Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POD LUPOM

​Crna Gora – drugi čin

​U čitavoj ovoj komplikovanoj igri patrijarh i mitropolit nisu napravili doslovno nijednu grešku. Što su napadi bivali žešći i agresivniji, oni su to više uzvraćali sa porukama tolerancije, hrišćanske blagosti i bratske ljubavi

Opšte je poznato da niko čoveka ne može tako upropastiti kao što može on sam. A ako je čovek pritom još i političar, onda je ova tvrdnja i višestruko tačnija.

Da Milo Đukanović nije rešio da od tog događaja napravi odsudni, tako reći, „armagedonski boj”, ustoličenje mitropolita Joanikija bi bilo samo jedno rutinsko, unutarcrkveno dešavanje, jedva registrovano u dnevnim medijskim izveštajima – a ovako je postalo višednevna medijska i politička senzacija u čitavom regionu. A priželjkivani veliki povratak „kralja-Mila” pretvorio se u fijasko i – po svemu sudeći – verovatno i konačni politički Vaterlo.

Čoveku se, osim ako nije baš ekstremno spleten, retko događa da se dva puta spotakne o isti kamen. A Milu se dogodilo upravo to – iako je već poslovično slovio za izuzetno veštog, iskusnog, spretnog i okretnog političara. A sapleo se dva puta uzastopce, ovaj put i definitivno, o kamen zvani Srpska pravoslavna crkva. I tako, tačno godinu dana nakon izgubljenih izbora, sam sebi učinio ono što prošlogodišnji izborni pobednici nisu umeli, smeli ili hteli.

Neki srpski i „prosrpski” komentatori bili su nezadovoljni zbog odluke mitropolije da ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju bude striktno crkveni skup. Govorili su: to je popuštanje, sad će „komitaši” da likuju, budu još agresivniji itd. Ali ja mislim – a i ispostavilo se da je tako – da je to bio ne samo mudar nego u suštini i prelomni potez u ovoj „inauguracionoj” krizi. Tom odlukom mitropolija i vrh SPC, odnosno patrijarh Porfirije koji je u tome podržao mitropolita Joanikija, jasno su pokazali svakom iole objektivnom posmatraču ko istinski želi dogovor i mir, a ko je taj ko traži kavgu i sukobe.

Ma koliko logičan i legitiman, „narodni sabor” ispred Cetinjskog manastira se od strane zlonamernih mogao iskoristiti za razne provokacije, ne samo fizičke nego i političke. Ali osporavati ustoličenje verskog dostojanstvenika u njegovom verskom objektu ne može baš niko i nigde. Zato je odluka mitropolije i vrha SPC da odustanu od saborovanja ispred manastira bila izuzetno razumna i mudra. I nije bila nikakav „znak slabosti”, nego baš naprotiv, izraz mirne odlučnosti, sigurne u sebe – one odlučnosti koju je svojoj duhovnoj deci i sledbenicima u nasleđe ostavio mitropolit Amfilohije i koja je vodila i iznela litije protiv Đukanovićevog „Zakona o slobodi veroispovesti”.

Đukanović, svestan da mu se rejting postepeno topi, a obruč steže oko njegovih poslova, kumova i prijatelja, potpuno je ignorisao ovaj pomiriteljski gest crkvenog vrha – ili ga je, još gore, shvatio kao znak slabosti i kolebanja – te je rešio da zaigra na sve ili ništa, čak i po cenu izazivanja sukoba i krvi. Uostalom, tako je svojevremeno i došao na vlast, a tako je i vladao. Stavio je sve na kocku – uključujući tu i naklonost Brisela i svojih umerenijih sledbenika – i izgubio!

Uprkos podršci iz regiona i dela srpske političke i NVO scene (a možda i upravo zbog tih i takvih pomagača), na Cetinju je u nedelju ujutro bilo ponižavajuće malo ljudi – pogotovo u poređenju sa masom koja je prethodne večeri u Podgorici dočekala srpskog patrijarha. A pogotovo premalo bojovnika spremnih da jurišaju na Cetinjski manastir i ginu za Mila i njegove fantazije o „ugroženoj Crnoj Gori” – koju će on i njegove „komite” onda da brane. Iako su neki mediji pokušavali to da naduvaju ili skriju, „prosvjednika” je bilo baš malo. A neočekivano, helikoptersko spuštanje patrijarha i mitropolita  u manastir omogućilo je da se izbegnu i eventualne ružne scene ili čak žrtve prilikom dolaska i proboja improvizovanih blokada – što bi Milu i ekstremistima takođe odgovaralo.

