Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nestašica kupine na svetskom nivou

Ovo je odgovor zašto je to voće u Srbiji bilo drastično skuplje u odnosu na prethodne godine i gotovo dostiglo cenu maline
(фото Н. Марјановић)

Ukupne zalihe smrznutog voća se smanjuju i one su za dva odsto niže u odnosu na isti period prošle godine, objavilo je u poslednjem izveštaju Ministarstvo poljoprivrede SAD.

Najveći pad u odnosu na isti period prošle godine, zaključno s julom, zabeležen je kod kupine, gde je razlika bila čak 36 odsto. Ujedno, ovo je i odgovor na pitanje zašto je to voće u Srbiji ove sezone bilo u otkupu drastično skuplje u odnosu na ranije godine i gotovo dostiglo cenu maline.

Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica s padom od 11 procenata u odnosu na 2020. Iz grupe jagodastog voća jedino jagoda beleži porast zaliha (za 13 procenata). Od ostalih voćnih vrsta veliki pad zaliha u američkim hladnjačama beleže i breskva (minus 34 procenata) i jabuka (minus 16 odsto).

Kakva je u ovim okolnostima perspektiva gajenja određenih vrsta voća u Srbiji i da li nam ovakvo stanje ide naruku?

– Voćari u Srbiji imaju veoma tešku godinu za sobom. Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona... Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu.

Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Nažalost, dodaje, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata.

– Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona, ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona, i to je realna slika stanja za ovo voće – ističe Leposavić.

Imajući u vidu pozitivne trendove i rast cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom i domaćem tržištu, Leposavić smatra da voćarstvo u Srbiji ima perspektivu ako u budućnosti u našim voćnjacima bude imao ko da radi.

– Bez obzira na cene koje su ostvarili naši voćari u ovoj sezoni, veliki izazov za sve predstavlja obezbeđenje radne snage, čak i za najosnovnije poslove u zasadima – ističe naš sagovornik.

Kako kaže, u godinama kao što je ova voćari se teško bore s vremenskim nepogodama, nepoverenje u osiguravajuće kuće veoma je prisutno, kao i rast cena repromaterijala i goriva.

– Uprkos tome, postoji interesovanje za održavanje postojećih i podizanje novih zasada različitog voća. Najveće je za već pomenute nacionalne voćne vrste, s tim što je kod šljive posebno interesantno zasnivanje zasada autohtonih sorti za proizvodnju rakije. Kod maline standardno za sorte vilamet i miker i nekoliko drugih za prodaju tog voća u svežem stanju – zaključuje dr Leposavić.

 

 

 

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
@ Zoran Малине доспевају пре купина можда у просеку месец дана и више. Тако је период суша и високих температура више деловао на купине.
Леон Давидович
Купину су уништиле високе температуре.
Zoran
A malinu nisu. :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.