Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MARIJA OBRADOVIĆ, ministarka državne uprave i lokalne samouprave

Službenici ne smeju da vraćaju građane

Već četvrtu godinu MDULS pomaže otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, gde pod jednim krovom korisnici mogu da završe više poslova, bez odlaska od jedne do druge zgrade. – Kroz sistem stručnog usavršavanja u javnoj upravi Srbije prošlo je više od 12.000 zaposlenih
Марија Обрадовић (Фото: Иван Зупанц)

Samo u prethodnoj godini više od 10 miliona puta institucije u Srbiji koristile su servisnu magistralu za elektronsku razmenu podataka, što znači da toliko puta građani nisu išli fizički, od šaltera do šaltera. Da bi se još više promovisao pristup „samo jednom” ili „na jednom mestu više zahteva”, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) već četvrtu godinu pomaže otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, gde pod jednim krovom građani mogu da završe više poslova, predaju nekoliko zahteva, bez odlaska od jedne zgrade do druge. Od 2018. do danas otvoreno je 14 takvih upravnih mesta, a za ovaj projekat do sada je izdvojeno 157 miliona dinara. Novina je da se radi i na obučavanju građana, pružanju pomoći onima koji žele elektronski da obave neku uslugu, a za to nemaju uslove. Aktuelna je i modernizacija službeničkog sistema na lokalu koja se sprovodi sa Savetom Evrope više od dve godine, kroz program „Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – faza 2”. U razgovoru za „Politiku”, Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, podseća da je osnovan Srpsko-korejski informatičko pristupni (SKIP) centar u kojem građani mogu da računaju na besplatno korišćenje visoko tehnološki opremljenog prostora, računare za obuke, kao i na besplatne obuke.

U tom centru građani mogu da potraže i pomoć za elektronske usluge koje žele da obave, ako nemaju takvu vrstu IT pismenosti. SKIP centar postoji u Beogradu, a u planu je otvaranje istog i u Nišu, naglašava ministarka.

Građani žele da, kada dođu u opštinu, dobiju ono što im treba, i to brzo i efikasno. Dosta se toga promenilo, ali još postoji ona famozna „fali ti jedan papir” ili upućivanje na više republičke instance. Kako to promeniti?

Promene su već načinjene. Praktičan primer je postojanje mogućnosti da sve završimo na jednom (elektronskom) mestu na portalu e-uprava ili na jednom fizičkom mestu. To je svaki šalter uprave, gde su službenici zakonski obavezani da razmenjuju podatke iz službenih evidencija. Drugim rečima, oni ne smeju da vraćaju građane i mole ih da donesu podatke koje država kao celina već ima o njima, kao recimo izvode iz matičnih knjiga rođenih, umrlih, venčanih, prebivalište... Bilo da su evidencije elektronski povezane ili podatak mora fizički da se traži, službenik je u obavezi da u roku propisanom zakonom pribavi sve podatke za određeni postupak.

Dodatna korist, koja se naročito pokazala dobrom u situaciji smanjenog kretanja u uslovima epidemiološke krize jeste i to što sve može da se završi elektronskim putem.

Statistika iz godišnjeg izveštaja o sprovođenju reforme javne uprave za prethodnu godinu pokazuje da, iako je inicijalno planirano 80.000, više od 320.000 građana i 13.000 privrednih subjekata dobilo je e-sanduče, a 225.000 primilo je bar jedan dokument do marta 2021. Sistem se, dakle, polako uvodi da nam omogući efikasnije ostvarivanje zahteva građana, ali je potrebno da više radimo na promociji postojećih rešenja, podizanju znanja i svesti građana o tome šta postoji na terenu.

Godinama se govori o reformi javne uprave i dosad je mnogo toga postignuto. Šta je najvažniji element reforme javne uprave na lokalnom nivou?

