Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kukić: Scenario Puriše Đorđevića je Džojs na astalu

U današnjem dobu ovo je jedinstven predlog za film, kada on silazi na nivo spektakla, pevanja i pucanja i otužnih priča o kriminalcima
Пуриша Ђорђевић (Фото: З. Анастасијевић)

Scenariji su rukopisi koji posebnim, a nekada i mističnim putevima dospevaju do pokretnih slika, idući iz ruke u ruku filmskih posvećenika. Kada se dogodi da scenario bude objavljen kao knjiga, kao što je to sada slučaj sa „Uliksom” našeg kultnog reditelja i pisca Mladomira Puriše Đorđevića, onda i strasni čitaoci mogu da se upuste u kreiranje sopstvenog filma, izbor glumaca, scenografije, atmosfere, što možda i inače čine prilikom otkrivanja jednog književnog dela. I to u iščekivanju novog filma Puriše Đorđevića – njegovog „Uliksa”.

Kada je izdavačka kuća „Gradac” štampala ovaj tekst, napravila je omaž Džejmsu Džojsu, ali i uvek aktivnom Puriši Đorđeviću, koji decenijama zaista predvodi jugoslovensku i srpsku kinematografiju, nanovo priređujući iznenađenja. Naše čitanje scenarija „Uliksa” započinje znatiželjom povodom toga kako iskusni reditelj i pisac vidi irskog klasika i njegovo stvaralaštvo iz današnje perspektive. Ova pripovest je fluidna, postmoderna, putujuća, kroz nju komuniciraju „Portret umetnika u mladosti”, „Dablinci”, „Uliks”, „Fineganovo bdenje”, čak i lascivna Džojsova pisma upućena Nori, ali i savremenost u kojoj se reditelj Puriša Đorđević, kao Hičkok u nekom od svojih filmova, pojavljuje u scenariju, i to poklanjajući se publici Filmskog festivala u Puli, sve zbog konteksta Džojsove Pule, Trsta. Tada ga „montažno” gleda Stiven Dedalus, Džojsov alter ego, obraćajući se junakinji Nori.

Ezra Paund imao je svoje mišljenje o Džojsovom delu, ali Puriša, kao vrsni dokumentarista, ima svoj sud o tome šta je Paund radio u Italiji za vreme rata, i to na osnovu autentičnih podataka. Ne promiče mu ni to što je T. S. Eliot govorio o jeziku u romanu „Uliks”, jeziku koji ukazuje na nove pojave u književnosti, na nova osećanja. Slike se zatim kreću u pravcu diskusije Džojsa i njegovog lika Leopolda Bluma, koju pak prekida naš poznati pozorišni reditelj Ljubiša Ristić...

Na kraju „Uliksa” nalazi se i autorovo pismo izdavaču Branku Kukiću u kom se kaže:

„Scenario sam napisao prema Džojsovom romanu ’Uliks’, što na engleskom znači ’Odiseja’. Čitao sam roman ’Uliks’ u prevodu Zorana Paunovića. Scenario sam prvo poslao gospodinu Paunoviću, on se veoma dobro izjasnio o mom scenariju. Objasnio mi je da roman ne podleže autorskim pravima. Prošlo je 80 godina...”, napisao je Puriša Đorđević.

Ličnosti koje na osoben način žive u ovom delu Puriše Đorđevića i same imaju svoje mišljenje o „Uliksu”, pa tako izdavač Branko Kukić kaže za naš list:

– Scenario „Uliks” je savremena Odiseja sa izgubljenim ličnostima, očajnim porodicama u iščekivanju i sirenama-zavodnicama između. Mislim da bi se ovo svidelo piscu Nikosu Kazancakisu, koji je napisao ep o Odiseju, i režiseru Teu Angelopulosu, koji je snimio film „Odiseja”. Ali Puriša je pokazao da je najsavremeniji postmodernista među ovim našim, koji liče na olinjale i sasušene rokere. Njegov scenario govori o jedva uhvatljivim vibracijama junaka, njihovih odnosa i događaja, ali je sve povezano u zagonetku emocija i ideja. Ovo je jedinstven predlog za film u današnjem dobu, kada film silazi na nivo spektakla, pevanja i pucanja i otužnih priča o kriminalcima, jednostavan film-esej o promenama u samom čoveku i o njegovom osetljivom mestu u svetu.

