utočište i uhleblje od vojnika njegove artiljerijske baterije, zato ga upita: – A da li bi, sinko, hteo da ideš s mojom vojskom? – ’Oću, čiko. – Svakog dana kad budemo imali borbu ti ćeš tri puta opaliti iz topa, ubijati švapsku žgadiju i tako osvetiti svoju porodicu!

Na dečakovom licu namah se pojavi blažen osmeh, shvata da dolazi kraj muka, da nije više sam i da pronalazi sigurno utočište. Oficiri i ratnici ga odmah zavoleše, svakog dana naučiše poneko vojničko pravilo.

Momčilo je sa svojom Danglis baterijom prošao kroz ratne okršaje na Drini i Kolubari, a u jesen 1915. krenuo na stradalnički put kroz Albaniju. Mnogi ratnici na albanskoj Golgoti umirali su ili se smrzavali, zato Tucovićevim ratnicima treba odati priznanje što su dete preneli preko surovog Žljeba i doveli na Krf. Tu su Momčilu obukli propisnu vojničku uniformu, komandant mu dodelio dužnost poslužioca kod prvog topa. Posle šest meseci postao je pravi vojnik, pozdravljao je sve starešine i pravilno ih oslovljavao po činu.

Na Krfu Tucović proizvodi Momčila u kaplara. Radosti dečakovoj nije bilo kraja... Zajedno sa Drinskom divizijom na Solunski front odlazi i najmlađi kaplar Velikog rata. Boreći se u sastavu Prve brdske baterije obavljao je ranije dobijenu dužnost poslužioca kod prvog topa. U jednoj borbi bio je ranjen u levu ruku, ali je mladost ranu brzo prebolela.

Jedne prilike na frontu vojvoda Živojin Mišić upoznaje Momčila i naređuje da ga proizvedu u podnarednika, te da se to pročita pred čitavom Drinskom divizijom. Malog podnarednika zavoleše i saveznički oficiri, Englezi i Francuzi, tražili su od Tucovića da ga nakon rata povedu u svoje zemlje, u specijalne vojne škole.

Posle proboja Solunskog fronta Gavrić peške stiže do Save, oslobađa i Korušku, a po povratku u Beograd od svog komandanta prima poslednju naredbu: da ide u Englesku, čiji su dobrotvori preuzeli brigu o školovanju srpskih siročića. Postaje najmlađi učenik podoficirske škole ’Henri Rajt’. Pukovniku Tucoviću šalje pisma koja počinje sa ’Dragi moj, Oco...’ Stranci su Momčilu ukazivali poštovanje, engleska dobrotvorka ledi Pedžet zvala ga je srpskim vitezom, Grci mu postavili zlatnu ploču na Krfu, francuski predsednik Miteran 1985. dodeljuje mu Orden legije časti.

A šta je dobio od svoje države, za čiju slobodu je četiri godine ratovao? Česta poniženja i veliki zaborav. Iako je bio učesnik Velikog rata, dobija 1929. poziv da odsluži vojni rok u Slavonskoj Požegi. Odmah po dolasku u kasarnu, oficiri Jugoslovenske kraljevske vojske, pripadnici nekadašnje austrougarske garde, hapse ga jer ne veruju da je učesnik Solunskog fronta i nosilac Albanske spomenice. Za vreme Drugog svetskog rata dva puta je hapšen, drugi put u logoru na Banjici proveo je dva i po meseca. Posle rata hapsila ga je i Ozna, kada je 1947, u vreme bliskih odnosa Broza i Envera Hodže, odbio da daje pomoć za ’bratski albanski narod’, rekavši da je osetio to njihovo ’bratstvo’ 1915. kad su nas ubijali. Osuđen je na 18 meseci zatvora, kaznu je izdržao do kraja. Imao je dovoljno vremena da se pita za kakvu državu se borio, zar da zbog izgovorene reči protiv dojučerašnjih neprijatelja leži u tamnici”, piše Milisav R. Đenić o sudbini Momčila Gavrića.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
@Srbin "Tito u pocetku posle rata postovao ove njegove partizane a bogami i borce Prvog svetskog " "После рата хапсила га је и Озна, када је 1947, у време блиских односа Броза и Енвера Хоџе, одбио да даје помоћ за ’братски албански народ’, рекавши да је осетио то њихово ’братство’ 1915. кад су нас убијали. Осуђен је на 18 месеци затвора, казну је издржао до краја." Procitajte tekst do kraja Od ideoloskog zanosa smanjila Vam se moc rasudjivanja Get Outlook for Android
Бата
Одавно је јасно да су Срби губитници Првог светског рата. Формално држава има статус победника и то само у нашим очима, "савезници" арогантно игноришу, а "поражени" у ствари напредују. Али број мртвих и наметање југословенства на штету српства су учинили да се никада нисмо опоравили већ се стање стално погоршава.
Иван Грозни
Српски јунаци су од свог краља добили дозволе да просе. А аустроугарски официри су добили унапређења.
Od puske veci nije
Moja baba po majci i dan danas zna napamet pesmicu o detetu-vojniku iz Drugog svetskog rata - Bosku Buhi. Ona se seca kako se to dete 1960-tih godina velicalo kao heroj u skolskoj literaturi. Trebalo bi, kao sto vi Branko pisete, to staviti u perspektivu, kao zalosne primere gde su i deca uvucena u ratovanje. Da se to ne ponovi.
Cika Vito
E da je samo ovako prosao ovaj ondasnji decak - heroj, sto bi nasi stari rekli, ni po' jada, nego je takvih sijaset. Setimo se samo Heroine Milunke Savic i da nenabrajam. Zasto se onda cudimo sto prema nama uvek neljudski postupaju nasi neprijatelji? Iz prostog razloga, sto nikada nismo znali da cenimo svoje heroje i sebe, kako onda ocekivati da te tudjin ceni, ako mi sebe ne cenimo? Kad budemo to shvatili, i kad nam bude preci brat od bilo kojeg stranca, onda cemo biti i cenjeni. Dotle tavorimo
Mira
Milunku je u rat poslala porodica, jer je zivot njenog brata bio vazniji. On je bio naslednik porodicnog imena i imovine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.