Vredi napomenuti da u čitavoj ovoj komplikovanoj igri patrijarh i mitropolit nisu napravili doslovno nijednu grešku. Što su napadi bivali žešći i agresivniji, oni su to više uzvraćali sa porukama tolerancije, hrišćanske blagosti i bratske ljubavi. U tom smislu su možda najilustrativnije reči patrijarha Porfirija iz sabornog hrama u Podgorici: „Svima pružamo ruku bratstva. A najviše braći koja nas danas ne priznaju za svoju braću i nazivaju nas najpogrdnijim imenima.”

Sad uporedite te reči sa porukama mržnje na Cetinju?! Trebalo je biti baš, baš ostrašćeni (auto)šovinista, da ne kažem Nenad Čanak, pa da se ne uvidi etička i civilizacijska razlika između ta dva diskursa. Što, doduše, nije sprečilo neke komentatore iz okruženja (pre svega, Hrvatske i BiH), kao ni deo domaćih građanskih ekstremista, da se ponovo razmahnu sa standardnim antisrpskim floskulama o crkvenom i velikosrpskom „desantu” na Cetinje i Crnu Goru.

A zamislite samo da su neke „srpske komite” ultimativno zahtevale da se odloži ili premesti ustoličenje kotorskog biskupa? Ili reisa Islamske zajednice? Ili, nedajbože, gej-parade?! Vrištalo bi se do neba o „srpskom fašizmu”, prizivala intervencija „međunarodne zajednice” i tražio „brutalni” obračun sa izgrednicima.

Dvadeset godina je Đukanović igrao na kartu podele i mržnje. A ako dodamo i onu „srpsku” fazu, onda i svih trideset. I uvek je za tu svoju isključivo ličnim interesom vođenu „politiku” – čak i kada je bila najneprijateljskija prema srpskoj državi, srpskoj crkvi i srpskom narodu –  nalazio partnere i saradnike u Srbiji.  Šteta koju je naneo crnogorskom društvu i odnosima Srbije i Crne Gore ogromna je. Zato nema opravdanja za njegove ovdašnje partnere i kolaborante – kako one iz vlasti, tako i one iz opozicije.

No, ta mučna istorijska epizoda zvana Milo Đukanović je sada verovatno došla do svog kraja.  Ali na saniranju štete ćemo morati svi – i u Srbiji i u Crnoj Gori – još dugo i  pažljivo da radimo.

Bivši narodni poslanik i urednik NSPM-a

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
Bravo Vukadinovicu, briljntno kao i uvek.
Filip Cosopt
@Нада Латиновић Poštovana, ne bih znao. Ja ih zovem Crnogorci.To je kao da ja vama napišem da svi Srbi Hrvate nazivaju ustašama. Veliki dio Srba to ne čini. @Boris Srpskoj politici je bio interes i 1918 i 1945 tada su Srbi bili u jednoj državi od Triglava do Vardara.1991 krivom procjenom srpskih političara u manjim ste granicama nego što ste imali kao SR Srbija.
Vojislav
Što bi rekao Šojić, polako sa zaključivanje o Milu.
Нада Латиновић
Одличан аналитички текст Ђ.Вукадиновића. Ђукановић и његова кумовска хоботница још ће правити злу крв и поделе у Црној Гори. Од жуте греде до "цетињског пуча" Ђукановић је променио само наратив али је остао комуниста, безбожник и манипулатор. Некада лажни Србин, који љуби руке Митрополиту и Патријарху, данас лажни Црногорац који прогања Митрополита и Патријарха. Надам се да ће о догађањима у Црној Гори неко написати драму у три чина.
Orson Vels
Susta istina!!! Majstorski napisano...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.