– Budući film zamišljam kao poruku da se normalni događaji dešavaju na nenormalan način, dakle u duhu Džojsovog romana. To je predstava života iz dana u dan. Ovaj scenario je primer da je Puriša dobro razumeo Džojsa: sve je u nevidljivom sastojanju i rastojanju, punom suptilne erotike, a u stvari, podseća na velike Purišine filmove od pre pedeset godina („Devojka”, „Jutro”, „Podne”). Ovo je Džojs na astalu. Imajte u vidu da je Džon Hjuston svoj film „Mrtvi” snimio prema Džojsu. Paunda i Eliota, koji su sa Džojsom linija nove svetske kulture, Puriša uvodi u film kao primer da se u kulturi sve neprestano menja, tumba i suprotstavlja – smatra Kukić.

Pozorišni reditelj Ljubiša Ristić povodom scenarija „Uliks” isprva izgovara jednu sentencu: – Filmski reditelj je pisac koji piše kamerom. – Zatim dodaje:

– Puriša Đorđević je dvostruki pisac jer piše i svojom starom pisaćom mašinom. Šta bi tek bilo kad se ne bi bojao kompjutera i mobilnog telefona? Šalu na stranu, njegovi filmovi iz šezdesetih godina prošlog veka nisu bili samo vrh naše i evropske kinematografije već i prvi ešalon moderne književnosti u Jugoslaviji. Po tome je ovaj reditelj-pisac bio jedinstven onda, ali je jedinstven i sada. Zato nije čudo, već je sasvim prirodno da se njegov scenario štampa kao roman, kao drama, kao pesma. Njegovi filmovi uvek su bili romani toka svesti, zato je ovaj njegov današnji razgovor sa Džojsom pravi nastavak njegove „Devojke” ili „Jutra” ili „Sna” ili „Podneva”, od pre pedeset godina.

– Kakva bi tek to bila sreća kada bi Puriša Đorđević, najstariji aktivni filmski reditelj i filmski pisac na svetu, za koji mesec počeo da snima svoju raspravu sa Džejmsom Džojsom i ostalim Ircima! Prijavljujem se da budem drugi asistent režije i šofer sektora skripta – zaključio je Ristić.

Naš najbolji prevodilac Džojsa, univerzitetski profesor i književnik Zoran Paunović kaže da je scenario Puriše Đorđevića pročitao u jednom dahu, ponet energijom teksta i upečatljivošću slika koje taj tekst priziva.

– Nešto konkretnije rečeno, taj scenario odista je izvanredno delo, i to ne samo kao predložak za film već i kao poziv na novo čitanje i promišljanje Džojsovog opusa. Puriša Đorđević načinio je svojevrsni presek tog opusa, utkavši u skladnu celinu svog teksta likove, teme i motive iz različitih Džojsovih dela. Pritom je, osećajem velikog sineaste koji podjednako uspešno razmišlja i filmski i literarno, nepogrešivo birao i stvarao upravo one dijaloge i prizore koji najcelovitije osvetljavaju unutrašnji život likova, kao i socioistorijski kontekst u kome se taj život odvija. A to što je u scenario uveo likove iz stvarnog života, od Nore Barnakl do Ljubiše Ristića, samo potvrđuje tezu da je umetnost pre svega igra, a „Uliks” roman koji u svojoj raskošnoj slojevitosti večno ostaje otvoren za nova kreativna čitanja. Imao sam prilike da pogledam nekoliko filmova zasnovanih na motivima iz ovog romana: nijedan od njih, po mom mišljenju, nije kao polazište imao ovako znalački napisan, lucidan i podsticajan scenario. Uveren sam da će film koji će, nadam se, iz tog scenarija nastati, potvrditi ovakav moj sud – istakao je Paunović.

A priča se završava ulicom, parkom, negde u Švajcarskoj, gde se na poslednjoj stanici nalazi Odisejev dvojnik, ali sa duhom Dablina u sebi i ukusom Ginisovog piva na nepcima.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Talicni Opanak
Gospodin Dordjevic je definitivno reziser sa ogromnim literarnim darom! Tako se uvek govorilo - "Purisa pise kao "uragan"...
Dragomir Kovačević
Scenario lutanja 20. veka! Ultima Thule, okretaj zavrtnja. Filmično-poetska sublimacija od strane velikana P. Đorđevića koji je ravan Džojsu! Veliko hvala!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.