Reforma javne uprave u svom središtu ima građane i njihovo zadovoljstvo uslugama koje im država pruža. Da bi se to sprovelo u delo potrebno je da imamo profesionalne službenike koji pružaju kvalitetne usluge i stoga smo radili na modernizaciji službeničkog sistema na svim nivoima. Sve je počelo još 2016. kada je stvoren zakonodavni okvir kojim je uveden potpuno nov model službeničkog sistema. On je omogućio stvaranje novog sistema zvanja službenika koji podržava njihovo karijerno napredovanje. Uvedena su pravila za sprovođenje konkursnog postupka za prijem u radni odnos i propisi za ocenjivanje službenika, sve da bi njihov rad bio pravilno vrednovan, kao i sistem planiranja kadrova i stručnog usavršavanja. Od tada do danas svim jedinicama lokalne samouprave obezbeđena je podrška kroz izradu 80 modela akata koji treba da imaju u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Zajedno sa Savetom Evrope, MDULS već dve godine radi na modernizaciji službeničkog sistema na lokalu. Šta je do sada urađeno, koji su glavni rezultati?

Sa Savetom Evrope radimo na drugoj fazi programa „Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – faza 2”, kojom podržavamo više od 50 jedinica lokalne samouprave da ojačaju svoje administrativne kapacitete. Donet je veliki broj strateških dokumenata, zakona i drugih propisa. Kriza zbog kovida pokazala nam je ne samo da smo na pravom putu, već i da smo kao država, kao građani, sposobni da elektronski komuniciramo. Uvođenje najsavremenijih e-standarda i e-usluga pokazalo je punu opravdanost. Posebnu pažnju posvetili smo izgradnji novog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi Srbije. Uvedeni su jedinstveni kriterijumi, merila i standardi u stručno usavršavanje. Osnovali smo i Nacionalnu akademiju za javnu upravu (NAJU), kao centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Srbije. Samo u 2020. programe obuka pohađalo je više od 12.000 zaposlenih u javnoj upravi.

Iz kancelarije Saveta Evrope u Beogradu često govore o tome koliko je važno stručno usavršavanje zaposlenih na lokalu. Oni i sami traže edukaciju da bi bolje obavljali svoj posao. Iz kojih oblasti najviše žele usavršavanje, šta je to što smatraju da im nedostaje?

Potrebe zaposlenih za stručnim usavršavanjem su raznorodne i veoma kompleksne. Postoje opšti i program obuke rukovodilaca, koje priprema NAJU, a donosi Vlada Srbije, u kojima zaposleni mogu da unapređuju svoja znanja u oblasti primene propisa, evropskih integracija, dobre uprave, upravljanja finansijama u lokalnoj samoupravi, projektima ili ljudskim resursima, inspekcijskog nadzora, zaštite životne sredine... Posebna pažnja posvećuje se i razvoju jezičkih, digitalnih i ličnih veština. Pored ovih programa, organi jedinica lokalne samouprave sprovode i posebne programe, a potpuna novina su sektorski posebni programi obuke koje ministarstva donose i sprovode za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave. Jedan takav program s uspehom sprovodi i MDULS, a namenjen je matičarima koji na godišnjem nivou rešavaju i do nekoliko miliona zahteva u oblasti ličnog statusa naših građana.

 

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Kako ovo lepo zvuci, a u praksi cekaj licnu kartu 8 sati ako nisi zakazao, ako si zakazao seti se posle 2 meseca da odes po nju. Srecom izvadio sam srpski pasos, pa moze i on za stvari koje mi trebale. Brze islo bez te cuvene digitalizacije. Uostalom mi ne koristimo softver za lekare u Americi i placamo kaznu na to. Postoji dobar razlog, ide nam brze.
Dule Astro
Sve to jeste super i tačno u teoriji, ali praksa, na žalost, pokazuje da nije baš tako. No dobro je da se nešto radi u pozitivnom smeru. Još samo da se izbaci partijski višak iz svih tih kancelarija, koji ništa ne zna da radi, a zaposle ljudi koji hoće i znaju da rade. No to je već neka druga priča.
Daleko je sunce
Obilazim salteršalterskie Poreske uprave,Pio fonda i Rfzzo i niko nije nadlezan. Svi salju kod drugoga a svi imaju uvid u centralni registar.Znaci cutanje administracije,zvanicno i nema nam pomoci.
Samo kazem
Државна управа се јесте унапредила. Но, потребно је да се уради следеће: 1. Да се коначно заврши адресни регистар 2. Да се уведе Национални испит за пријем у државну службу 3. Национални сертификати о знању страних језика или о компетенцијама 4. Уведите пластичне националне студентске картице са којима би студенти имали право на попусте у превозу и сл. Да не вуцарају индексе са собом. 5. Обавезу да сви градови и општине морају да имају хералдичке грбове (мали, средњи и велики) до 2023.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.