Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vojničke počasti za Kineze poginule u Korejskom ratu

Sedam decenija posle prvog velikog hladnoratovskog konflikta, u domovinu vraćeni posmrtni ostaci 825 boraca Ceremonija na aerodromu u Šenjangu
(Фото: Министарство одбране НР Кине)

Na vojničkom groblju u Šenjangu, gradu na severoistoku Kine, održana je velika ceremonija uz vojne počasti – sahranjeni su posmrtni ostaci 109 kineskih vojnika poginulih u Korejskom ratu. Sedam decenija posle prvog velikog hladnoratovskog oružanog sukoba nastradali pripadnici Kineskih narodnih dobrovoljaca, kako se zvala armija koja je ratovala protiv koalicije predvođene trupama SAD i Južne Koreje, našli su večni mir u svojoj domovini.
Njihovi posmrtni ostaci, kako javlja kineska televizija CGTN, ekshumirani su u šest regiona Južne Koreje tokom 2019. i 2020. godine. Pandemija virusa korona nakratko je omela planiranu primopredaju, pa je prigodna ceremonija održana na aerodromu grada Inčon tek pre nekoliko dana. Južnokorejska strana je priredila počasti u rangu kineskih, bez obzira na to što se radi o nekadašnjim neprijateljima.
Ceremoniji su prisustvovali kineski zamenik ministra za pitanja veterana Čang Dženguo i južnokorejski zamenik ministra odbrane Park Je Min. Svaki kovčeg manjih dimenzija, u koji su smešteni pronađeni posmrtni ostaci, južnokorejski vojnici su pojedinačno predali u ruke kineskim kolegama.
Veterani su posthumno vraćeni u Kinu velikim vojnim transportnim avionom Y-20, koji su po ulasku u kineski vazdušni prostor pratila dva lovačka aviona. Na aerodromu u Šenjangu ovaj transportni avion je prošao kroz luk napravljen od mlazeva vatrogasnih topova, što je počast specifična za svet avijacije. Zatim je održana ceremonija prenosa kovčega iz aviona u kamione, čiju kolonu je do vojničkog groblja, memorijala Kinezima poginulim u Korejskom ratu, pratila policija na motociklima uz svaki kamion. Sahrana je obavljena uz prigodnu muziku vojnog orkestra i počasnu paljbu.
Ovo je inače, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Kine, osmi put da se organizuje primopredaja tela vojnika poginulih u Koreji. Sa tom praksom počelo se 2014. godine, kada su se Kina i Južna Koreja saglasile da se ona obavi u skladu sa međunarodnim pravom i principima humanosti, pa je do sada predato 825 posmrtnih ostataka. U pomenutoj poslednjoj prilici predato je 1.226 pronađenih predmeta vezanih za stradale vojnike.
Kineski vojnici koji su se borili u Korejskom ratu, i spasli Severnu Koreju od izvesnog potpunog poraza, ratovali su pod nazivom Kineski narodni dobrovoljci. Bio je to manevar da bi se izbegle optužbe za direktno učešće u tom sukobu koji je pretio da se proširi, budući da se za Južnu Koreju borila Amerika, a Severnu Koreju je, uz Kinu, podržavao i Sovjetski Savez.
U Kini se taj konflikt naziva ratom protiv agresije SAD i podrškom Koreji. Neguju se sećanja na te dane i sa ponosom ističe heroizam kineske vojske. Tako se u Trećoj gardijskoj brigadi Narodnooslobodilačke armije Kine čije je sedište u okolini Pekinga, inače zaduženoj za odbranu prestonice, nalazi spomen-soba u kojoj je značajan deo posvećen oružanom sukobu na korejskom poluostrvu i prikazan je ratni put te jedinice. Ovu jedinicu često obilaze strane delegacije, pa je njeno angažovanje u Koreji prikazano i gostima iz Srbije.
Podela Koreje je nastala posle Drugog svetskog rata, nakon japanske okupacije, kada su SAD zauzele južni, a SSSR severni deo poluostrva, pa su formirane zemlje sa različitim političkim i ekonomskim sistemima.

Korejski rat vođen je u periodu između 1950. i 1953. godine, nakon što je Severna Koreja pokušala da pokori Južnu Koreju. Malo je nedostajalo i da uspe u tome, budući da su neprijateljske snage saterane u neveliki mostobran kod Pusana. Tada se energičnije angažuju SAD uz podršku UN i proteruju Severnokorejce skoro do kineske granice. U sukob se uključuje Kina čiji vojnici odbacuju Amerikance i saveznike južno od 38 paralele. Front se stabilizovao i manje pomerao u pravcu severa ili juga, a sukob je okončan primirjem koje je, tehnički gledano, i sada na snazi.
Kina je danas jedini moćni saveznik Severne Koreje, nezaobilazan faktor u naporima međunarodne zajednice za smirivanje višedecenijske krize na poluostrvu. Severnokorejski lider Kim Džong Un se sretao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a u Peking je uvek putovao svojim specijalnim vozom, čija je pojava na prugama kineske prestonice medijima „otkrivala” posetu važnog gosta. Kim Džong Un zna ko mu je oslonac sada, ali i ko je spasao Severnu Koreju pre sedam decenija, pa i lično pred memorijalom u Pjongjangu odaje počast Kinezima poginulim u Korejskom ratu.
 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Када ће одати почаст умрлима од глади за време Маових експеримената?
zaliv.net
Bolje vi mislite ko ce ovde adekvatno odati pocast palim srpskim junacima koji nisu bili komunisti a koje je posle rata podrzavala vecina unezverenog naroda. I danas imamo one koji se ponose Titom iako je on proterao ili ubio sve srpske mudre glave i one koji su se borili protiv okupatora (a nisu bili komunisti) dok je ustase u najvecem broju pomilovao pa cak i primio u novu vojsku. Gledajte svoje dvoriste i ne zabadajte nos u tudja posla
Mile Rad
Kina ne zaboravlja svoju decu. Pogotovo ne one kiji sebe zrtvuju ni za kakvu licnu dobrobit nego za opstanak svog naroda i ideja. Puno od ovoga moze da se nauci.
Bole
[email protected] sve evropske drzave vode racuna o svojim poginulim i ranjenim iz proteklih ratova. To ne moramo uciti od Kineza. Za pocetak, treba prihvatiti evropsku praksu da se poimenice nevedu svi poginuli iz ratova 90ih godina. Mi ih cak nismo ni prebrojali, a kamoli imenovali.
Јеремија Крстић
Може да се научи пре свега како се поштују они који се боре за своју земљу. После Првог светског рата, Милунка Савић, најодликованија жена у историји ратовања и са девет рана, радила је као чистачица у банци, а и тај посао је једва нашла. Кинезима се то никада не би могло десити.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.